Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden; sinoćno izdanje)
Više od 9.000 stranih državljana dobilo je dozvolu boravka na Kosovu tokom 2025. godine. Više od 5.000 njih dobilo je dozvolu po osnovu zaposlenja. U vreme kada Kosovo gubi radnu snagu zbog emigracije, njegovo tržište rada sve više popunjavaju strani radnici. U Privrednoj komori Kosova ovu situaciju ocenjuju kao paradoks tržišta rada.
Oko 9.000 stranih državljana dobilo je dozvolu boravka na Kosovu tokom prošle godine. Od toga je 8.801 dozvola bila za privremeni boravak, dok je 241 izdata za stalni boravak.
Državljani Turske prednjače po broju izdatih dozvola – dobili su 3.263 dozvole za privremeni boravak. Slede državljani Srbije, Severne Makedonije i drugih zemalja.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 5.087 dozvola izdato je u svrhu zaposlenja. Taj broj se, prema Ministarstvu, više nego udvostručio u odnosu na 2021. godinu, kada su izdate 2.122 dozvole po istom osnovu.
Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna rekao je da se Kosovo suočava sa paradoksom tržišta rada – privreda ne uspeva da popuni sva raspoloživa radna mesta domaćom radnom snagom.
„Kosovo se suočava sa paradoksom tržišta rada kada je reč o popunjavanju radnih mesta koja domaća privreda ne uspeva da pokrije. U periodičnim istraživanjima Privredne komore Kosova i drugih institucija beleži se da je jedna od prepreka za poslovanje nedostatak zaposlenih sa odgovarajućim veštinama. Ovaj podatak zabrinjava i povećava potrebu za razvojem programa obuke i zapošljavanja, kako bi se unapredila baza zaposlenih sa potrebnim veštinama. Institucije bi trebalo paralelno da preduzimaju mere kojima bi se istovremeno zadržala postojeća radna snaga, aktivirala neaktivna radna snaga, podstakao povratak i razvijale profesionalne veštine“, rekao je Rafuna.
Dok Kosovo gubi radnu snagu zbog iseljavanja u zemlje Evropske unije, istovremeno sve više uvozi radnu snagu iz drugih država.
Prema podacima Instituta GAP, privatni sektor se sve više usmerava ka angažovanju stranih radnika zbog nedostatka domaće radne snage, dok se sa najvećim manjkom zaposlenih suočavaju građevinarstvo, trgovina, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, kao i proizvodnja.
Demograf Besim Goljopeni ocenjuje da ova pojava posebno pogađa mlado stanovništvo i radnu snagu.
„Emigracija građana Kosova godinama je rasprostranjen fenomen, koji posebno pogađa mlado stanovništvo i radnu snagu. U tom kontekstu, emigracija je doprinela smanjenju broja mladih i stanovništva radnog uzrasta, stvarajući starosne i polne neravnoteže, posebno zbog značajnog udela mladih i radno sposobnih ljudi među onima koji odlaze“, rekao je on.
Prema podacima MUP-a, među izdatim dozvolama oko 3.000 odnosilo se na boravak iz porodičnih razloga, dok je 641 dozvola izdata zbog studiranja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
