Liga kosovskih istoričara „Alji Hadri“, odnosno ogranak ovog društva u Dečanima, oštro je osudila apel šefice Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Natalije Apostolove, da se sprovede odluka Ustavnog suda Kosova o potvrđivanju vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24ha zemlje u okolini manastira. „Izjava gospođe Apostolove i njen zahtev da se sprovede odluka Ustavnog suda Republike Kosovo je opasna, antidemokratska i rasistička“, ocenjuju.
Sredinom maja prošlo je tri godine od kako je kosovski Ustavni sud potvrdio odluku Vrhovnog suda iz 2012. kojom se utvrđuje vlasničko pravo manastira Dečani nad zemljom u okolini manastira. Međutim, lokalne vlasti opštine Dečani već svo to vreme odbijaju da ovu odluku sprovedu i zemlju upišu u katastar kao manastirsku, što je bio povod za apel ne samo Apostolove, već i američkog ambasadora u Prištini, Filipa Kosneta.
„Udarac je za jednak pristup pravdi to što treću godinu vlada ne uspeva da sprovede odluku Ustavnog suda o slučaju zemlje u Dečanima. Može li se bilo koji građanin ili potencijalni strani investitor uzdati u kosovske sudove kada vlada bira da ignoriše autoritet suda“, napisao je Kosnet prošlog petka na Tviteru.
Dok se prekjuče oglasila i Apostolova, izražavajući zabrinutost zbog nesprovođenja odluka koje se odnose na imovinu pripadnika nevećinskih zajednica.
„Odluke najviše pravne instance Kosova su konačne i moraju se sprovesti bez odlaganja. EU poziva vlasti da na svim nivoima odlučno poštuje vladavinu prava kao fundamentalni demokratski princip“, navodi se u saopštenju Apostolove.
Ovo saopštenje snažno je osudio ogranak Lige istoričara Kosova „Alji Hadri“ u Dečanima, smatraju da je opasno, antidemokratsko i rasističko i zahtevaju povlačenje ove izjave.
„Podsećamo gospođu Apostolovu da je antiustavna odluka Ustavnog suda Republike Kosovo, suda kojim predsedava lutka na navijanje Arta Hajziri-Rama, neprimenjiva i ništavna zato što antiustavna odluka datira iz sistema nasilnih zakona Miloševića koji su diskriminatorni i nevažeći na Kosovu“, navodi se u saopštenju za javnost ovog društva koje je preneo Indeksonline.
Poručuju da su spremni da reaguju na bilo kakv pokušaj „transfera privatnog i društvenog vlasništva preduzeća „Apiko“ i „Iljirija“ manastiru Visoki Dečani“.
„Spremni smo da nastavimo sa demonstracijama i blokadom puta do manastira Dečani ukoliko bude bio vršen pritisak na Opštinu Dečani“, poručuju.
Dodaju da je za njih najbolje rešenje ono koje zemlju „Apiko“ i „Iljirija“ preduzeća proglašava za „nacionalno bogatstvo Kosova“.
Ovo udruženje protestovalo je 2016. protiv odluke Ustavnog suda, protest je okupio oko pet hiljada građana i protekao je mirno, izvestio je tada Dojče vele. I naredne godine su se oglašavali, postavili i ultimatum sa istim zahtevima da se manastirsko zemljište vrati Iljiriji i Apiku, odnosno proglasi „posebnim nacionalnim blagom“, a potom su najavljenu meru blokade puta „privremeno odložili“ zbog, kako su tada rekli „ogromnog pritiska“ međunarodne zajednice u Prištini.
Inače, manastir u kontinuitetu koristi ovu zemlju još iz perioda pre rata, potvrđeno je za KoSSev, a lokalne vlasti ne mogu da ih spreče da koriste zemlju jer je zona oko manastira pod zaštitom KFOR-a.
Međutim, nepoštovanje odluke da se manastirska zemlja zavede u katastar „kod bratstva stvara osećaj nebezbednosti i obespravljenosti, odnosno pokazuje da živimo u situaciji bezakonja i nefunkcionisanja institucija koje bi trebalo da poštuju i da štite naša imovinska prava, a ne da ih ugrožavaju“, navode iz manastira Dečani za KoSSev.
Podsećamo, pre godinu dana, kosovsko Ministarstvo infrastukture otpočelo je i izdradnju magistrale do Plava koja je trebalo da prođe kroz zakonom zaštićenu zonu manastira. Nakon reakcije bratstva i međunarodne zajednice, radovi su privremeno obustavljeni.
Manastiru 1946 oduzeto 700 ha
Manastiru Visoki Dečani je, međutim, još 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, koja su do tada bila u društvenom vlasništvu, jer su „Apiko“ i „Ilirija“ prestali da postoje 1993. godine – što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara manastirska zemlje. Vraćenih 24 hektara je uredno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast nije priznala. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je donela niz mera kojima je manastiru osporavala vlasništvo. Tadašnje međunarodne institucije zauzele su, ipak, jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Tako je od 2008. proces prenešen u nadležnost Vrhovnog suda, a nakon 16 godina sudskog procesa, Ustavni Sud Kosova potvrđuje dve odluke Vrhovnog suda kojima je vlasništvo manastiru nad zemljom priznato. Odluka Ustavnog suda je neopoziva i nema žalbenog procesa. Ipak, opština Dečani odbija da promeni katastar i istovremeno se protivi odlukama suda.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
