PDK posle Deklaracije: „Glasanje o zakonu je sledeći korak“

„Deklaracija izražava stav Skupštine. Glasanje o zakonu je sledeći korak“, poručila je Partija demokratskog Kosova neposredno nakon što je danas 99 poslanika, bez ijednog glasa protiv ili uzdržanog, usvojilo Deklaraciju kojom je Skupština izrazila protivljenje prvostepenoj presudi Specijalizovanih veća Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

PDK sada zahteva da Vlada bez odlaganja vrati Skupštini njihov predlog izmena Zakona o Specijalizovanim većima, a od poslaničkih grupa da ga razmotre i izglasaju po hitnom postupku.

„Ovo je važan korak zajedničke političke volje. Sada tu volju treba pretvoriti u konkretno delovanje“, navela je stranka nakon današnjeg glasanja.

„Na redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima, koji je predložila PDK. Tražimo od Vlade da ga bez odlaganja prosledi Skupštini, a od svih poslaničkih grupa da ga hitno razmotre i izglasaju.“

„Deklaracija izražava stav Skupštine. Glasanje o zakonu je sledeći korak kako bi se dao institucionalni odgovor na zahteve koje smo pokrenuli“, navodi PDK.

Skupština sa 99 glasova osporila ključni nalaz presude iz Haga: „Neprihvatljiv zajednički kriminalni cilj“

Tahiri: Skupština završila svoj deo, sada je odgovornost na Vladi

Šef poslaničke grupe PDK Arijan Tahiri otišao je nakon sednice korak dalje, tražeći da Vlada predlog zakona razmotri „odgovorno i hitno“.

„Skupština je završila svoj deo posla, politička volja se videla, sada je odgovornost na Vladi“, rekao je Tahiri.

On očekuje da Vlada predlog vrati Skupštini u narednim danima kako bi, kako je kazao, „volja koja je danas pokazana glasanjem bila potvrđena i glasanjem o zakonu“.

Izmenu Zakona o Specijalizovanim većima Tahiri je nazvao „nacionalnom, institucionalnom, moralnom i individualnom odgovornošću svakog albanskog poslanika“.

PDK je još prošle nedelje jasno razdvojio dva koraka: najpre zajedničku deklaraciju Skupštine, a potom zakonsku inicijativu. Tahiri je 25. septembra rekao da je „najvažnija zakonska inicijativa“ i da, nakon što je predlog upućen Vladi na mišljenje, „pritisak svih treba da bude na Vladi“.

PDK predložio da se Specijalizovana veća svedu na Martijev mandat: Posle žalbe predmeti na Kosovo, kazna najviše 15 godina

Predlog već u Vladi

Predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju prosledila je predlog Vladi na mišljenje prošle nedelje.

Ministarka pravde Donika Gervala potom je saopštila da stručnjaci Ministarstva već analiziraju inicijativu, uz poruku da odgovor neće biti odlagan, ali ni pripreman na brzinu.

„Nećemo odlagati, brzo ćemo ga poslati. Ali ne želimo ni da žurimo i da to platimo manjkom kvaliteta i neprihvatljivim greškama“, rekla je Gervala.

Današnji zahtev PDK-a praktično znači da stranka sada traži da taj postupak bude završen što pre i da se politički konsenzus koji je postignut oko Deklaracije proveri i na mnogo konkretnijem pitanju – promeni samog zakonskog okvira po kojem Specijalizovana veća rade.

Hadžiju prosledila vladi PDK-ov predlog za izmene zakona o Specijalizovanim većima

Šta PDK zapravo predlaže

PDK-ov predlog ne predviđa formalno ukidanje Specijalizovanih veća, ali bi, ukoliko bude usvojen u obliku koji je predstavljen javnosti, suštinski promenio njihov mandat, vremensku nadležnost, kaznenu politiku i odnos sa pravosuđem na Kosovu.

Predlog bi nadležnost Veća sveo na dela neposredno povezana sa ilegalnim vađenjem i trgovinom ljudskim organima, tkivima ili ćelijama i drugim delima neposredno povezanim sa takvim navodima.

Ubistva, mučenje i surovo ili nečovečno postupanje ostali bi u mandatu Veća samo ukoliko su neposredno povezani sa vađenjem organa i lokacijama pomenutim u izveštaju Dika Martija.

Istovremeno bi se promenio i vremenski okvir. Važeći zakon obuhvata dela počinjena od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, dok PDK predlaže da mandat počinje 1. jula 1999. godine.

Time bi se upravo najveći deo ratnog perioda obuhvaćenog prvostepenom presudom Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju našao izvan tako redefinisanog mandata.

Predmeti koji bi ispali iz nove nadležnosti ne bi, prema predlogu, bili automatski obustavljeni, već bi bili preneti pravosudnim institucijama na Kosovu.

Već započeti postupci u Hagu nastavili bi se do završetka žalbene faze. To znači da bi i žalbe četvorice prvostepeno osuđenih i dalje razmatrala Specijalizovana veća.

Ali ukoliko bi predmet nakon žalbe bio vraćen na ponovno suđenje, PDK traži da se ono više ne vodi u Hagu, već na Kosovu.

Predlog bi takođe ograničio maksimalnu kaznu na 15 godina zatvora, predvideo služenje kazni na Kosovu i otvorio mogućnost predsedničkog pomilovanja.

Konsenzus oko Deklaracije još nije konsenzus oko zakona

Današnja Deklaracija usvojena je sa 99 glasova za i bez protivljenja prisutnih poslanika, a njen tekst prethodno je usaglašavan između albanskih poslaničkih grupa.

PDK sada želi da isti politički dogovor bude prenet i na zakon.

Međutim, za sada nema potvrde da svih 99 poslanika koji su podržali Deklaraciju podržavaju i sadržaj PDK-ovih zakonskih izmena.

Šefica poslaničke grupe LDK Jehona Ljušaku-Sadriju danas je, govoreći o ovom predlogu, bila opreznija i poručila da je potrebno sagledati sve zakonske procedure.

Današnja Deklaracija je politički dokument kojim je Skupština izrazila stav prema presudi. PDK-ova inicijativa, ukoliko uđe u zakonodavni postupak, otvara pravno složenija pitanja – od granica običnog zakona do člana 162 Ustava i međunarodnih obaveza na kojima je uspostavljen sistem Specijalizovanih veća.

PDK, međutim, posle današnjeg glasanja smatra da je prvi korak završen.

„Danas je pokazano da može da se izgradi zajednička volja za odbranu naših vrednosti. Sada tražimo da ista volja bude pokazana i prilikom glasanja o zakonu“, poručila je stranka.