Wikileaks: Tači i Haradinaj u tajnom izveštaju nemačke obaveštajne službe iz 2005. godine

U sada već skoro deset godina starom izveštaju nemačke savezne obaveštajne službe, BND-a, iz 2005. godine, koji je decembra 2008. objavio Wikileaks, analiziraju se kriminalne aktivnosti na Balkanu i detaljno opisuju, kako i sam izveštaj navodi – “glavni igrači na Balkanu”, među kojima su pored Džavita Haljitija, Rustema Mustafe, Ekrema Luke, i sadašnji premijer Kosova, Hašim Tači, ali i mogući budući premijer Kosova, Ramuš Haradinaj.

KOSSEV PRENOSI DELOVE OVOG IZVEŠTAJA PREVEDENE SA IZVORNO NEMAČKOG JEZIKA (članak je pisan u sadašnjem vremenu, kako bi što autentičnije preneo navode izveštaja)

BND se u uvodnom delu svoje analize bavi “interesnim” zonama na Kosovu i Metohiji: Drenica, Dukađini i Lab. Ove tri zone kontrolišu nekadašnji pripadnici UČK-a, koji drže veze sa lokalnim vlastodršcima i albanskim političarima, a sa uticajem na južne delove Srbije i na Makedoniju. Za ove grupe radi oko 20 mafijaških grupa, tzv. FIS-ovi. Te interesne zone su sledeće:

– Region Drenice kontroliše takozvana Drenička grupa kojom upravljaju Hašim Tači, Džavit Haljiti i Redžep Seljimi. Grupa usko sarađuje sa kriminalnim grupama i strukturama u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Čečenskoj Republici. Za ovu grupu radi i kriminalna grupa Luke Ekrema. Drenička grupa sarađuje na kriminalnom niuvou sa grupom Ramuša Haradinaja.

– Region Laba koji kontroliše Rustem Mustafa, poznatiji kao Remi – jedan od najuticajnijih komandanta UČK-a. Mustafa u švercu droge usko sarađuje sa Haradinajem. Za Mustafu radi klan Suma.

Ko je Hašim Tači?

Prema BND-ovom izveštaju, on je jedan od vođa kriminalne Dreničke grupe, usko povezan sa krijumačarenjem nafte, droge, cigareta i oružja, sa porodicama kriminalnog dosijea, ubicama. Prema istom izveštaju, on je i čovek koji je inicirao osnivanje kosovske obaveštajne službe – ŠIK, koja mu  služi za špijunažu i obračun sa protivnicima.

Kako se navodi u BND-ovom izveštaju, tzv. Dreničku grupu pored Džavita Haljitija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija, Fatmira Ljimaja i Jakupa Krasnićija, vodi i sam Tači, kojeg podržavaju Ahmet Ali, Mahmut Bardilj, Sami Ljuštaku, Rahman Rama i Nuredin Ljuštaku.

Drenička grupa je, kako se dalje navodi, izgradila neleganu bezbednosnu službu uz direktnu podršku čečenske i albanske mafije (koja je kasnije dodeljena ZKZ-u, nekadašnjoj obaveštajnoj službi UČK-a) u Čečenskoj republici, a koje pripadaju braći Račica – Baškimu i Eljmiju, koji su i prijatelji sa Tačijem. Tokom rata na Kosovu i Metohiji braća Račica su služil u UČK-u. Zajedno sa svojim ocem preuzeli su poštanske i telekomunikacijske poslove u Uroševcu, a u vezi sa prikupljanjem fondova za PDK.

Prema istom izveštaju, Tačija finansijski podržava Ekrem Luka koji je umešan u krijumčarske aktivnosti preko mreže preduzeća „Dukađini“. Međutim, najveću ulogu u finansijskoj podršci je imao Agim Eljšani – koji je povezan sa Džavitom Haljitijem, ali i Nimanom Saljijem – biznismenom koji radi na Kosovu i Albaniji, i koji je usko povezan sa Ramušom Haradinajom. Između Hašima Tačija i porodice Luka postoji i politička veza preko Rize Luke – Ekremovog starijeg brata, koji je povezan sa strankom Ramuša Haradinaja – Alijansa za budućnost Kosova (AAK).

Poseban deo izveštaja fokusiran je na Tačijevu povezanost sa različtim albanskim “biznismenima” i političarima. On se u izveštaju povezuje sa Sabrijem Aljium, Fljorimom Maljokuom, Mohamedom i Ibrahimom Keljmendijem, Nazirom Mehmetijem, Bajrušom Sejdiujuom i Ismetom Osmanijem, te da je pored Haljitija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija ‘klijent’ profesionalnog ubice ‘Afrima’, poznatijeg kao “Bekimi”. Za svaku osobu koja se povezuje sa Tačijem navedena je i njihova povezanost sa kriminalnim aktivnostima:

– Sabri Aljiu – kosovski Albanac koji je takođe kriminalan kao i Tači. Njih dvojica su prijatelji. Sabriju upravlja sa nekoliko turističkih agencija, dok konkurenciju isključuje na nasilan način. On ‘daje ton’ turističkoj industriji na Kosovu.

