Strip crtač iz Zvečana: „Potreba za stvaranjem nečega što još uvek ne postoji“

Goran Gligović
Foto: KoSSev

Goran Gligović iz Zvečana ljubav prema stripovima gaji još od malih nogu, još kada je kao četvorogodišnjak, uz pomoć svog dede, naučio da čita. Prve rečenice koje je pročitao su upravo one koje su se našle u njegovim omiljenim stripovima „Asteriks“ i „Duško Dugouško“. Vizuelni deo mu je ipak privlačio više pažnje, pa je još kao dete pokušavao da nacrta svoje omiljene likove. Danas, više od dvadeset godina kasnije, dečak koji je od malih nogu znao šta želi da bude kada poraste, profesionalno se bavi crtanjem stripova za američko tržište, dok glavni izvor inspiracije definiše kao „potrebu za stvaranjem nečega što još uvek ne postoji“.

„Još tada, kao četvorogodišnjak izrazio sam želju da nacrtam svoje omiljene likove. Krenuo sam od omiljenih strip junaka – Asteriksa i Duška Dugouška, i pokušavao da nacrtam njihove likove,“ objašnjava Goran Gligović, umetnik iz Zvečana.

Pohvale profesora i majke bile su, kako kaže, vetar u leđa. Međutim, na njegov stil crtanja uticali su upravo radovi Alberta Uderza – crtača Asteriksa, kao i poznatog crtača Taličnog Toma, Belgijanaca, Morisa de Bevera.

Ozbiljniji pristup ovom umetničkom iskazu sagovornik KoSSeva sproveo je u delo tokom srednje škole, kada je za školske novine u mitrovičkoj gimnaziji napravio više stripova.

„Obično su se moji radovi mogli pronaći na zadnjoj strani školskih novina, a time sam se bavio sve četiri godine. To je bilo neobavezno, ali sam upravo tu razumeo kako određene stvari funkcionišu,“ objašnjava.

U želji da usavrši svoje veštine, savete je potražio na internetu.

„Tada sam se više bavio ilustracijom, nego samim stripom, crtao sam pojedinačne slike, likove i kačio ih online, gde sam dobijao od drugih kritike i smernice,“ kaže Goran, naglasivši da u to vreme još uvek nije stupio u kontakt sa profesionalcima u ovom poslu, ali i dodaje da ga je upravo „zajednica na internetu“ usmeravala ka tome šta je popularnije, bolje, kao i kako se određene stvari rade.

Goran je diplomirao Engleski jezik na Filozofskom fakultetu, nakon čega se oprobao i u ulozi nastavnika.

„Izuzetno sam uživao da radim sa decom i crtanje mi je išlo u korist jer sam, kad god se deca dosađuju na času, što je potpuno prirodno, mogao crtežima da ih zabavljam i da ih na taj način privučem ka učenju jezika,“ naglasio je.

Međutim, od malih nogu znao je čime bi želeo da se bavi, pa je zato, pre četiri godine odlučio da crtanje i stripovi postanu njegova primarna aktivnost.

Goran objašnjava da je u ovom poslu veoma bitno korišćenje društvenih mreža, jer, kako kaže, to je način da ljudi primete tvoj rad.

Upravo tako je i stupio u kontakt sa nezavisnim izdavačem iz Amerike i nacrtao crteže za strip koji se sastoji od 36 strana. Danas, ovo delo može se pronaći i kupiti na www.comixology.com u online izdanju.

Strip GoranThe Bawdy Tales of Lazlo Cale #1
The Bawdy Tales of Lazlo Cale #1

„U pitanju je klasična naučno-fantastična priča sa primesom komedije, a radnja je smeštena u Parizu, gde su se otvorili portali ka drugim dimenzijama. Razni likovi se pojavljaju, dok je glavni – kradljivac umetnina kod koga završi slika neprocenjive vrednosti nakon čega ga juri glavni negativac koji je veličine Mikija Mausa,“ objašnjava delić radnje stripa, naglašavajući da je strip devedeset odsto komičan i deset odsto triler.

