Pravosuđe nefunkcionalno: Loš prevod, nepriznavanje srpskih dokumenata i odluka srpskih sudova

Ni devet meseci nakon integracije pravosuđa Osnovni sud u Mitrovici i dalje nije potpuno funkcionalan, navodi advokat Ljubomir Pantović u intervjuu za Radio Kontakt plus. S druge strane, sudija Ljiljana Stevanović, objašnjava da nepriznavanje odluka srpskog suda, ali i srpskih dokumenata, onemogućavaju pristup pravdi građanima. I Pantović i Stevanović podvlače problem prevoda kao ključni problem integrisanog sudstva. Paradoksalno, nakon integracije pravosuđa, obim posla advokatskih kancelarija je znatno opao, navodi Pantović.

Pantović objašnjava da je u devet godina „sudskog provizorijuma“, kako je opisao rad Osnovnog suda u Mitrovici dok je bio izmešten u Vučitrnu, došlo do velikog nagomilavanja predmeta.

„Sud je do prošle godine radio u Vučitrnu u jako teškim, nehumanim uslovima; kako sudije, tako i mi advokati i stranke. Najviše su trpele stranke, i to se odrazilo na situaciju da se jako mali broj predmeta rešavalo u toku godine. Po nekim podacima, za koje nisam siguran da su tačni, ima oko 11.000 nerešenih – samo parničnih predmeta. U krivici je slična situacija, veliki broj predmeta je zastareo u ovih poslednjih 9 godina od kada je sud bio u Vučitrnu.“

Posle integracije smanjio se obim posla za advokate

Sada je, kaže Pantović, potrebno vreme da se nove sudije upoznaju sa predmetima zbog čega se obim posla za advokate znatno smanjio u poslednjih par meseci.

„Moram da kažem da najpre mi advokati osećamo ovaj problem, jer je obim našeg posla znatno opao od oktobra prošle godine. To nije slučaj samo nas koji radimo na Severu Kosova, već i onih naših kolega u Južnoj Mitrovici, svi oni to mogu da potvrde,“ kaže Pantović. Kako bi ilustrovao obim problema, Pantović je naveo da sam nije ušao u sudnicu u poslednjih 6 meseci.

Sudije od početka godine preuzele 200 predmeta

Sa druge strane sudnice, sudija Ljiljana Stevanović objašnjava zašto njene kolege koje vode parnične slučajeve nisu u mogućnosti da zakažu suđenja zbog administrativnih prepreka.

Ona navodi da sudije ne mogu da zakažu parnicu, jer dokumenta koje stranke imaju, vezano za ostavinu, kupoprodaju i slično, nisu overena u kosovskoj administraciji, odnosno dokumenta su izdata od strane srpskih organa.

Stevanović dodaje i da su integrisane srpske sudije početkom godine preuzele oko 200 predmeta, precizirajući da se radi o starim predmetima.

Nezadovoljstvo sudstvom opšti trend u regionu

Upitan da prokomentariše rezultate istraživanja po kojima su građani vrlo nezadovoljni radom sudstva, Pantović je naveo da smatra da je to trend svuda u regionu, ne samo na Kosovu. Sudovi su neažurni, a dešavaju se skandali u vezi sa korupcijom. Podsetio je da je predsednik apelacionog suda pre par godina uhapšen zbog mita, a da je okružna tužiteljka u mitrovičkom tužilaštvu osuđena zbog mita. Ovakvi slučajevi utiču „na situaciju da građani uglavnom nemaju poverenja i mislim da su u pravu.“

Loš prevod najurgentniji problem pravosuđa

Loš prevod koji može dovesti do „fatalnih grešaka u sudskom procesu“ najurgentniji je problem pravosuđa, rekao je Pantović za Radio Kontakt plus.

„To je rak rana, ogroman problem pravosuđa ne samo u Mitrovici, već uopšte na Kosovu. U mnogim sudovima sam prisutan na Kosovu i prevod je jako loš i daleko ispod nivoa potrebnog za pravosuđe,“ navodi Pantović.

Imate nekvalifikovane, nestručne prevodioce, ja sam često bio u prilici da, sa svojim relativno skromnim poznavanjem albanskog jezika, sa pravom ispravljam prevodioca i to jeste veliki problem, kaže on.

„Mislim da je sada sud u Mitrovici počeo da taj problem rešava, u radni odnos je primljeno nekoliko prevodilaca koji su prilično popravili kvalitet prevođenja, ali još uvek to nije na odgovarajućem nivou i to stvara ogromne probleme u praksi, pre svega sudijama, tužiocima i svima nama koji učestvujemo u krivičnom postupku,“ kaže Pantović.

Civilni status i katastar ogromni problemi

Pored jezika, ogroman problem su i civilni status građana i katastar. Pantović kaže da su administrativni problemi sa kojima se suočavaju građani u ovdašnjim sudovima dostigli vrhunac.

„Danas ne može da se razvede brak koji je sklopljen na Kosovu pred srpskim organima posle 24. marta 1999. godine. Jednostavno to nije moguće. Morate, iako ste u fazi razvoda braka, da sklopite brak pred matičarem u kosovskoj opštini pa ga onda razvesti. Ili moraćete da razdvojite brak u Republici Srbiji pred tamošnjim sudom.  Veliki su problemi u vezi tih stvari,“ kaže Pantović.

On podseća da je u Briselu dogovoreno da će da budu priznate mnoge sudske odluke iz tog domena, pa i brakovi sklopljeni pred srpskim matičarima, ali da u praksi nije došlo do priznavanja tih odluka, što stvara ogromne probleme građanima.

Ista situacija je sa ličnim kartama, kaže Pantović.

„Danas ne možete prodati stan u Severnoj Mitrovici ako taj stan nije upisan u katastar opštine Mitrovica, a mnogi stanovi nisu upisani, ili recimo u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku gde katastri uopšte ne vode taj postupak upisa stanova u katastarski operat i to je veliki problem. Onda se dovijamo na razne načine, pravljenjem internih ugovora koji nisu sasvim u redu,“ kaže on.

Mislim da je to problem pre svega političke prirode, trebalo bi da se u potpunosti implementira dogovor iz Brisela kako bi se takve stvari priznale nakon početka rada integrisanog pravosuđa, kaže Pantović.

Ne poštuju se odluke koje su doneli srpski sudovi

I sudija Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljana Stevanović, potvrdila je u intervjuu za Radio Kontakt plus, da nije poštovana odluka prema kojoj je trebao da postoji kontinuitet u priznavanju odluka, koje su donete od strane srpskih sudova i njihova implementacija u okvire kosovskog pravnog sistema.

„Ako je želja onih koji su osmislili projekat integrisanog pravosuđa na Kosovu, da se građanima olakša život, onda su morali da računaju na to da obezbede kontinuitet odluka koje su donete bilo u srpskom bilo u kosovskom pravosuđu,“ smatra Stevanović.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.