Justina Široka-Pulja izabrana je za predsednicu Kosova sa 81 glasom, posle dramatične završnice u Skupštini koja je trajala i nakon ponoći. Glasanje je završeno u 00.03, brojanje glasova u 00:14, tri minuta nakon isteka 6. oktobra – krajnjeg roka koji je Ustavni sud odredio za završetak postupka izbora predsednika. Pre toga je Skupština, nakon celodnevne političke blokade, po ubrzanoj proceduri u cajtnotu usvojila i izmene Zakona o Specijalizovanim većima. Široka-Pulja je nešto malo manje od pola sata posle ponoći položila zakletvu pred Skupštinom, nakon čega formalno počinje njen mandat.
Za predsednicu su u završnom glasanju bile predložene Justina Široka-Pulja i poslanica PDK-a Eljiza Hodža.
Prema podacima objavljenim nakon brojanja, Široka-Pulja je dobila 81 glas i time obezbedila potrebnu dvotrećinsku podršku u Skupštini.
Glasanje je, međutim, trajalo do 00.03.
Time je postupak izbora završen tri minuta nakon isteka 6. oktobra, datuma koji je Ustavni sud utvrdio kao krajnji rok za izbor predsednika.
Zakletva i govor: Biću predsednica svih građana
Izbor u Skupštini nije i poslednji formalni korak pre stupanja na dužnost.
Prema članu 87 Ustava Kosova, mandat predsednika počinje nakon polaganja zakletve pred Skupštinom.
Široka-Pulja se nakon glasanja posle ponoći, pojavila u skupštini i položila zakletvu, dobila cveće, nakon čega je intonirana himna.
U već pripremljenom kratkom govoru, istakla je da će se boriti za jedinstvo i očuvanje institucija, kao i evroatlantske integracije.
„Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi, on pripada našim građanima, našim institucijama i državi za koju su se mnoge generacije žrtvovale. Bit ću predsjednica svih građana… Radit ću na jedinstvu, pravdi, razvoju i jačanju naših institucija. Kosovo mora napredovati kao demokratska, sigurna država s jasnom euroatlantskom orijentacijom i snažnim prijateljstvom s našim saveznicima. Štitiću Ustav, interese Republike i dostojanstvo naših građana. Verujem u Kosovo, njegov narod i verujem da zajedno možemo izgraditi bolju budućnost za generacije koje dolaze. Neka Bog blagoslovi Republiku Kosovo.“
Dogovor postignut u poslednjem satu
Samo nekoliko sati ranije delovalo je da dogovora nema i da Kosovo ide ka novim parlamentarnim izborima.
Tokom dana Aljbin Kurti je nekoliko puta menjao predlog za izlazak iz blokade.
Najpre je zahtevao da najmanje polovina poslanika PDK-a učestvuje u glasanju za Bekima Sejdijua, uz mogućnost da glasaju i protiv njega, dok bi drugo čitanje izmena Zakona o Specijalizovanim većima bilo održano u četvrtak.
Kurti je tada upravo rok od 72 sata između dva čitanja zakona navodio kao proceduralnu prepreku da se zakon završi istog dana.
Sejdiju je ubrzo ponovio da sebe više ne smatra delom procesa izbora predsednika, pošto se iz kandidature povukao još 14. septembra.
Kurti je potom ponudio druga imena – Gljauka Konjufcu i Feride Rušiti – i prvi put pristao da se izmene Zakona o Specijalizovanim većima glasaju pre predsednika, ukoliko PDK garantuje učešće svojih poslanika u izboru.
Lider PDK-a Bedri Hamza odbacio je tu ponudu kao „pazar u poslednjim minutima“.
Treći predlog – Justina Široka-Pula
Nešto posle 22 časa Kurti je izašao sa novim imenom – predsednicom Akademije nauka i umetnosti Kosova Justinom Široka-Puljom.
Predložio je da vanredna sednica ima dve tačke: prvo drugo čitanje izmena Zakona o Specijalizovanim većima, a potom izbor predsednice.
Široka-Pulja je profesorka ekonomije, bila je ministarka energetike i rudarstva u prvoj vladi Hašima Tačija od 2008. do 2011. godine, a kasnije i poslanica PDK-a.
Kurti je priznao da je pre predloga nije kontaktirao, navodeći da je, pošto je bila ministarka PDK-a, Hamza može ubediti da prihvati kandidaturu.
Sama Široka-Pulja je u prvom reagovanju rekla da još nije razgovarala sa ljudima sa kojima treba i da ne može odmah da potvrdi odluku.
Ubrzo je, međutim, prihvatila kandidaturu.
PDK prihvatio Kurtijev predlog
Oko 23 časa Bedri Hamza je saopštio da je Široka-Pulja prihvatljiva za PDK i da će svih 22 poslanika ove stranke otići u skupštinsku salu.
PDK je istovremeno predložio svoju poslanicu Eljizu Hodžu kao protivkandidatkinju.
Hamza je tada rekao da je dogovor trebalo postići mnogo ranije, ali da će PDK učestvovati u sednici kako bi se najpre završilo glasanje o Zakonu o Specijalizovanim većima, a zatim i izbor predsednika.
Sednici se potom pridružio i LDK.
U sali su se, nakon višesatne razmene optužbi preko konferencija za medije, rukovali Kurti i Hamza.
Rok od 72 sata preskočen sa 89 glasova
Usledio je još jedan veliki preokret.
Skupština je sa 89 glasova za, bez glasova protiv i uzdržanih, prihvatila predlog da se odstupi od redovnih proceduralnih rokova i da se izmene Zakona o Specijalizovanim većima odmah pošalju skupštinskim komisijama.