Strip Goran
Stranica stripa koji treba da izađe početkom 2019.

Njegov prvi rad za nezavisnog izdavača otvorio je vrata ka novim ponudama, pa je onda ubrzo usledila i još jedna – za strip od 96 strana, takođe za nezavisnu kuću iz Amerike.

Novo delo umetnika iz Zvečana, za izdavačku kuću „Z2 comics“, biće završeno krajem januara, dok će se u prodaji naći tokom leta 2019. godine.

Za razliku od prethodnog, ovaj strip će biti dostupan čitaocima i u štampanom izdanju, reč je, kako njegov strip crtač kaže, o komično-realističnom stilu.

„Mnogo toga zavisi od sreće“

Ponuda za drugi strip usledila je tri meseca nakon završetka prvog, za šta kaže, da je u ovom poslu, normalna stvar. Naglašava i da je moguće živeti od crtanja strpova, ali i da mnogo toga zavisi od sreće.

„To je čest slučaj u umetničkim poslovima, dohodak nije redovan, pa je zato obavezno tražiti nove projekte. Može da se živi od toga, ali koliko ćeš biti uspešan od mnogo toga zavisi, dok i sreća igra važnu ulogu. Da li ćeš biti primećen, kolika je publika, naravno i ukusi se razlikuju, ali sa tri do četri većih projekata godišnje može se živeti od toga,“ dodaje.

Međutim, veoma bitan deo koji će dovesti do uspešnosti u ovom poslu, naš sagovornik vidi i u podršci porodice, kao i postojanju stabilne finansijske situacije i vremena neophodnog da bi se umetnik posvetio crtanju.

„Obično ljudi na crtanje gledaju kao na dečiju zanimaciju, što i jeste, ja imam mnogo sreće pa sam je pretvorio u posao,“ zaključio je.

Svet stripova

Objasnio je i proces stvaranja jednog stripa, kao i svoju ulogu u njemu.

„Meni obično priđe pisac koji mi pošalje scenario sa ulogama, scenama, kao i grub opis kako bi likovi trebalo da izgledaju, ali ipak, izgled je na meni. Nakon toga, ja njemu šaljem koncepte koje on odobrava, pa crtam cele stranice koje ponovo šaljem njemu na odobravanje, pa onda sledi pravo crtanje – prvo olovkom, pa onda tuširanje, i na kraju bojenje. Dok, naravno, sve to mora da odobri i izdavač.“

Goran strip

U svom radu koristi tablu za crtanje, međutim, kaže da ipak više voli tradicionalne metode – „mastilo na papir – umetnost kao fizički objekat mi više godi nego digitalno,“ dodao je.

Objašnjava i da mu je tokom stvaranja veoma bitna sloboda, dok, kako kaže, sa druge strane, jedna od najvećih izdavačkih kuća „DC“, ima takozvani „In house“ – tačno određeni stil, kojeg svaki crtač mora da se pridržava.

„Sa druge strane, upravo nezavisno tržište koje je prilično fleksibilnije, a za koje sam ja imao sreću da se uhvatim, možda, čak i ceni to izlaženje iz tih nekih normi, što meni ide u korist. Upravo zbog toga cenim izdavače koji dopuštaju neki lični izražaj, da se ipak vidi da je neko radio to, a ne da izgleda kao da je sa trake došlo,“ dodaje Goran.

Goran Gligović
Foto: KoSSev

Čitanje i gledanje filmova kaže izuzetno pomaže u stvaranju stripova, kao i druge vizualne umetnosti, međutim, glavni izvor inspiracije definiše kao „potrebu za stvaranjem nečega što još uvek ne postoji“.

Autorski strip

Budući projekti već su isplanirani, a sledeće godine, kako kaže, posvetiće se autorskom stripu.

„Voleo bih da uradim jedan strip od 40 strana koji bi bio apsolutno moje delo – od same ideje – od teksta do crteža, a bio bi u crno-belom formatu,“ što, kako kaže, „i nije baš popularno u Americi, jer su na njihovom tržištu zastupljeni stripovi u boji“.

