Startapovi su od suštinskog značaja za budućnost Evrope i šire

Za KoSSev piše: Marija Gabriel (Mariya Gabriel), komesarka EU za digitalnu ekonomiju i društvo

Svaka era ima svoju upečatljivu industriju: Nakon železničkih kompanija, proizvođača automobila, radio i televizijskih stanica i IKT kompanija, ovo je sada vreme startapova.

Šta ih čini tako upečatljivim i drugačijim od drugih kompanija, uključujući MSP-a koji koriste digitalne tehnologije? Vrednosti koje su ukorenjene u njihov DNK-a i koje su prilagođene našem digitalnom vremenu i otvaraju put našoj budućnosti.

Prvo, startapovi su po prirodi ambiciozni. Sudbina startapova je širenje, ako je moguće brzinom rakete, a konačni cilj je da postanu globalni i predstavljaju centar svog ekosistema. Ako je moguće, čak i da dominiraju istim.

Drugo, startapovi su ovde kako bi promenili stvari, napravili razliku, rešili probleme – od mobilnosti do klimatskih promena, ili povezali ljude. Pogledajte Spotify ili Blablacar, kako bi izdvojili priče o uspehu startapova. I jedan i drugi su započeli na isti način: Osnivači su imali ideju kojom se ispunjavala konkretna i stvarna potreba potrošača.

Treće, upravljanje startapom je veoma rizična radnja, a neuspeh je uvek mnogo sigurniji od pobede. Ali strah od neuspeha je manje važan od volje da se uči od istog, kao način za približavanje uspehu.

Konačno, startapovi su ogroman izvor inspiracije za sve nas. Današnja mitologija govori o jednorozima i junacima koji su se danima i noćima borili u svojoj garaži kako bi poremetili velike gigante.

Naravno, naša savremena privreda je mnogo više od startapa, međutim oni predstavljaju temelj našeg kapaciteta da na najbolji način iskoristimo digitalnu revoluciju. Na kraju, startapovi su od suštinskog značaja da se iznedre evropski digitalni šampioni, koji su od suštinskog značaja kako bi se održao korak u tehnološkoj trci i osiguralo da naša budućnost bude zasnovana na sopstvenim vrednostima.

Ovom prilikom moramo priznati da se Evropa suočava sa velikim izazovom i da ne deluje svom svojom snagom: od 266 jednoroga koji postoje u svetu 2018, samo 13 su Evropljani, koji predstavljaju manje od 3% ukupne vrednosti. Velika većina njih su Kinezi ili Amerikanci. I gledajući nedavne brojke preduzetničkog kapitala, trend nije pozitivan: PK dostupan u Evropi predstavlja samo 20% kapitala dostupnog u SAD-u.

Ovo bi trebalo da bude poziv na buđenje kako bismo svi mi radili više i bolje i kako bi podstakli povećanje naših evropskih startapova.

Prvo, moramo učiniti jedinstveno tržište stvarnim: Nijedan startap ne može da raste u Evropi sa postojećim nivoom podela među državama članicama, prepreka i pravnom nesigurnošću. Sa su-zakonodavcima moramo da uložimo svu našu energiju da svih 60 inicijativa jedinstvenog digitalnog tržišta postane stvarnost u narednim mesecima.

Drugo, moramo osigurati dovoljno javnih i privatnih investicija za finansiranje rizičnog razvoja startapova. Pored Junkerovog plana, napravili smo veoma smeo predlog kao deo sledećeg MFF-a sa predlogom programa Digital Europe od 9 milijardi evra u oblasti AI, kibernetike i HPC. Već možemo da primetimo da finansiranje počinje da teče, uključujući istočne zemlje. Investicije u ranoj fazi su eksplodirale, sa 10 na 283 miliona za samo pet godina.

