U integrisanom sudstvu sudija dvostruko više a ročišta nikad manje

Oktobra 2017., više od dve i po godine nakon sklapanja sporazuma o integraciji pravosuđa u Briselu, 42 srpske sudije i 14 tužilaca bivšeg srpskog pravosudnog sistema integrisano je u kosovski pravosudni sistem. Danas, gotovo godinu dana nakon integracije, Osnovni sud Mitrovica je i prema rečima sudija, ali i prema svedočenjima advokata i dalje nefunkcionalan. Paradoksalno, uprkos integraciji, obim posla advokata na Severu drastično je opao. Razgovarali smo sa dvojicom najpoznatijih advokata sa Severa – Ljubomirom Pantovićem i Nebojšom Vlajićem. Problem vide prvenstveno u neradu, rekli su nam.

Kada je 24. oktobra 2017., integrisano nekadašnje pravosuđe Republike Srbije u kosovski sistem, EU je u saopštenju poručila da će „sudski sistem koji predstavlja sve zajednice i univerzalna primena kosovskih zakona pospešiti vladavinu prava koja je najvažnija javna usluga i podstrekivač ekonomskog rasta i investicija.“ Da željeni efekti integracije pravosuđa ipak nisu postignuti, svedoče iz Advokatske kancelarije Vlajić i Pantović, gde kažu da je efikasnost rada integrisanog Osnovnog suda Mitrovica još manja u odnosu na period pre integracije, kada je u ovom sudu bilo dvostruko manje sudija.

Ova poznata kancelarija najviše se bavi krivičnim predmetima i to teškim delima, poput ratnih zločina, ubistava, silovanja itd. Rade u svim sudovima na Kosovu ali i u Srbiji, ali najviše predmeta imaju upravo u Osnovnom sudu Mitrovica.

Advokatska kancelarija Pantović i Vlajić

Problem prevoda objektivan, ali 11 meseci posle integracije ne opravdava ovoliku neaktivnost suda

Ljubomir Pantović počinje ilustraciju trenutnog stanja u integrisanom sudstvu činjenicom da on – kao i druge njihove kolege sa Severa – šest meseci nakon integracije pravosuđa gotovo da nisu ušli u sudnicu.

„Tačno je da ja, a i većina kolega sa Severa šest meseci, a neki i duže nakon integracije, nisu imali nikakav predmet ili posao u sudu,“ kaže Pantović.

Premda potvrđuje da je u mesecima neposredno nakon integracije bilo tehničkih problema u pripremi sudija i upoznavanja sa predmetima, a vezanih za prevod i preuzimanje predmeta, ti problemi ne mogu i dalje da budu izgovor za toliko umanjen kapacitet rada Osnovnog suda Mitrovica, smatra on.

U integrisanom sudu i tužilaštvu duplo više sudija i tužioca nakon integracije

Osnovni sud Mitrovica jedan je od sedam Osnovnih sudova na Kosovu koji pokriva opštine mitrovačkog regiona: Srbica, Vučitrn, Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Pored Predsednika suda, Osnovni sud Mitrovica sada broji 33 sudija, dok je u odeljenju ovog suda u Vučitrnu 5 sudija, a u odeljenju ovog suda u Srbici – njih četvoro. Odeljenje Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici broji ukupno 7 sudija. Pre integracije, Osnovni sud Mitrovice funkcionisao je sa 18 sudija i 10 tužilaca. Nakon nemira 2008, sedište suda fizički je izmešteno u Vučitrn. Osnovno tužilaštvo Mitrovica nakon integracije broji 20 tužioca.

„Ja znam da je sud jedan složen mehanizam koji treba da se organizuje, da se pripremi, međutim, taj sud nije počeo od nule, taj sud je funkcionisao i ranije, samo su se srpske sudije i tužioci uključili u taj sistem,“ navodi Pantović i dodaje da je problem prevoda već počeo polako da se rešava.

„U odnosu na period pre integracije, sada ima više prevodilaca i rekao bih da su sada kvalitetniji od onih koji su ranije bili, tako da samo mora da se radi više,“ vidi kao rešenje.

I njegov kolega, Nebojša Vlajić je saglasan da tehnički problemi kakvi su preuzimanje predmeta i prevod spisa više ne mogu da budu prihvaćeni kao objektivni razlozi za nefunkcionalnost sudstva.

„Srbi koji u tom sudu rade nisu radili 20 godina ili su radili u smanjenom kapacitetu i oni su te stare navike preneli i u novi sud. Što je najgore od svega i Albanci sudije su to videli od njih. Sada u tom sudu ne radi niko,“ prenosi svoje utiske Vlajić.

Nebojša Vlajić dodaje da i on takođe retko ima ročišta. Kaže da je od integracije imao svega tri zakazana ročišta i to u vezi sa predmetima na čijem radu se započelo pre integracije, dok za predmete podnete posle integracije nije primio ni jedan poziv.

Uslovi rada bolji, efikasnost lošija

Poredeći uslove rada i efikasnost sudstva iz perioda pre integracije kada je Osnovni sud Mitrovica bio izmešten u Vučitrnu i perioda posle integracije, iz Advokatske kancelarije Vlajić i Pantović ponavljaju da iako su uslovi danas daleko bolji, efikasnost je ipak lošija.

