20. godišnjica Kumanovskog sporazuma

kumanovski sporazum
FOTO: Tanjug

Danas je 20 godina od kako je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, a potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. u ranim jutarnjim časovima, na KiM stigle prve ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a. 

Federalne i srpske snage su se Kumanovskim sporazumom obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju. To je značilo povlačenje redovnih armijskih i mornaričkih snaga, naoružanih grupa građana, udruženih paravojnih grupa, vazduhoplovnih snaga, teritorijalne odbrane, pogranične policije, obaveštajnih službi, policijskih jedinica – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koja grupa, ili pojedinci koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

U Kumanovskom sporazumu dogovoren je i povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, kao i to da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog. Međutim, ova odredba Kumanovskog sporazuma nije do sada ispunjena i u javnosti je retko spominjana, naročito u kosovskoj i zapadnoj javnosti. Među odredbama je takođe i član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Definisane su i zone vazdušne bezbednosti (ZVB) – 25 kilometara od pokrajinske granice KiM-a ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SRJ, kao i kopnena zona bezbednosti koja danas iznosi 382 km u dužini i 5 kilometara u širini.

NATO je u novembru 2015. godine ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti, dok je gornji vazdušni prostor iznad KiM-a, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren za civilni saobraćaj početkom marta 2014.

Saradnja komande KFOR-a i Vojske Srbije danas je regulisana saradnjom na dva nivoa – glavnom i nižem. Na glavnom se saradnja odvija između komandanata KFOR-a, odnosno EULEX-a, po potrebi, i Generalštaba Vojske Srbije, odnosno štaba MUP -a „za AP KiM“. Na nižem nivou saradnja se odvija na komandnom, koordinacionom i lokalnom nivou.

Od ulaska bezbednosnih snaga Republike Srbije u kopnenu zonu bezbednosti 2001. godine do danas, ova saradnja je redovna, a kako su obe strane više puta naglasile, zasnovana je na partnerskim i profesionalnim odnosima. Sastanci Zajedničke komisije su redovni, na njima se razgovara o bezbednosti na KiM-u, i o kopnenoj i vazdušnoj zoni, a po potrebi se diskutuje i o eventualnim incidentima.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost. Broj država koje su priznale kosovsku nezavisnost upitan je, s obzirom na to da ministarstva spoljnih poslova Srbije i Kosova iznose različite podatke po ovom pitanju. Nakon višegodišnjih zalaganja, zaobilaženjem ustava Kosova, Kosovske bezbednosne snage transormisane su u „Vojsku Kosova“, bez formalne promene naziva ovih snaga.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.