Milija, poštar kojeg svi znamo: Ne treba mi adresa, pogledam ime i prezime, znam gde ko živi

Poštar Milija
Foto: KoSSev

Ko god živi u Mitrovici, mora da je barem jednom dobio poštu od čuvenog poštara Milije. Milija Spasojević već 41. godinu radi u Pošti Srbije i kako sam priznaje, ne treba mu adresa da bi znao gde ko živi, dovoljno mu je samo ime i prezime. Mitrovicu smatra za “grad velikog srca, dobrih ljudi, dobre naravi“, a svojim sugrađanima u Novoj godini želi „pre svega zdravlje i mir, a ostalo će doći samo po sebi“.

Ubistvo, kriminal, nasilje, teška politička situacija, negativni događaji, urušeno tržište, nezaposlenost, siromaštvo, slabe institucije, odlazak mladih, pritisak, stres, i protekle godine dominirali su ovi problemi. U ovom negativnom nizu, postoje ljudi koji se radom, etičnošću, kreativnošću i pozitivnim delima bore sa svakodnevnim i dugogodišnjim problemima.

U želji da svojim čitaocima ponudi lepšu, a stvarnu sliku našeg grada, KoSSev je i za ove praznične dane pripremio praznični serijal priča o našim sugrađanima.

Oni su jedni od nas, stvaraju svoje svetove u kojima može da se radi pošteno, proizvede, ostvari rezultat i da se bude srećan – sa malim, a velikim uspesima.

Ovih dana nema novogodišnjih čestitki kao nekada, kaže poznati mitrovički poštar Milija Spasojević. Vremena su se promenila, priča Milija. Nekad su se nosile pune torbe i kese čestitki za Novu godinu, ali toga je sve manje, “elektronika je sve promenila”.

Novogodišnje čestitke polako su počele sve manje da stižu još od devedesetih godina prošlog veka.

„Danas, to je prava retkost,“ kaže Milija. Sa druge strane, ne manjka računa, sudskih poziva, i drugih službenih dostava.

Milija je rođen u selu Padine, u Zubinom Potoku, a u Mitrovici živi od ’79. godine. Za četrdeset godina, koliko radi, ima mnogo lepih uspomena, mnoge stranke je obradovao, ali ipak jednu uspomenu izdvaja kao najdražu.

Pre dve godine, pedagoška ustanova, “Danica Jaramaz” poslala je svojim mališanima pisma.

„Upravnik je odabrao mene, kaže: ‘Ti kao deda, kao stari i iskusni poštar, najbolje bi bilo da im ti to uručiš’. I kada sam otišao da podelim deci ta pisma, deca su me rado sačekala i bila su veoma radosna.“

Prisetio se i da je dobio puno pitanja od dece: Kada šalju čestitke dedama i babama daleko u planine, da li će je dobiti?

“Ja sam rekao, svakako da hoće, dokle god dopire pošta Srbije, biće uručeno sigurno, i čestitke i sva pisma.“

Nosio je bombone deci kako bi ih razveselio, „jer ja mnogo volim decu, najdraža su mi na svetu. Kako svoju, tako i unučiće moje i svu decu,” objašnjava Milija.

Za ovih četrdeset godina, koliko radi, “uvek sam se trudio da uslužim svakog, sa punim srcem, sa ljubaznošću, sa osmehom, tako da me ovaj grad jednostavno doživljava kao jednog velikog prijatelja, kao svog čoveka”.

Mitrovicu smatra za “grad velikog srca, dobrih ljudi, dobre naravi“, iako se i sama Mitrovica dosta izmenila. Starih Mitrovčana više nema, dosta njih se odselilo, umrlo…

„Pre četrdeset godina Mitrovica je bila grad rudara, Jugoslavija u malom, sada je to drugačije.“

Usled svih dešavanja na Kosovu, Milija kaže da se mnoštvo ljudi naselilo u Mitrovicu, ali da se ipak dobro razumeju.

Za njega se sa sigurnošću može reći da poznaje celu Mitrovicu. „Ja u svom poslu nikada ne gledam adrese, ja poznajem ljude tako da me adrese i ne zanimaju. Pogledam ime i prezime, znam gde ko živi, i gde radi i gde mogu da ga nađem.“

Milija nam je objasnio i kako funkcioniše poštanska služba u Mitrovici.

Radni dan počinje u osam sati. Prethodnog dana, oko 13-14 časova, stiže pošta za naredni dan. Narednog dana se zadužuju sa svom poštom dostavnog rejona i onda tu poštu raznose.

Pošta Srbije koja radi na Kosovu i Metohiji, sve pošiljke preuzima iz magacina u Raški. Odatle se pošta šalje u južni deo Mitrovice, na carinski pregled i nakon toga se vraća u glavnu poštu 38220 u Mitrovici i odatle se razvrstava za celo Kosovo i Metohiju.

U Mitrovici postoje četiri dostavna rejona, a četiri poštara. Milija kaže da je broj poštara nedovoljan u odnosu na posao koji obavljaju. Dodaje, ipak, da uspevaju da obave sav posao.

Smatra da bi grad mogao bolje da funkcioniše ukoliko bi nadležni imali više razumevanja prema svima:

„Čovek ako ode nešto da traži, otišao je zato što mu je stvarno nevolja i potreba, i treba pomoći. Država Srbija, koliko mi se čini, ulaže dosta, rekao bih dovoljno, ali verujte, još puno sirotinje ima, koji žive svuda – i po daščarama i podrumima. Trebalo bi prvo povesti računa o tim ljudima, da se izvidi njihova situacija, na kraju krajeva da se preispita i da se pomogne tom ugroženom stanovništvu. Ima mnogo siromašnih ljudi,“ poručuje za kraj našeg razgovora poštar, Milija Spasojević.

Sugrađanima u Novoj godini želi: „Dobro zdravlje, mir, spokojstvo, da normalno žive, da nemamo trzavica, problema i straha za našu familiju, jednostavno, da živimo normalno. Pre svega zdravlja i mira da bude, a ostalo će doći samo po sebi“.

 

 

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.