Generalna skupština INTERPOL-a počela je u nedelju u Dubaiju. Za domaću javnost najznačajnija tema koja će se naći u utorak na dnevnom redu je glasanje o prijemu Kosova u ovu organizaciju. Srbija se tome oštro protivi, ne samo zato što ne priznaje nezavisnost Kosova, već zbog toga što bi, kako se iz Beograda tvrdi, baze podataka bile „zloupotrebljene u kriminalne svrhe„. Iz Prištine poručuju slično, ali na račun Srbije. U međuvremenu obe strane iščekuju glasanje. Obe strane i aktivno lobiraju za svoje pozicije, Kosovo još od 2015.
Bolje da se nisu prijavili, doživeće debakl, poručio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić, iako srpski predsednik Aleksandar Vučić šalje suprotnu poruku: „Ostaje nam teška, gotovo nemoguća misija u INTERPOL-u“. I zamenik kosovskog premijera Fatmir Ljimaj skeptičan je.
Posle tri neuspela pokušaja, Generalna skupština INTERPOL-a prihvatila je zahtev Prištine da ove godine razmatra molbu Kosova za članstvo u tu međunarodnu policijsku organizaciju.
Za odluku se glasa u utorak.
INTERPOL trenutno čine 192 članice, među kojima je i Srbija. Za prijem 193. članice, potrebni su glasovi dvotrećinske većine.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, šef delegacije Srbije u Dubaiju, nada se da će uspeti da pokažu „da glasanje za prijem takozvanog ‘Kosova’ u INTERPOL predstavlja potpunu politizaciju ove policijske organizacije što je potpuno štetno, ne samo za međunarodno pravo, već i sve buduće policijske operacije“.
Plaši se da bi članstvom Kosova u INTERPOL-u moglo da dođe do „curenja osetljivih informacija prema kriminalnim ili terorističkim organizacijama“, a brine i da bi se nastavilo „dalje ugrožavanje Srba koji žive na Kosovu i Metohiji“. Kako tvrdi, u INTERPOL-ovim bazama podataka nalaze se poternice koje sadrže detaljne podatke lica osumnjičenih za organizovani kriminal i terorizam, koji bi mogli, „po najozbiljnijim scenarijima“, da „procure prema Islamskoj državi ili nekim drugim strukturama“, preneli su beogradski mediji.
S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ističe da članstvo u INTERPOL-u „nije samo u službi nacionalnog interesa Kosova i njegovih građana, već i svih država članica ove organizacije“.
„Od članstva Kosova u INTERPOL-u dobijaju sve zemlje članice, dok će najveći gubitnik biti transnacionalni kriminal,“ navodi se u njihovom saopštenju.
Volfgang Sobotka: Kosovo u INTERPOL-u bolja opcija
„Međunarodni kriminal ne poznaje granice, nebitno da li se radi o trgovini ljudima, narkoticima, pranju novca. Po pitanju šverca narkotika neophodno je da sve zemlje budu u jednoj zajedničkoj organizaciji. Dugo sam bio ministar unutrašnjih poslova i vidim koliko je policijska saradnja doprinela,“ izjavio je za portal “Naši u svetu” bivši prvi čovek MUP-a Austrije, a danas predsednik Nacionalnog saveta Parlamenta Austrije, Volfgang Sobotka, kao odgovor na pitanje zašto smatra da je Kosovo u INTERPOL-u bolja opcija.
U kosovskoj javnosti se ističe da je dosadašnji neuspeh Kosova za učlanjenje u INTERPOL naneo mnogo štete, jer je Kosovu bilo nemoguće da se bori protiv velikog dela negativnih pojava, naročito zločina koji prelaze preko teritorije Kosova.
Saradnja INTERPOL-a i Kosova sprovodi se posredstvom UNMIK-a, preko kojeg se i podižu poternice za građane Kosova, a na osnovu memoranduma sa INTERPOL-om, potpisanim 2002. godine. Upravo ovu saradnju u Prištini kritikuju kao sporu u procesuiranju i razmeni informacija.
Pokušaj Kosova da se pridruži INTERPOL-u propao je 2016. – na godišnjem sastanku u Indoneziji, zajedno sa pokušajem Palestine i Solomonskih ostrva. Tokom sastanka Generalne skupštine INTERPOL-a u Kini, septembra 2017. Kosovo je odlučilo da povuče svoju kandidaturu. U novembru prošle godine, Generalna skupština je odložila raspravu do završetka studije o članstvu.
Kosovo za učlanjenje aktivno lobira od 2015. O tome čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
