Vreme za istinu

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Poštovani prijatelju,

Vreme ništa ne leči. Vreme samo prolazi. Samo je istina lekovita i kada je kao “ljuta trava na ljutu ranu”,  čak i onda kad se čini da je nedostižna.  Istina o našim mitovima i realnostima, o sukobima, o interesima… Ovo je vreme u kojem istina, na žalost, ne dobija šansu. Javni interes  u odnosima Srba i Albanaca, znači interes mira na Balkanu, je zarobljen sakrivenim istinama. Neće istina izlečiti rane napravljene zločinima, ni vratiti nestale, niti sagraditi spaljene kuće. Ali, pokazaće  da “heroji” koji su počinili zločine, trpali leševe u hladnjače i jame, proterivali ljude iz svojih kuća i etnički čistili teritorije,  ne mogu nikome da budu uzor. Jer, nisu oni ni branitelji, ni oslobodioci Kosova. Koju god da su zastavu nosili, sa koje god strane da su bili i u koju god veru i naciju se zaklinjali iza sebe su ostavljali smrt, nesreću, plač nejači, strah i mržnju.

Sve kosovske “pobede” ovenčane su skrivanjem zločina i zločinaca. Svaki kosovski mir je drhtao od pretnje novim sukobom.  Sve kosovske podele su bile paravan za poharane domove i pljačku naroda.  Kad oružje govori, istina se ne čuje. Zločin ima dva imena – ime žrtve i ime zločinca ili nalogodavca. Do istine o zločinima se dolazi na sudu. Put do suda je predugačak. To smo gledali kad god su se istraživali zločini na ovim prostorima. Dok se ne rasvetle svi zločini i sud ne donese presude, ostaćemo zarobljeni u prošlosti i vremenu koje preti da generiše nove mržnje i nove nesanice.

Teško ćemo skinuti okove da su “svi Srbi krivi za ubijene Albance, a svi Albanci krivi za ubijene Srbe”. Zločinci su gospodari te situacije. Oni u rukama drže plamen mržnje jer je to način da izbegnu krivicu. Oni ućutkuju svedoke, uništavaju dokaze, korumpiraju sudije,  preprodaju i sklanjaju “papire” koji vode do istine.  Gospodari rata falsifikuju istoriju, nastojeći da se istina izgubi u lavirintima laži i obmana. Podižu imaginarne granice zatvarajući građane u geta i carstva mržnje i netrpeljivosti. To su njihove stepenice do moći i vlasti koja im omogućava da sačuvaju ono što su opljačkali. Od pravosuđa stvaraju slugu kriminala, od  bezbednosnih sistema saradnike podzemlja, a  javna preduzeća pretvaraju u legla korupcije. Privatizuju državne aparate, pretvarajući ih u perionice para. Sve što grade, grade zbog provizije, otimajući narodni novac.

Ta linija razvoja kriminala započeta u ratnim godinama, pljačkom, švercom u zločinima istim žarom se i danas nastavlja besprizornom borbom za vlast. Oni koji su nekada “ratovali” jedni protiv drugih, sada se potpomažu u opstanku na vlasti. Rat “nastavljaju” preko medija koje su pretvorili u fabrike laži i manipulacija. Vešto igraju između Istoka i Zapada, predstavljajući se kao jedini koji mogu da rešavaju probleme koje su sami stvorili.  Za njih je opasan svako ko pomisli da treba da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, svako ko se usudi da misli, svako koga ne mogu da kupe ili ucene. To je balkanski recept vladavine. Nekom rat, nekom brat.

Iza balkanskih gospodara se kriju armije tapšača ramena, elite supozitoričnog novinarstva, policajaca koji saginju glavu pred kriminalom, analitičara koji najbolje plove besmislom… Ta piramida se gradi na bolesnom  udvorištvu, korupciji, izboru najgorih, ućutkivanju razuma i ponižavanju građana… U atmosferi  koja liči na onu u kolektivu preduzeća spremnog za privatizaciju.

Svet ( i Istok i Zapad) toleriše proces brzog truljenja balkanskih društava. Svet ( i Istok i Zapad) vidi ovo podneblje kao idealno za svoja nadmetanja u moći i geopolitičkim ciljevima. U EU nas “primaju” držeći nas podalje od Evrope. Bratska Amerika i Majka Rusija su tu samo kad njima treba.

Moraćemo, na kraju, sami da se dogovorimo kako ćemo dalje. Kako da zaustavimo “kola” pred ambisom.  Kriminalizovani sistemi neće lako pasti. Kosovsko iskustvo, kada su pobednici izbora krenuli u obračun sa korupcijom i kriminalom, pa posle 50 dana vladavine srušeni, pokazuje žilavost podzemlja na vlasti. U Crnoj Gori vidimo koliko je teško demontirati sistem građen tri decenije, ali i kako “bratski” režimi iz okruženja pomažu posrnuloj vlasti da se održi na nogama. Nova vlast u Crnoj Gori je svesna, ukoliko i bude formirana, koliko će prepreka pred nju postaviti Đukanovićev režim i da će borba protiv kriminala biti sprečavana intrigama, svađama, korupcijom, kupovinom poslanika, igrama “duboke države”… Kurtijeva vlada te prepreke nije uspela da preskoči. Za sada.

Antikorupcijski pokret na Kosovu je pod nacionalnim ogrtačem dobio poverenje građana. U Crnoj Gori ga je pokrenula verska povređenost. Ali, u oba slučaja građani su prepoznali novi talas koji ima šansu da se obračuna sa kriminalizovanim vlastima.

I na Zapadu i na Istoku se pažljivo beleže gresi ovdašnjih vladajućih struktura. Ti dosijei se otvaraju onda kada ih treba uceniti i disciplinovati, kada ih treba “ubediti” da angažuju velike međunarodne korporacije, da uzmu kredite, da prodaju javna preduzeća ili promene politiku. Taj ucenjivački kapacitet je ogroman i aktivira se u momentu kad se proceni da će vladari zarad opstanka na tronu učiniti sve. Formula “Mi ćemo vam dati kredite, ali pod uslovom da puteve, pruge i infrastrukturu grade naša preduzeća i da naše korporacije kupuju vaša preduzeća” –  uvela je mnoge zemlje u dužničko ropstvo. Propadanje privreda do kojeg je dovela pandemija korona virusa je idealno vreme za ovakve operacije. Dižu se krediti da bi se koliko-toliko održala iluzija života i umanjio bes hiljada ljudi koji ostaju bez posla. Ovdašnja društva više troše nego što zarađuju. To je početak kraja, bez obzira što vladajuće strukture, preko manipulacija javnošću, pokušavaju da balansiraju. Balkanske promene na talasu borbe protiv kriminala i korupcije poslednja su šansa da se region spasi propasti. One mogu da donesu stabilnost, mir i iskorene regionalnu hobotnicu kriminala. Te promene zavise od takozvanog stranog faktora, od interesa velikih sila, ali najviše od građana na ovim prostorima. Građani treba da odluče – propadanje ili život. A život je kad dišeš, a ne kad se gušiš.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.