Zove se Milena Popović, ima 28 godina, rođena je i živi u Kosovskoj Mitrovici. Njena životna priča nije originalna – diplomirala je slikarstvo na Fakultetu umetnosti i ne može da nađe posao u struci. Ono što jeste originalno je način na koji sa Milena suočila sa tim kalupom, čak društvenom normom za većinu mladih danas. Ona je konvergentnu tačku između ljubavi prema umetnosti i egzistencijalnih potreba našla u oblikovanju i prodaji ručno pravljenog, personalizovanog glinenog nakita.
Našle smo se u Sohou. Na sebi je imala bež kaput i broš sa bistom Fride Kalo, na ušima minđuše u obliku suncokreta, verna sloganu svoje kolekcije – nosi umetnost, svoju umetnost.
Jasno zrači energijom pedantne, predane osobe koja vodi računa o estetici. Mada, ima tu i nečeg drugog, ima tu i pragmatičnosti, preduzimljivosti.
Prvi komad nakita koji je Milena napravila bila je ogrlica sa suncokretom za privezak. Voli ovaj cvet koji ima zasađen i na svojoj terasi ali i ocrtan kao ukrasni motiv u stanu, pa je tako došla na ideju da napravi i nakit sa ovim motivom. Ispostaviće se da će joj nakit sa motivom suncokreta biti među najprodavanijim.
Odmah objašnjava da joj je vajarstvo bliže od slikarstva koje je i diplomirala, ali slikarstvom za sada svakako ne može da se bavi. Ipak, ne sputava joj to kreativnu energiju pa već godinu i po dana u polimernoj glini oblikuje komade personalizovanog, jedinstvenog nakita i dostavlja poštom naručiocima širom Srbije.
„Nikada pop u svom selu“- još jedan je stereotipan detalj iz života ove devojke, pa većinu narudžbina dobija iz centralne Srbije, dok je među sugrađanima interesovanje znatno manje.
Na pitanje da li više radi po sopstvenim idejama ili po narudžbinama, Milena kaže da za sada radi uglavnom po sopstvenim idejama, dok kupci ne prepoznaju pun opseg mogućnosti oblika koje je moguće spraviti od polimerne gline.
„Većina je moja ideja… dok ljudi shvate da stvarno svašta može da se napravi od gline. Ljudi se pitaju može li se nešto napraviti od gline, pa ponekad i odustanu zato što misle da ja to ne mogu da izvedem. Ali uglavnom može da se napravi svašta.“
Ipak, kako kaže, „ljudi su kreativni iako često ne znaju ni sami koliko“, pa je zaintrigiraju ideje po narudžbini, poput broša sa likom ljubimca, bulterijera sa monoklom. To su ideje koje njoj ne bi pale na pamet ali nose tuđi pečat „nečiju simboliku, njima nešto znače“.
Milena je imala i narudžbine iz zemalja iz regiona, ali i SAD, Portugalije i Italije, međutim kaže da za sada ima izvesnih problema u dostavi pošte u zemljama van regiona jer ne postoji opcija plaćanja pouzećem, a i ne može uvek da garantuje cenu naručiocima jer ne zna da li će neka zemlja naplatiti carinu, te zato odbija takve narudžbine.
Pravljenje nakita joj je i hobi i biznis i zanat, zarađuje pristojno za potrebe mlade osobe, ali kaže da od toga još uvek ne može da živi samostalno. Ipak, zadovoljna je jer radi nešto što je vezano za umetnost.
Uz kolekciju „Nosite umetnost“ čiji su česti motivi Frida Kalo, Vinsent van Gog i ostali moderni umetnici, ima priliku i da promoviše umetnost. I to i čini.
„Pokušavam da promovišem umetnost, kada već ne mogu direktno time da se bavim, onda mogu ovako, posredno,“ kaže Milena, školovana za profesora slikarstva.
Za zimsku kolekciju priprema motive iz istorije srpskog slikarstva, ali i više od toga, za sada ne želi da otkrije.