U jako teškim uslovima imao sam neuporedivo više posla

„U periodu dok je Osnovni sud Mitrovica bio izmešten u Vučitrnu, imali smo svojevrsni sudski provizorijum. Međutim, iako nije bilo dovoljno prostora i bilo mnogo manje sudija, ja i moje kolege ipak smo vrlo često bili prisutni u Vučitrnu na suđenjima, istragama, na sednicama za pritvor. U tim, jako teškim uslovima, sa manjim brojem sudija, sam imao neuporedivo više posla,“ kaže Pantić.

Integrisani sud sada radi iz tri zgrade, dok je ogranak u Vučitrnu funkcionisao iz nekoliko kancelarija. To se, međutim, nije odrazilo i na efikasnost, navode i objašnjavaju da sudije zakonsku normu ispunjavaju zastarelim slučajevima, a da ‘živih’ predmeta u integrisanom sudu nema.

Integracija pravosuđa nije bila suština, već formalnost

„Zakazali su svi što se tiče integracije,“ svedoči Vlajić. Za neefikasno stanje u kosovskom pravosuđu, u ovoj fazi, on ne okrivljuje Beograd, već odgovornost upućuje ka Prištini s obzirom na to da je pravosuđe sada „u potpunosti u rukama Prištine“; ali za obe strane navodi da ni za jedne, ni za druge, ona nije doživljena kao „suštinsko pitanje“, te da je obavljena pod velikim „spoljnim pritiskom“.

Sudije Osnovnog i odeljanja Apelacionog suda do sada preuzeli oko 300 predmeta

Sudija Osnovnog suda Mitrovica Ljiljana Stevanović navela je u nedavnom intervjuu za Radio Kontakt plus da su integrisane srpske sudije početkom godine preuzele oko 200 predmeta, precizirajući da se radi o starim predmetima, dok je rukovodilac odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici, Milan Bigović rekao da su sudije ovog odeljenja preuzele oko 100 predmeta početkom godine i to samo novih predmeta, iz 2018.

„Priština je želela da se ratosilja suda koji su nazivali paralelnim srpskim sudom u Mitrovici, a Beograd je želeo da dobije neke ustupke za to što će pristati na integraciju. Od kada je integracija pod velikim spoljnim pritiskom konačno obavljena, to je u potpunosti u rukama Prištine. Ja sam vrlo iznenađen da ni godinu dana od tog datuma sud apsolutno ne radi ništa. To u suštini govori da niko za tu integraciju u Prištini nije ni bio zainteresovan. Oni su bili zainteresovani da srpski sud prestane da radi. I ništa drugo. Ovaj novi sud nije uopšte počeo da radi“ – kaže Pantović.

Građani trpe

Usled trenutne situacije, najviše ispaštaju oni za koje sudovi i postoje – građani, posebno u građanskim parnicama gde se ročišta ne sazivaju godinama.

„Opšti nerad i sporost sudova pogađaju i pritvorske predmete. Suđenja predugo traju. Za banalna suđenja gde je okrivljeni u pritvoru, umesto da se to završi na nekoliko ročišta, to se završi za više od 10 ročišta. To pogađa svakoga, ne samo ljude koji su u pritvoru. Imate građane koji ne mogu nikakvo svoje pravo na sudu da ostvare. Ako vam je neko napravio neku štetu ili imate problem sa komšijom oko međe ili vam je stan uzurpiran, vi podnesete tužbu ali ne možete ni jedno svoje pravo da ostvarite. Mi imamo tužbe koje su podnesene pre nekoliko godina koje još uvek nisu zakazane,“ objašnjava Vlajić sliku iz sudnica.

Poseban problem u integrisanom pravosuđu predstavljaju neefikasni i loši prevodi. Naši sagovornici konstatuju da je kvalitetne prevodioce neophodno dobro platiti, ali i da treba da se uspostavi sistem kontrole kvaliteta prevoda. Kao primer daju praksu EULEX-a koji je imao supervizora koji je obilazio suđenja, ocenjivao kvalitet prevoda i tražio mišljenje sudija o radu prevodioca.

Građani imaju problema i sa drugim pravničkim uslugama navode iz ove Advokatske kancelarije. Takav primer su usluge sudskih izvršioca i notara. Usluge notara nisu dostupne na Severu a zbog čega su građani primorani da ugovore sklapaju na albanskom jeziku i overavaju ih kod notara u Južnoj Mitrovici koji ne prihvata da overi ugovore na srpskom jeziku.

Leskovac je nova adresa za sudske sporove u srpskom sistemu

Šta je sa nezavršenim sudskim predmetima Republike Srbije sa Kosova i Metohije?

Predmeti bivšeg Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici koji nisu zaključeni pre integracije, dodeljeni su Osnovnom i Višem sudu u Leskovcu. Godinu dana se čekalo i na ovu odluku i sada predmeti mogu biti nastavljeni. Ljubomir Pantović navodi da će ovaj sud biti nadležan i za sve buduće predmete sa teritorije Kosova, a koji treba da budu rešeni u okviru srpskog pravosudnog sistema.

Povezani članci:

Pravosuđe nefunkcionalno: Loš prevod, nepriznavanje srpskih dokumenata i odluka srpskih sudova

Zakletva, statusno neutralna izjava, penzija, plata, sintagma, interes Srba…



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.