Komisije su ih hitno razmotrile, odobrile, nakon čega se predlog vratio u plenarnu salu.
Skupština je zatim, nešto pre ponoći, izmene Zakona o Specijalizovanim većima usvojila i u drugom čitanju.
Tako je rok od 72 sata, koji je još tokom popodneva predstavljan kao razlog zbog kojeg drugo čitanje ne može biti završeno pre četvrtka, uklonjen odlukom skupštinske većine svega nekoliko desetina minuta pred ponoć.
Demonstranti koji su drugi dan protestovali ispred Skupštine usvajanje zakona dočekali su uz povike „OVK, OVK“.
Od gotovo izvesnih izbora do predsednice u poslednjim minutima
Tek nakon usvajanja zakona poslanici su prešli na izbor predsednice.
Glasanje je počelo pre ponoći, ali je završeno u 00.03.
Široka-Pulja je dobila 81 glas i izabrana za predsednicu.
Time je, politički gledano, u poslednjem trenutku izbegnut scenario četvrtih parlamentarnih izbora za manje od dve godine.
Kosovo je od februara 2025. prošlo kroz tri parlamentarna izborna ciklusa i gotovo neprekidnu institucionalnu blokadu.
Prvi izbori održani su 9. februara 2025. Samoopredeljenje je osvojilo najviše glasova, ali nije moglo samostalno da formira vlast. Posle višemesečne blokade održani su novi izbori 28. decembra iste godine.
Samoopredeljenje je tada ojačalo i početkom februara 2026. formiralo vladu, ali je već u martu otvorena nova kriza – izbor naslednika Vjose Osmani.
Neuspeh Skupštine da izabere predsednika doveo je do novih parlamentarnih izbora 7. juna 2026, trećih za približno godinu i po dana.
Ni oni nisu proizveli odnos snaga koji bi jednoj političkoj opciji omogućio da sama obezbedi široku većinu potrebnu za izbor predsednika.
Ustavni sud postavio 6. oktobar kao krajnji rok
Posle junskih izbora usledila je nova politička i ustavna rasprava.
Kurti je tokom leta insistirao da se politički dogovor o predsedniku postigne paralelno sa konstituisanjem novih institucija, dok ga je opozicija optuživala da nedopušteno povezuje dva odvojena procesa.
Ustavni sud je krajem septembra utvrdio da je rok od 60 dana za izbor predsednika počeo 8. avgusta i da ističe 6. oktobra.
Da predsednik nije izabran, Skupština bi bila raspuštena, a novi parlamentarni izbori morali bi da budu održani u roku od 45 dana.
Do samo nekoliko sati pred istek tog roka političke stranke nisu imale zajedničkog kandidata.
Dogovor je postignut tek u poslednjem satu – zakon je usvojen, Široka-Pulja dobila 81 glas, a novi izborni ciklus izbegnut.
Ipak, završetak glasanja u 00.03 ostavlja jedno pitanje otvorenim: da li je izbor završen u roku koji je propisao Ustavni sud ili činjenica da su poslednji glasovi dati tri minuta nakon ponoći može proizvesti pravne posledice?
Ne i za bivšeg predsednia Ustavnog suda i profesora ustanvog prava Envera Hasanija. On je ocenio da činjenica da je glasanje završeno nekoliko minuta posle ponoći ne predstavlja ustavni problem, jer je sam postupak započet u okviru roka.
„Važno je da je proces počeo na vreme. Brojanje i proglašenje rezultata, čak i ako potraju nekoliko minuta nakon isteka roka, ne predstavljaju ustavno pitanje“, kazao je Hasani za KosovaPress.
Dodao je da se Skupština ne smatra raspuštenom samim istekom roka, jer je za raspuštanje potreban formalni dekret, te da je parlament „punopravnog mandata i bez ustavnih nedostataka“.
Prema njegovoj oceni, izbor predsednice i posle ponoći bio je u interesu Kosova, jer je „zemlja u poslednjem trenutku dobila institucije sa punim ustavnim mandatom“.
Šta se sve događa, opširnije u:
Preokret u poslednjim minutima: Skupština preskočila rok od 72 sata, usvojila izmene Zakona o…
Preokret pred ponoć: PDK prihvatio Široka-Pulju, predlaže Eljizu Hodžu za protivkandidatkinju
Predsednik ili izbori: Kurti menja ponude iz sata u sat, Hamza odbija, protest ponovo…
Pritvor dvojici posle protesta, jedan osumnjičen za napad na poslanika
Kurti: Predsednik mora da bude izabran danas, PDK-u nova ponuda – neka dođe makar…
Poslednji dan za izbor predsednika: PDK traži vanrednu sednicu, protest traje, Kurti se obraća
PIK otvorio preliminarnu istragu o postupanju policije i upotrebi sile na protestu
Poslednji dan za izbor predsednika: Hadžiju se obratila Ustavnom sudu – ko raspisuje izbore…
KDI: Blokiranje poslanika i fizički pritisak ugrožavaju slobodno vršenje mandata
LDK posle pritisaka zbog Specijalnog suda: „Rat OVK je svetinja, ali pravda za žrtve…
Ministarstvo obrazovanja u Prištini: Imamo dokaze da su maturanti pozivani da obavezno idu na…
Sednica završena bez drugog čitanja: PDK i AAK ostali u sali, demonstranti ne puštaju…
„Biće posledica“ – šta je Trendafilova 2021. govorila o zahtevima za izmenu Zakona o…
Šta predviđa Nacrt izmena Zakona o Specijalizovanim većima: Nadležnost samo za dela vezana za…
Skupština sa 90 glasova usvojila izmene Zakona o Specijalizovanim većima u prvom čitanju
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
