Kada će se suditi “herojima“ koji su osumnjičeni za zločine?!

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Postovani prijatelju

Na žalost, vremenska distanca od događaja koji se istražuju napunila je dvadeset godina. To može da ima prelomni uticaj na krajni ishod kada jednog dana stvarno počnu suđenja “herojima” koji su osumnjičeni za zločine. Ovo odugovlačenje šteti i efikasnosti Specijalnog suda u Hagu, i ne ide u prilog novim činjenicama. Naprotiv, iz dana u dan, šanse da se sud u Hagu kompromituje postaju sve ozbiljnije. Zato je neophodno da se on aktivira u punom kapacitetu, u suprotnom, biće to jedan od najvećih međunarodno-pravnih skandala sa nesagledivim posledicama po stabilnost regiona.

Dileme nema. Na Kosovu nema podrške javnosti za suđenje svojim sunarodnicima za ratne zločine i zločine potiv čovečnosti. Najavljene optužnice za pojedne članove OVK, Albanci među sobom doživljavaju kao optužnice podignute protiv heroja, a ne protiv osumnjičenih za zločine. Svrsishodno, prema anketama, 76 odsto ispitanika iz albanske zajednice smatra da mandat Specijalnog suda nije pravičan. Zašto?

Osnivanje Specijalnog suda je četvrti pokušaj da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom i nakon rata na Kosovu, tačnije od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Tri ranija neuspešna pokušaja da se sankcionišu zločini nad Srbima i drugim nealbanskim manjinama, ali i mnogim Albancima, za koje se terete pojedinci iz Oslobodilačke vojska Kosova (OVK) su ozbiljan razlog za to. Na Kosovu je u ratnim zbivanjima ubijeno oko 13.500 ljudi, od toga 10.367 civila: 8.702 Albanaca, 1.203 Srba i 462 Roma i pripadnika drugih manjina. Prema ovim podacima Centra za humanitarno pravo u Prištini, 679 srpskih civila je ubijeno ili nestalo nakon završetka rata u junu 1999.

Tri predhodna neuspešna pokušaja su do te mere devalvirali međunarodnu pravdu da se stiče gotovo nedvosmisleni utisak da će to tako biti i sa četvrtim pokušajem! Utoliko pre što su kosovska tužilaštva i sudovi tek od 2016, postali nadležni za procesuiranje ratnih zločina. To na neki način znači da su međunarodne institucije najodgovornije zbog toga što je za skoro dve decenije doneto manje od 20 konačnih presuda za ratne zločine. Deo kosovske javnosti ipak smatra da je za ovaj promašaj ključna odgovornost domaćih aktera, jer se „naše društvo uglavnom protivi da se albanski ratni zločinci albanske pripadnosti suoče sa pravdom“.

Na drugoj strani, naročito posle 2012. godine, SAD i EU sve više naglašavaju važnost formiranja Specijalnog suda, ističući da kosovsko pravosuđe nema volju da procesuira nekadašnje lidere OVK, od kojih su neki neprekidno na visokim funkcijama, a da EULEX jednostavno nije sposoban da to učini, uprkos ogromnom novcu evropskih poreskih obaveznika upumpanom u ovu misiju, koja je najveća misija EU te vrste u istoriji. Utoliko pre što je predajući dužnost Dejvidu Švendimanu 2014. godine, sef radne grupe (task force) za ispitivanje ratnih zločina na Kosovu, američki tužilac, Klint Vilijamson, rekao da je tokom istrage pronašao dokaze o masovnim otmicama i nestancima ljudi nakon rata, da je reč o zločinima protiv čovečnosti, i da bi se o ovom delu Martijevog izveštaja odmah mogle podići optužnice protiv pojedinih bivših rukovodilaca OVK! Prema početnim nalazima, žrtve tih zločina većinom su Srbi, Romi i druge manjine, ali isto tako i kosovski Albanci koji su imali smelosti da misle svojom glavom i zbog toga su bili označeni kao politički protivnici rukovodstva OVK ili kao saradnici srpskog režima.

Nakon nećkanja i direktnog pritiska Hašima Tačija (kome je verovatno bilo obećano da ga neće dirati ukoliko Skupština Kosova izglasa odluku o Specijalnom sudu) i međunarodnih pritisaka, Skupština Kosova je 2015. godine usvojila Zakon o formiranju suda, a potom i nakon peticije sa više od 15.000 potpisa, te inicijative 43 poslanika krajem 2017. da se pomenuta odluka povuče (na insistiranje Hašima Tačija), političko vođstvo u Prištini je konačno pristalo da sarađuje sa Specijalnim sudom, čije će sedište biti u Hagu.

Kao osnovni razlog nezadovljstva sudom bila je navodno njegova jednostrana etnička orijentacija, mada je predsednica Specijalnih veća (Specijalnog suda za ratne zločine), Ekaterina Trendafilova, izjavila da je shvatanje da će kosovska Specijalizovana veća goniti samo pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) ili samo jednu etničku zajednicu – pogrešno. Dodala je da će svako ko je počinio zločine pod nadležnošću suda u odgovarajućem vremenskom periodu, za to odgovarati.

Imajući u vidu poslednje događaje oko “tajanstveno prosleđenih” dosijea u sedište ORVK, danas postaje zabrinjavajuće, neopravdano i neodgovorno ovoliko kašnjenje sa početkom rada suda, s obzirom na veliki pritisak koji je međunarodna zajednica izvršila na Kosovo da formira taj sud.

Na žalost, vremenska distanca od događaja koji se istražuju napunila je dvadeset godina. To može imati prelomni uticaj na krajni ishod kad jednog dana stvarno počnu suđenja “herojima” koji su osumnjičeni za zločine. Ovo odugovlačenje šteti i efikasnosti Specijalnog suda u Hagu, i ne ide u prilog novim činjenicama.

Naprotiv, iz dana u dan, šanse da se sud u Hagu kompromituje postaju sve ozbiljnije. Zato je neophodno da se on aktivira u punom kapacitetu, u suprotnom, biće to jedan od najvećih međunarodno-pravnih skandala sa nesagledivim posledicama po stabilnost regiona.

I na kraju poruka dušebrižnicima, koji zbog zaštite nelegalno stečenog bogastva i izbegavanja odgovornosti za eventualne zločine tokom rata: efikasni sudski proces u Hagu koji bi zadovoljio pravdu i doneo bilo kakvu satisfakciju žrtvama i njihovim porodicama neće podriti poziciju Kosova niti omalovažavati pravednu borbu za slobodu. Naprotiv, samo je može osnažiti!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.