„Srpski DNK projekat“ i kakve veze sa tim ima jedan Mitrovčanin

Miloš Miletić intervju

Miloš Miletić, otac dvoje dece i master istoričar iz Kosovske Mitrovice čija je uža specijalnost srpski srednji vek i koji je član Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo“, ima jedinstven hobi. Zajedno sa grupom entuzijasta iz istog udruženja bavi se genetičkom genealogijom, odnosno interpretacijom rezultata DNK analiza na osnovu kojih je moguće precizno utvrditi poreklo svake osobe.

Usmena predanja nisu uvek pouzdana, ali su do nedavno bila sve na šta su istoričari mogli da se oslone u utvrđivanju porekla porodica. Ipak, sa napretkom nauke, metode utvrđivanja postale su egzaktne, pa danas o svojim precima možete saznati najviše iz sopstvenih usta. Odnosno – analizom brisa unutrašnje strane vašeg obraza.

Ipak, tu je i upozorenje da ako vam je stalo do mitova o poreklu, DNK analiza možda i nije za vas. Na osnovu uzorka koji je u trenutku intervjua obuhvatao 3.783 osobe sa prostora bivše Jugoslavije, a koji dnevno raste, nekih 55 odsto gena trenutno testiranih Srba, čini „slovensku genetiku“. Između 35 i 40 odsto testiranih imaju „starobalkansku genetiku“, odnosno potiču od naroda koje su Južni Sloveni zatekli na Balkanu i koji su se asimilovali.

Miloš insistira na objašnjenju da „gen ne može da se veže za narod, ali postoje ipak obrisi“ na osnovu kojih se može uslovno reći za neke haplogrupe da su „slovenske“, „germanske“, itd. Sledeće haplogrupe su učestvovale u etnogenezi Slovena i uslovno se naznačavaju kao „slovenske“: I2a-Y3120, kao i R1a-Z280 i R1a-M458. Ove tri haplogrupe čine 55 odsto gena kod Srba. Za više informacija pročitajte blog na portalu Poreklo.rs: Srpski genetski sklop – Koliko smo Sloveni?

Međutim ako vam je do istine iznad svega, ili su za vas „svi ljudi isti“ ovaj tekst je baš za vas.

„Genetika je prirodna nauka, grana biologije, a ovo o čemu pričamo je takozvana populaciona genetika, a genetička genealogija je deo te populacione genetike. Genealogija, sama po sebi je pomoćna istorijska nauka. Genetička genealogija još uvek nije pomoćna istorijska nauka, ali za nas entuzijaste, jeste,“ počinje da objašnjava Miloš Miletić čime se bavi u slobodno vreme, iz čistog entuzijazma i ljubavi prema genetičkoj genealogiji. Za ovu granu genealogije kaže da će izvesno postati pomoćna grana istorije jer ona „popunjava praznine u istoriji“.

Miloš je od 2015. član Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo“ koje je inače osnovano 2012. i koje sprovodi Srpski DNK projekat. Međutim, genetičkom genealogijom za koju kaže da je nauka u povoju koja se „razvija brže od mobilne telefonije“, Miloš se bavi od 2006. kada je na Nacionalnoj geografiji pogledao emisiju Genographic Project.

Miloš Miletić intervju profil

O sebi i svojim kolegama iz društva „Poreklo“ koji imaju pun pristup bazi podataka DNK analiza 3.793 osoba sa prostora bivše Jugoslavije kaže da su profesionalci koji analizi tih podataka pristupaju „hladne glave“ i koje interesuju „samo činjenice“.

„Kakvi god rezultati bili, pristupa se hladne glave. Samo činjenice. Ovo je egzaktna nauka gde je jedan plus jedan jednako dva, za razliku od istorije koja nije to. Istorija, kao svaka društvena nauka nije egzaktna. Istorija je nauka koja počiva na istorijskim izvorima, za istoričara, ono što nije napisano nije se ni desilo.“

Ipak, rezultati DNK analiza do sada pokazuju da su i dosadašnje metode koje su etnolozima i antropogeografima bile na raspolaganju pri utvrđivanju porekla bile dosta pouzdane. Posebno pouzdana metoda utvrđivanja porekla je slava, mada i tu ima određenih odstupanja u odnosu na očekivane rezultate.

