Opština Dečani i katastarska agencija ne smeju da primene odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira jer bi se time na Kosovu primenili Miloševićevi zakoni – poručili su sinoć iz Udruženja istoričara „Ali Hadri“ iz Dečana. Reakcija stiže nakon što je ambasador SAD u Prištini, Filip Kosnet, u autorskom tekstu još jednom podsetio da je prošlo skoro pet godina od kako je potvrđeno vlasništvo manastira Visoki Dečani na više hektara zemlje, a da odluka o istom nije sprovedena.
„Kosovske institucije u pojedinim slučajevima nisu postupile u skladu sa zakonom i sprovele odluke pravosuđa“, jedna je od poruka ambasadora SAD u Prištini u jučerašnjem autorskom tekstu koji je objavljen na našem portalu.
Kao primer podsetio je na slučaj imovine manastira Visoki Dečani, poručivši da uprkos odluci kosovskog Ustavnog suda iz 2016., „uz prećutnu podršku visokih zvaničnika i stranačkih lidera“ – tokom nekoliko vlada koje su predvodile različite političke stranke, zvaničnici katastarske službe na lokalnom i centralnom nivou nisu sproveli odluku i izvršili pravni upis crkvenog zemljišta.
Navodi američkog ambasadora naišli su na kritiku Udruženja istoričara „Ali Hadri“ iz Dečana, koji za odluku ustavnog suda kažu da je „protivustavna“ i „nezakonita“.
„Američki ambasador na Kosovu mora da shvati da je protivustavna i nezakonita odluka Ustavnog suda iz maja 2016. godine doneta na osnovu odluka iz vremena Miloševićevih nasilnih mera, u periodu 1990-1999. Ove odluke je administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu proglasila ništavim i kao takve su neprihvatljive i nepravedne odluke“, poručili su u svojoj reakciji koju prenosi Gazeta Express.
Istoričari iz Dečana su ujedno poručili Kosnetu, ali i drugim ambasadorima u Prištini da moraju da shvate „dvoličnu igru igumana manastira Dečani“, za kog kažu da je „jedan od glavnih arhitekata rata za kosovsku državnost“.
Još jednom su uputili teške reči na račun igumana manastira, arhimandrita Save Janjića, navodeći da je on“zlonamernim opredeljenjima naneo veliku štetu Kosovu“.
Nije prvi put da se ovo udruženje Albanaca oglašava teškim rečima na račun manastira i bratije, posebno arhimandrita Save Janjića, čak i kada međunarodni predstavnici u javnost izađu sa podrškom manastiru. Pored optužbi, pretili su ultimatumima, protestima i blokadom puteva.
Kosnet: Poštovanje sudskih odluka je od vitalnog značaja za demokratsku budućnost Kosova
Od Opštine Dečane i katastarske agencije zatražili su da ne primene, kako su naveli, „protivustavnu i nezakonitu odluku Ustavnog suda Kosova“, jer se, kako su dodali, „njenom primenom na Kosovu primenjuju zakoni Miloševića“.
„Čelnici manastira Dečani, pre nego što zatraže imovinu na račun građana Dečana, moraju se izviniti za genocid koji su crkva, narod i srpska država počinili nad kosovskim Albancima“.
„Svaki pokušaj da se oprosti manastiru Dečani je pogrešna i neprihvatljiva akcija“, zaključili su u svojoj reakciji.
Ova organizacija Albanaca protivi se odluci o potvrđivanju vlasništva manastira nad 24 hektara zemlje, uključujući i blokada puteva u prošlosti, proteste i druge radnje.
Manastirska zemlja je prethodno bila u društvenom vlasništvu preduzeća „Apika“ i „Ilirije“, a koja su prestala da postoje 1993. godine. Vlasništvo manastira nad ovom zemljom, posle više godina procesa, potvrdilo je 2016. i najviše pravno telo na Kosovu – Ustavni sud. Odluka je neizmenjiva, a svako suprotstavljanje njoj predstavlja kršenje zakona Kosova.
Odluka Ustavnog suda na srpskom jeziku OVDE
The Constitional Court’s decision in English, click HERE
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, koja su do tada bila u društvenom vlasništvu, jer su „Apiko“ i „Ilirija“ prestali da postoje 1993. godine – što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara manastirska zemlje. Vraćenih 24 hektara je uredno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast nije priznala. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je donela niz mera kojima je manastiru osporavala vlasništvo. Tadašnje međunarodne institucije zauzele su, ipak, jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Tako je od 2008. proces prenešen u nadležnost Vrhovnog suda, a nakon 16 godina sudskog procesa, Ustavni Sud Kosova potvrđuje dve odluke Vrhovnog suda kojima je vlasništvo manastiru nad zemljom priznato. Odluka Ustavnog suda je neopoziva i nema žalbenog procesa. Ipak, opština Dečani odbija da promeni katastar i istovremeno se protivi odlukama suda.
Američki ambasador u Prištini svake godine podseća na obavezu sprovođenja odluke Utavnog suda.
Visoki Dečani su pod zaštitom UNESCO-a od 2005. godine, a nalaze se pod jakom zaštitom KFOR-a od ’99. Manastir je bio meta četiri oružana napada – dva minobacačka 2000. i 2004, te napada zoljom 2007, i pokušaja terorističkog napada.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