Dozvolite mi da predstavim primer Bugarske. Evropski investicioni fond potpisao je 11 sporazuma sa finansijskim posrednicima, što će pokrenuti 1,2 milijarde evra investicija i finansirati oko 7000 kompanija – uglavnom MSP-a. Evropski regionalni fondovi se takođe koriste za pomoć preduzećima u pristupu finansiranju, stvaranju odgovarajućih poslovnih savetodavnih usluga i podršku regionalnim tzv. smart specijalizacijama. Na primer, bugarski IKT ili telekomunikacioni klaster je područje u kojem bi mogli da budemo izvanredni kao zemlja. Zbog toga, finansiranje istraživanja od strane EU pomaže bugarskim digitalnim inovatorima. Digitalni inovativni čvorovi, kao što je onaj u Tehnološkom parku u Sofiji, počeli su da pomažu MSP-ima da poboljšaju svoje poslovanje i prilagode ga digitalnom dobu. Osniva se još čvorova, dva u Sofiji i jedan u Varni. Konkretan primer startapa koji je imao koristi od podrške EU je Coursedot. Lokalna prodavnica za IT obuku iz Sofije dobila je svojih prvih 100.000 evra preko Eleven Ventures uz podršku Evropskog investicionog fonda.

Međutim, dostupnost finansijama nije dovoljna: Menadžerima startapova je potreban pristup mešavini know-how kako bi katalizovali reakciju između inovacija i finansija. Ovde pripomaže „Startup Europe“. Pomogao je više od 700 evropskih startapova da dobiju pristup finansijama od investitora tokom prve tri godine postojanja, pomažući im da privuku 160 miliona evra privatnih investicija. Ovaj projekat koji finansira EU takođe doprinosi proširenju preduzetničke kulture: Kroz mnoge grasroot događaje širom Evrope hiljade mladih stručnjaka i studenata došlo je do saznanja da je moguće pokrenuti preduzeće u Evropi i kako uspostaviti svoj projekat i razvijati ga.

U Sofiji, 15. novembra, Evropa je imala važan sastanak sa svojim startapovima kako bi pogledali unapred. Zajedno s premijerom Borisovim vodim četvrti „Startup Europe Summit“ koji okuplja 500+ ključnih aktera iz evropskog „ekosistema“ startapova, uključujući najbolje evropske inovatore, investitore, medije i EU, kao i državne donosioce politika.

Za preduzetnike je ovo sjajna prilika da se druže sa ljudima koji grade novu evropsku privredu i identifikuju nove mogućnosti finansiranja ili projekata. Za donosioce politika kao ja, ovo je odlična prilika da saslušamo svet startapova i čujemo njihove projekte i njihove ideje kako da još bolje radimo.

Izuzetno mi je drago što je ove godine posebna pažnja posvećena regionima Centralne i Istočne Evrope i Zapadnog Balkana, koji su snažno zastupljeni na Samitu, kako na poslovnom, tako i na političkom nivou. Tu je puno konkretnih diskusija o tome kako usredsrediti dinamičnost i kreativnost startapova u ovim regionima uz inicijativu EU i Digitalnu agendu za Zapadni Balkan, koju sam pokrenula prošlog juna. Region raspolaže značajnim sredstvima, uključujući veliki broj talentovanih ljudi sa snažnim IKT veštinama, startap zajednicu koja dinamično raste i infrastrukturu koja se ubrzano poboljšava, povezanost i blizinu velikim tržištima.

Od Beograda do Prištine se pojavila mreža startap čvorova. Više od 1200 startapova u šest zemalja, dok im brojevi rastu. Primeri uključuju CarGo, Nordeus i Strawberry Energy. Kako bih konsolidovala ovu mreža u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i na Zapadnom Balkanu, pokrenuću mreže Startapa centralne i istočne Evrope i Startapa Zapadnog Balkana. Članice ovih partnerstava iz 14 zemalja su posvećene olakšanju veze između startapova u regionu, podsticanju obrazovanja za preduzetništvo radi stvaranja sinergija i povećanju dostupnosti finansijama. Ovo je veoma važan korak kako bi se osiguralo da „Evropski startap kontinent“ u potpunosti uključi istočni deo Evrope, kao i Zapadni Balkan.

Gledajući na buduće izazove kako bi Evropa postala kontinent startapova, na pamet mi dolazi rečenica: „Uspeh nije konačan, neuspeh nije fatalan: Hrabrost je ono što se računa“. Da je Čerčil još uvek živ, ne bih se iznenadila da ga vidim kako upravlja startapom. U svakom slučaju, ova rečenica je i dalje izvor inspiracije i veoma dobro odražava činjenicu da Evropa u svojim dubokim korenima može da pronađed osnovno sredstvo za uspeh u domenu startapova: neograničavajući borbeni duh i veru u budućnost.

Povezani članci:

Značaj Digitalne agende za Zapadni Balkan i Kosovo