– Fljorim Maljoku – poseduje firmu “Salbatring”, u koju je i Džavit Haljiti umešan. Sa ovom firmom se povezuje i Hašim Tači, a koja je povezana sa pranjem novca, trgovinom naftom i krijumčarenjem cigaretama.

– Mohamed i Ibrahim Keljmendi, koji su povezani sa obimnom prodajom oružjem i  drogom.

– Nazar Mehmeti,  tzv. Nik  iz Dalasa – jedan od najvećih Tačijevih i UČK-ovih donatora, kako tokom rata na Kosovu, tako i tokom rata u Makedoniji.

– Bajruš Sejdiu, tzv. Milano – Jedna od Tačijevih sestara, ili bliskih rođaka je udata za Sejdijua. On je vlasnik firme „Milano Merchandising Gropu“ u Komanovu. On i njegov brat Naim su poznati kao glave jedne opasne kriminalno grupe.

– Tači je pored Halitija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija ‘klijent’ profesionalnog ubice Afrima, poznatijeg kao “Bekimi”.

– Ismet Osmani, poznatiji kao “Curi”. Kosovski Albanac koji živi u Kosovskoj Mitrovici, upravlja švercom cigareta, droge (marihuana i heroin) i goriva i poznat kao veoma opasan čovek. Usko je povezan sa UČK-om i sa Tačijem, koje je u ogromnoj meri finansijski podržavao.

Hašim Tači i kosovska obaveštajna služba ŠIK

Deo BND-ove analize se bavi i pitanjem povezanosti Tačija sa kosovskom obaveštajnom službom, ŠIK, za koju se dodaje da je u svojoj formi kakvoj je sada, nastala na inicijativu Hašima Tačija, u drugoj polovini 1999. godine u Prištini, te da su i Tači i Haradinaj, ŠIK koristili po potrebi, kako bi regrutovali kandidate za Kosovsku policiju i Kosovski zaštitni korpus (KZK). Sama služba, u stvari se uglavnom bavi špijunažom, zastrašivanjem i fizičkim eliminisanjem demokratskih snaga (kroz profesionalne ubice), posebno eliminisanjem protivnika u grupama organizovanog kriminala.

Međutim, BND tvrdi i da u albanskoj dijaspori postoje dobro organizovane ćelije ŠIK-a, a da ih u Nemačkoj vode stanovnik Badena i Vurteberga – Hasan Ukahadža, dok ćeliju ove organizacije u Minhenu vodi čovek po imenu “Mustafa” iz Preševa.

Hašim Tači i povezanost sa bezbednosnom kompanijom “Eagle Security”

Kompanija Eagle Security je registrovana u avgustu 2000. godine, i direktno je podređena PDK-u, ima svoje biroe na Kosovu (Priština, Prizren, Vitina, Gnjilane, Kosovska Mitrovica i Kačanika). Direktor kompanije je Skender Gaši. Biro u Vitini vodi Azem Ramadani, a u Kosovskoj Mitrovici Nedžat Redžepi.

Zaposleni ove kompanije su iz nekadašnje ektremističke grupe Aquile Nere, UČK-ove vojne policije, kao i iz ministarstva unutrašnjih poslova Tačijeve vlade. Kompanija je nadzirala punktove snabdevanja KZK-a i kompanije Kosova Petrol.

Ko je Ramuš Haradinaj? 

BND navodi da je Ramuš Haradinaj direktno povezan sa švercom droge i oružja i njihovom distribucijom, iznudom novca, te da ima uticaja na bezbednost na celokupnom Kosovu i Metohiji, ali i na pojedine organe lokalne samouprave.

Ramuš Haradinaj je rođen 03. juna 1968. godine u regionu Dečana. Završio je srednju školu i tečno priča engleski, francuski i albanski. Služio je u JNA 1987. godine, a specijalizovao se za komunikaciju i protivavionsku odbranu; nekadašnji pripadnik UČK-a, osnivač i predsedavajući AAK.

Kao radnik-emigrant je 1989. godine otišao za Švajcarsku. U martu 1991. je zbog subverzivnih aktivnosti uhapšen u Srbiji. U narednih sedam godina živeo u je Švajcarskoj, Francuskoj i Albaniji. U februaru 1998. vratio se na Kosovo i organizovao UČK na teritoriji Dukađini. U junu 1998. Haradinaj je postao komandat UČK-a za zonu Dukađini, a u septembru 1999. je kao član UČK-a prešao u KZK, kao komandat Paštrik zone; u decembru 1999. postao je zamenik komandanta KZK-a. U martu 2003. odrekao se svoje funkcije u KZK-u i osnovao je partiju AAK, uz podršku Mahmuta Bakalija i Azema Vlasija.

