Osman Seljmani pušten iz pritvora u Beogradu, porodica ga dočekala na Merdaru; nema objašnjenja srpskih institucija

Osman Seljmani (Selmani) kojeg su srpske vlasti 1. jula uhapsile na prelazu Mutivode zbog sumnje da je u junu 1999. godine u Prištini učestvovao u ubistvu srpskog bračnog para Vladimira i Perse Stanisavljević, pušten je danas iz pritvora u Beogradu. Porodica ga je večeras dočekala na Merdaru. Za sada nema javnog objašnjenja srpskih pravosudnih institucija na osnovu koje odluke je Seljmani, posle nepunih tri meseca, pušten, niti da li je istraga protiv njega obustavljena. Njegova porodica je od prvog dana odbacivala sumnje, uz tvrdnju da se u vreme ubistva za koje ga srpsko tužilaštvo sumnjiči Seljmani nalazio u Makedoniji, nakon što je porodica prethodno napustila Prištinu.

EU i kosovske vlasti ova hapšenja ocenjuju kao kršenje obaveza koje je Beograd preuzeo u dijalogu, dok je više tako pritvorenih osoba u Srbiji potom pušteno na slobodu, bez javno saopštenog epiloga postupaka.

Vest o njegovom puštanju večeras je objavila Seljmanijeva ćerka Fljorije Seljmani.

„Sa mnogo radosti i zahvalnosti Bogu obaveštavamo vas da je danas, 21.09.2026, naš otac Osman Seljmani pušten iz pritvora u Beogradu“, navela je.

Porodica se sa njim potom srela na Merdaru.

„Upravo smo se sreli sa našim ocem na graničnom prelazu Merdare. Posle toliko dana strepnje, čežnje i čekanja, ovo je jedan od najsrećnijih trenutaka za našu porodicu“, napisala je.

Koha je takođe večeras objavila vest o Seljmanijevom puštanju, pozivajući se takođe na istu objavu njegove ćerke.

Do objavljivanja ove vesti nema javnog saopštenja Višeg suda u Beogradu ili Javnog tužilaštva za ratne zločine Srbije o njegovom puštanju, niti informacije o daljem statusu postupka.

Uhapšen dok se vraćao iz rodnog kraja

Seljmani (1953) uhapšen je 1. jula na prelazu Mutivode, dok se, prema navodima porodice, vraćao iz rodnog sela Tupale kod Medveđe.

MUP Srbije saopštio je dva dana kasnije da su ga uhapsili pripadnici Uprave kriminalističke policije – Službe za otkrivanje ratnih zločina, zajedno sa policijom iz Leskovca i graničnom policijom.

Srpska policija tada je saopštila da postoji osnov sumnje da je Seljmani 14. juna 1999. godine u naselju Sofalija u Prištini, zajedno sa više pripadnika OVK, hladnim i vatrenim oružjem „na svirep i podmukao način“ navodno ubio civile srpske nacionalnosti – bračni par Vladimira i Persu Stanisavljević.

MUP Srbije: Na prelazu Mutivode uhapšen muškarac osumnjičen za ratni zločin u Prištini

Najpre mu je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a potom je, na predlog Javnog tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine odredio pritvor do 30 dana.

Seljmani je, međutim, ostao u pritvoru i nakon isteka prvobitno određene jednomesečne mere.

Srpske institucije u međuvremenu nisu javno saopštavale detalje o eventualnim produženjima pritvora niti rezultate istrage.

Porodica od početka tvrdila: Tog dana bio je u Makedoniji

Porodica je od prvog dana odbacivala navode srpskih organa.

Seljmanijev sin Arben početkom jula izneo je za Kohu veoma konkretan alibi – tvrdeći da porodica 14. juna 1999, na dan za koji srpski organi vezuju ubistvo Stanisavljevića, nije bila u Prištini već u Makedoniji.

Prema njegovim rečima, porodica je Sofaliju napustila još 28. marta 1999, potom otišla u Mramor, a 23. maja je, kako tvrdi, „poslednjim vozom“ proterana u Makedoniju.

„Otišli smo kod jedne makedonske porodice, a zatim smo otišli u Grčane i ostali do 20. juna“, naveo je Arben Seljmani.

Tvrdio je i da za to postoje dokazi, uključujući ranije date izjave, te je od institucija tražio pomoć u pribavljanju dokumentacije NATO-a i OEBS-a koja bi pokazala gde se njegov otac tada nalazio.

Prema njegovim rečima, Seljmani je od 2003. godine više desetina puta putovao u Medveđu, Preševo i Niš i ranije nije imao problema sa srpskim organima. Poslednji put pre hapšenja, kazao je, u Srbiji je bio u avgustu 2025. godine.

Priština tražila međunarodni pritisak

Nakon hapšenja reagovalo je i kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore.

Saopštili su da je Kancelarija za vezu u Beogradu o slučaju obavestila ambasade zemalja Kvinte i Delegaciju Evropske unije i od međunarodnih partnera zatražila angažovanje kod srpskih vlasti radi, kako su naveli, „pravednog tretmana“ i Selmanijevog puštanja.

Kosovsko ministarstvo je hapšenje svrstalo u niz sličnih slučajeva koje Priština smatra „arbitrarnim“ i politički motivisanim.

Beograd takve ocene odbacuje i hapšenja obrazlaže istragama ratnih zločina.

Nije prvi koji je posle pritvora pušten – ali bez javnog objašnjenja šta je sa predmetom

Seljmanijevo puštanje nije prvi slučaj ove godine u kojem je osoba sa Kosova uhapšena u Srbiji zbog sumnje na ratni zločin, provela određeno vreme u pritvoru, a potom izašla na slobodu – bez javno saopštenog epiloga same istrage.

Mithat Ložani, bivši pripadnik OVK, uhapšen je 5. februara na Batrovcima. MUP Srbije ga je sumnjičio da je kao pripadnik OVK u operativnoj zoni „Dukađini“ učestvovao u napadima, otmicama i ubistvima pripadnika srpske policije i vojske.

Posle gotovo tri meseca pritvora pušten je 29. aprila i vratio se na Kosovo.

KoSSev je tada od Višeg suda i Tužilaštva za ratne zločine pokušao da dobije podatak na osnovu koje odluke je pušten i da li je postupak obustavljen – ali odgovor nije stigao.

Slično se dogodilo ovog meseca i sa Dukađinom Mađunijem.

On je 12. avgusta uhapšen na Batrovcima zbog sumnje za ratni zločin u selu Bec kod Đakovice. Određen mu je pritvor do 30 dana, ali je 4. septembra pušten.

Ni tada njegov advokat nije naveo na osnovu koje odluke je pušten, niti je bilo javne potvrde da je krivični postupak obustavljen.

I sporno pitanje obaveza Srbije iz dijaloga

Uz ranija hapšenja otvoreno je i šire pravno-političko pitanje nadležnosti Srbije za pokretanje novih postupaka za ratne zločine na Kosovu.

Kada je u februaru uhapšen Ložani, Evropska unija je za KoSSev navela da je hapšenje protivno obavezama koje je Srbija preuzela u okviru Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine – tvrdeći da se Beograd obavezao da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu osim ukoliko to ne zatraže kosovske vlasti.

S ozirom na to da u javno dostupnim verzijama Sporazuma o pravosuđu takva odredba u njima nije eksplicitno navedena, od EU smo zatražili dodatno pojašnjenje – na koji se tačno dokument ili odredbu pozivaju – ali odgovor nije stigao.

Kosovski MSP zahteva od međunarodne zajednice pritisak na Srbiju zbog hapšenja Seljmanija