Kako to u životu biva, radoznalost uvek košta, pa ako vas interesuje vaše poreklo treba da izdvojite blizu 13.000 dinara za analizu vašeg DNK u DNK centru ili na Biološkom fakultetu. Dobra vest je da, ukoliko ste voljni da rezultate svoje analize ustupite društvu „Poreklo“ kako bi bili korišćeni u naučne svrhe, možete ostvariti popust i DNK analizu, ali i interpretaciju podataka platiti 6.500 dinara. Osobe koje urade DNK analizu na Biološkom fakultetu u Beogradu, dobiju rezultat u obliku markera i brojčanih vrednosti markera na osnovu koje se određuje haplogrupa. Međutim, oni nemaju ekspertizu da vrše interpretaciju tih podataka, već to čini društvo Poreklo. Važno je napomenuti i da se vrši samo testiranje Y hromozoma, odnosno prati se samo muška linija. Y hromozom je mali deo ukupnog genoma svakog pojedinca ali je bitan za praćenje migracija rodova, plemena i naroda, budući da su u patrijarhalnom društvu muškarci predvodili migracije.

Hercegovina izvorište srpskog naroda

Društvo Poreklo se u svom radu najviše fokusira na Hercegovinu koja je i prema usmenom predanju „izvorište“ srpskog naroda. Rezultati dosadašnjeg ispitivanja ukazuju na istinitost ove pretpostavke i Miloš kaže da „ogroman broj Srba vuče korene iz Hercegovine“ ali i naglašava da bez obzira na to, raznovrsnost genetskog nasleđa je velika.

Detaljniji rezultati ovog istraživanja su za sada poverljivi, ali Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“, priprema „Knjigu o Hercegovcima“ u kojoj će biti objavljeni svi podaci. Miloš kaže da knjigu treba očekivati do kraja ove godine.

Društvo Poreklo nastoji i da sa uz pomoć beogradskih laboratorija izoluje „staru DNK“ i vrhunac tih napora bio bi testiranje Nemanjića. Za takav poduhvat potrebna je i politička volja, ali i blagoslov SPC, jer bi DNK uzorak morao da bude prikupljen od moštiju najmanje dva Nemanjića.

Uticaj „turske genetike“ na testirane u Srpskom DNK projektu zanemarljiv

Jedan od većih mitova koje dosadašnji rezultati DNK analiza potiru je navodni veliki upliv „turske genetike“ u genetiku naroda na Balkanu. Pre svega, objašnjava Miloš, nema genetski čistih naroda, a Turci posebno predstavljaju „veliku mešavinu gena“. Ipak, haplogrupa starosedelaca Anadolije koja je najkarakterističnija za „tursku genetiku“ je u „našem genetskom korpusu skoro potpuno nevidljiva“.

U pripremi i publikacija o genetskom poreklu kosovskih Srba

Miloš će doprineti „Knjizi o Hercegovcima“, ali ima i svoju „fiksaciju“ – to je ispitivanje porekla kosovskih Srba. Planira da sa društvom Poreklo pripremi publikaciju i o genetskom nasleđu porodica sa Kosova i Metohije i to naučno ostvarenje će lično potpisati. Pored toga, sa još dva saradnika priprema i monografiju o rodovma sa Severa Kosova koji obuhvata tri mikro-oblasti: Ibarski Kolašin, Kopaonički Ibar i Rašku (Rogozna).

Do sada je sa Kosova i Metohije testirano 416 osoba iz raznih porodica i oblasti. Miloš je zadovoljan uzorkom, smatra ga reprezentativnim, a svedoči i da je imao značajnu pomoć mnogih ljudi dobre volje koji su mu pomagali u prikupljanju uzoraka sa terena.

O genetskom nasleđu Srba sa Severa, ili terminologijom koju naš sagovornik preferira Ibarske Doline ili Ibarskog Kolašina, dominira dinarska, odnosno hercegovačka struja. Ove haplogrupe imaju i ljudi iz Metohije, ali su kod njih ipak prisutniji tragovi starosedelačkih rodova, odnosno rodova koji su u Metohiji živeli od pre čuvene seobe Srba 1690. Posebno jak „starosedelački element“ ima prostor Sirinićke i Sredačke župe, kaže naš sagovornik.

Starosedelački rodovi su generacije koje su na jednom prostoru živele 200 do 300 godina, što je usled brojnih migracija stanovništva, retkost. Tako se mnoge porodice u Ibarskom Kolašinu ne karakterišu kao starosedeoci, već kao stari doseljenici, odnosno ona plemena koja su se na tom prostor naselila između dve velike seobe 1690. i 1740, dok su starosedeoci samo oni koji su tu bili pre 1690. I među „starosedelačkim rodovima“ dominiraju „slovenski elementi“, odnosno haplogrupe koje su najkarakterističnije za prostor južnih Slovena.