„Evropsko tržište je drugačije,“ zaključuje, navodeći da u Americi čitaoci „gledaju na strip kao na superheroje“ – „u Evropi je strip vrsta umetnosti“, pa bi zato voleo da i njegovo buduće delo izdaju francuski izdavači.

Fantastika, „koja god da je u pitanju“ je žanr koji ga najviše privlači, pa će i zato, kako kaže, njegov strip biti upravo herojska fantastika.

Ilustracije i vizuelne umetnosti

San strip crtača upotpunjuje i želja za crtanjem ilustracija, pa će, kaže, pokušati da se oproba upravo i u toj sferi posla.

„Cilj mi je da se okušam u pravoj ilustraciji, da ilustrujem naslovne strane knjiga, koncept za video igru, ‘table top’ igre i sve ono što uključuje vizuelnu umetnost,“ objašnjava.

Goran je već uradio ilustraciju za drugo izdanje knjige „Hadžiluk plemenitom snu“ autora iz Bosne i Hercegovine Borisa Maksimovića.

Sem toga, oprobao se i u „honorarnom“ svetu, gde je radio radove po porudžini. Kaže da se i danas bavi time, s vremena na vreme, kao i da je to dobar dodatni izvor prihoda.

„Ljudi vole da im nacrtaš lika iz stripa, filma, ili su stvorili određenog lika kojeg žele da neko vizualizuje,“ dodaje.

Međutim, kao kada je reč i o stripovima, tako i povodom honorarnih radova, naglašava da je bitno da „te ljudi primete“ i da „imaš svoju publiku“.

Poruka za buduće strip crtače

Poruku šalje i svima onima koji bi želeli da se bave ovim vidom umetničkog izražavanja profesionalno.

„Trud svakako ne škodi i ako neko ima cilj da se bavi time samo bih mu preporučio da radi što više i da sve kači na Internet, jer je to jedini način da te vidi šira publika.“

Kaže da crtaču strpa najveći strah izaziva prazna strana na kojoj ništa nije nacrtano, ali i dodaje da se umetnik mora odupreti tom strahu, kao i da će devet od 10 crteža biti „bezveze“, ali se ne sme odustati.

Citirao je i reči profesora jednog od najboljih crtača Čaka Džonsa koji stoji iza poznatog naslova „Duško Dugouško“ i koji je rekao da „svaki umetnik u sebi ima 10.000 loših crteža, što ih pre izbaci iz sebe, to će biti bolje“.

„Mnoge stvari će dosta dugo izgledati ružno, ali izdrži sa crtežom, čak i ako ti deluje da neće dobro da izgleda. Znam da mnogi ljudi to ne žele da čuju, ali nema prečica,“ zaključio je.

Radove ovog autora možete videti na sajtu www.artstation.com, kao i na njegovom Instagram profilu.

Ubistvo, kriminal, nasilje, teška politička situacija, negativni događaji, urušeno tržište, nezaposlenost, siromaštvo, slabe institucije, odlazak mladih, pritisak, stres, i protekle godine dominirali su ovi problemi. U ovom negativnom nizu, postoje ljudi koji se radom, etičnošću, kreativnošću i pozitivnim delima bore sa svakodnevnim i dugogodišnjim problemima.

U želji da svojim čitaocima ponudi lepšu, a stvarnu sliku našeg grada, KoSSev je i za ove praznične dane pripremio praznični serijal priča o našim sugrađanima.

Oni su jedni od nas, stvaraju svoje svetove u kojima može da se radi pošteno, proizvede, ostvari rezultat i da se bude srećan – sa malim, a velikim uspesima.

Milija, poštar kojeg svi znamo: Ne treba mi adresa, pogledam ime i prezime, znam gde ko živi

Ljubičasti Deda Mraz pravi muzej za nas

Gračanica: Prodajna izložba radova učenika zarad kvalitetnijeg obrazovanja

Nosite umetnost – misija Milene Popović

„Srpski DNK projekat“ i kakve veze sa tim ima jedan Mitrovčanin

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.