Prema BND-ovoj analizi, Haradinaj ima veoma dobre veze sa policijskim i vojnim krugovima, a posebno sa Agimom Čekuom i nekadašnjim komandatantom UČK-a, Nazmijem Brahimom (u srodstvu sa Haradinajem) i Bujarom Haradinajem (rođen 15. maja 1976, KZK zona Đakovica, rođak Ramuša Haradinaja), te da takođe ima uske veze sa policijskim oficirom u području Prizrena i Peći, sa nekadašnjim komandantom RTG, Šabanom Šaljom.

U izveštaju se dodaje da su uticajni pripadnici klana Ramuša Haradinaja, pored njega, njegovi rođaci: Daut Haradinaj (rođeni brat), Nazim i Enver, a da je Daut Haradinaj do svog hapšenja 2002. godine bio koordinator za isporuku oružja preko različitih firmi u celoj Evropi.

Povezanost sa organizovanim kriminalom

BND se i u slučaju Ramuša Haradinaja bavio njegovom povezanošću sa kontroverznim biznismenima i kriminalnim aktivnostima, pa se navodi da je Ramuš Haradinaj preko svoje strukture-grupe, koja se bazira na porodičnim vezama sa teritorije Dečana, bavi celim spektrom kriminalnih i političkih aktivnosti, te da tako značajno utiče na bezbednosno ponašanje na celom Kosovu. Međutim, dodaje se i da njegova grupa broji oko 100 članova i da je aktivna u krijumčarenju droge, oružja i njihovu ilegalnu distribuciju, te da kontroliše i organe lokalne samouprave.

Kao regionalni komandant zone, Ramuš Haradinaj je imao uticaja duž kosovsko-albanske granice, a posebno na šverc cigareta, nafte. U Peći je bio uključen u iznudu novca i ucenu, stoji u ovom izveštaju, a da kroz svoje kriminalne aktivnosti sarađuje sa: Lukom Ekremom, Saljijem Nimanijem, Naserom Keljmendijem, sa grupom Mustafe Rustema, Dautom Bljakajem iz sela Kovrage na Kosovu, koji poseduje benzinsku pumpu, Azemom Tuzijem iz sela Dobruša, u blizini Istoka, Ratkom Musićem koji je vlasnik benzinske pumpe uz Rožaja, ali sarađuje i sa svojim ‘vezama’ – klanom Babaljijem, koji kontroliše oblast Đakovice i švercuje drogu i naftu iz Albanije.

Haradinaj se povezuje i sa Fljorimom Maljokuom i Fadiljom Demirijem iz Vučitrna. Fljorim Maljoku, kako navodi BND, u Bratislavi vodi grupu od 30 članova, sa kojom razvija distribuciju droge u zapadno-evropskim zemljama, dok Demirijeva grupa transportuje drogu dalje ka zapadnoj Evropi.

Putevi droge

Haradinaj se u analizi nemačke obaveštajne službe i direktno povezuje sa švercom droge i oružja. Naime, Luka, Keljmendi, Bljakaj i Tuzi finansiraju i organizuju kanale šverca drogom i oružjem. Isporuke droge stižu pre svega iz Turske i arapskih zemalja preko Albanije, gde Haradinaj ima dobre veze sa policijom i vojnim krugovima, te on isto tako za ove svrhe koristi Albance koji su živeli u Albaniji – najbitniji je bio Mentor Hoderdžonaj iz Dečana, koji je zbog švercovanja droge uhapšen 2001. u Tirani, dok su osobe koje se po nalogu Haradinaja bave švercom droge i oružja i njihovom distribucijom: Ali Haskaj, Arton Toljaj i Avdulj Muškoljaj.

Haradinaj je u konfliktu sa grupom Ramiza i Veseljija Maljićija iz Peći i sa porodicom Musaj (Sadik Musaj) i Zemaj iz sela Gornji Streoc/oblast Dečana, kao i sa nekim od vođa i članova Rugovine LDK-a.

Podsetimo, protiv Ramuša Haradinaja je podignuta optužnica zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata, da bi nakon suđenja, koje je trajalo do aprila 2008, oslobođen zbog nedostatka dokaza. Uvažavajući žalbu Tužilastva, apelaciono veće Haškog tribunala je 21. jula 2010. naložilo delimično ponavljanje suđenja Haradinaju, i određen mu je pritvor.

Novembra 2012. godine Haški tribunal je po drugi put Haradinaja oslobodio svih tačaka optužnice za zločine počinjene u logoru OVK u Jablanici.