Neke štrpčanske porodice imaju španske gene, a Drobnjaci normanske

„Familije u Štrpcu imaju jednu haplogrupu karakterističnu za Sardiniju i Kataloniju. Te haplogrupe nema nigde na prostoru Balkana, a ima je među Kataloncima, znači u Španiji, južnoj Francuskoj i na Sardiniji…i u Štrpcu,“ kroz osmeh govori Miloš.

Među štrpčanskim porodicama koje dele ovu haplogrupu, odnosno zajedničkog pretka sa prostora Katalonije, nema usmenog predanja o tome da su u srodstvu, što Milošu govori da su oni jako dugo na prostoru Štrpca. Za sada nije spreman da otkrije identitet tih porodica, za to ćemo morati da sačekamo publikaciju društva Poreklo čiji će autor biti ovaj naš sugrađanin.

Ipak, ima teoriju o tome kako je ovaj specifičan genetski marker dospeo među štrpčane i vezuje je za Katalonsku uniju koja je jedno vreme funkcionisala na prostoru Grčke.

Deo genetskog nasleđa Drobnjaka, plemena iz kog potiče većina porodica Ibarskog Kolašina je još egzotičnije. Naime, najraniji za sada identifikovani zajednički predak svih Drobnjaka bio je romanizovani Norman iz južne Italije. Poznatijom terminologijom, Viking koji je već živeo u Italiji i govorio italijanskim jezikom. Jedna od mogućih teorija, kaže Miloš, je da je ovaj predak Drobnjaka na Balkan najverovatnije došao u vreme Roberta Gviskara i njegovog napada na Drač (1081. godine), Bar i obalu Jadranskog mora i to kao jedan od 16.000 Vikinga u Gviskarovoj vojsci. Gene ovog Vikinga danas nose sve porodice koje su potekle iz plemena Drobnjaka. U trenutnom uzorku, od gotovo 4.000 ljudi, oko 180 je potencijalnih Drobnjaka, što znači da njegov genetski materijal danas nosi oko 4,5 odsto populacije Srba.

Na portalu Poreklo.rs, zainteresovani mogu pročitati i forum diskusiju o Drobnjacima koji slave Ilindan, ali i još jednom plemenu od kog potiču brojne porodice iz Ibarskog Kolašina, Bjelopavlićima, a koji slave Petkovdan.

Međutim, naznačava Miloš, dosadašnji rezultati DNK ispitivanja u Ibarskom Kolašinu su pokazali da nisu sve porodice koje se po usmenom predanju izjašnjavaju kao Drobnjaci zaista i genetski Drobnjaci. Te porodice, za razliku od Drobnjaka koji pripadaju I1-109 haplogrupi, pripadaju R1a-Z280 haplogrupi i najverovatnije su starosedeoci.

Naravno, što veći uzorak testiranih, to dalje u prošlost je moguće otići, sve do zajedničkog pretka svih ljudi, koji je živeo u Africi.

Za DNK testiranje, potrebno je uraditi bukalni bris, odnosno bris unutrašnje strane obraza. Ukoliko ste zainteresovani da uradite analizi svog DNK, Miloša Miletića možete kontaktirati putem imejla milos.miletic@poreklo.rs.

Ubistvo, kriminal, nasilje, teška politička situacija, negativni događaji, urušeno tržište, nezaposlenost, siromaštvo, slabe institucije, odlazak mladih, pritisak, stres, i protekle godine dominirali su ovi problemi. U ovom negativnom nizu, postoje ljudi koji se radom, etičnošću, kreativnošću i pozitivnim delima bore sa svakodnevnim i dugogodišnjim problemima.

U želji da svojim čitaocima ponudi lepšu, a stvarnu sliku našeg grada, KoSSev je i za ove praznične dane pripremio praznični serijal priča o našim sugrađanima.

Oni su jedni od nas, stvaraju svoje svetove u kojima može da se radi pošteno, proizvede, ostvari rezultat i da se bude srećan – sa malim, a velikim uspesima.

Milija, poštar kojeg svi znamo: Ne treba mi adresa, pogledam ime i prezime, znam gde ko živi

Ljubičasti Deda Mraz pravi muzej za nas

Gračanica: Prodajna izložba radova učenika zarad kvalitetnijeg obrazovanja

Nosite umetnost – misija Milene Popović

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.