Za izradu jednog komada nakita Mileni treba dva do tri dana, a radi svuda, gde god je „pronađe“ inspiracija. I za alat kaže da nije uvek konvencionalan, radi sa onim što joj „padne pod ruku“. Ovako opisuje deo procesa izrade komada nakita:
„Ako mi je nešto malo komplikovanije, ja nacrtam, a nekada znam kako ću da radim i onda odmah radim na glini. Ta glina nije klasična, dosta je izdržljiva i kada se na kraju ispeče, njoj stvarno ništa ne može da se desi. Kada završim sve detalje, glina se ispeče i posle toga više nema povratka.“
Za polimernu glinu kaže da je vrlo zanimljiv materijal, pre termičke obrade najviše liči na plastelin. Dok to objašnjava, na stolu je kutijica ispunjena primerima njenog nakita koji je bogat detaljima ali i iznenađujuće lagan. Milena objašnjava da to svojstvo polimerne gline ide na korist kupcu jer se poštarina određuje po gramaži.
Milena polimernu glinu i ostali repromaterijal kao što su lančići, prstenje i igle za broševe, naručuje poštom. Nakon donošenja odluke kosovske vlade da taksu na uvoz robe iz Srbije podigne na 100 odsto suočila se sa mogućim problemom pri nabavci jer je par dana bila obustavljena dostava preko pošte. Međutim, sada pošiljke ponovo stižu po planu.
Osim što joj većina porudžbina stiže iz centralne Srbije, najviše porudžbina dobija od žena, dok muškarci uglavnom naručuju poklone za svoje izabranice ili druge žene u njihovom životu.
Milenini planovi za budućnost ne isključuju izradu nakita. Kaže i da u slučaju pronalaska posla koji bi bio usko vezan za njenu struku, svakako ne bi prestala da proizvodi glineni nakit „dok god joj to bude bilo zanimljivo“. Međutim prodajno mesto je najveći izazov za nju. Objašnjava da ne veruje da može da proizvede toliko nakita da bi mogla samostalno da ispuni radnju.
„Ovo je ručni rad, ja sam to baš naglasila, da nema kalupa, svaki komad je drugačiji i sve je rađeno ručno. Iako bude ista tema, svaki komad bude jedinstven.“
Zato traži alternativne načine prodaje. Idealno bi bilo da može da ostvari saradnju sa nekom koncept radnjom. Međutim, kako takvih radnji još uvek nema u Mitrovici Milena trenutno isprobava mogućnost saradnje sa dečijim butikom „Snohvatica“ gde ima izloženih nekoliko komada nakita za decu.
U novoj godini se nada da će i na usko profesionalnom planu, gde je obučena za profesora, uspeti da nađe angažman, ipak dok god joj bude bilo zanimljivo, baviće se i izradom nakita.
Milenin rad možete naručiti ili pratiti na Fasjbuk stranici Glineni nakit, kao i Instagram stranici glineni_nakit_m_p.
Ubistvo, kriminal, nasilje, teška politička situacija, negativni događaji, urušeno tržište, nezaposlenost, siromaštvo, slabe institucije, odlazak mladih, pritisak, stres, i protekle godine dominirali su ovi problemi. U ovom negativnom nizu, postoje ljudi koji se radom, etičnošću, kreativnošću i pozitivnim delima bore sa svakodnevnim i dugogodišnjim problemima.
U želji da svojim čitaocima ponudi lepšu, a stvarnu sliku našeg grada, KoSSev je i za ove praznične dane pripremio praznični serijal priča o našim sugrađanima.
Oni su jedni od nas, stvaraju svoje svetove u kojima može da se radi pošteno, proizvede, ostvari rezultat i da se bude srećan – sa malim, a velikim uspesima.
Milija, poštar kojeg svi znamo: Ne treba mi adresa, pogledam ime i prezime, znam gde ko živi
Ljubičasti Deda Mraz pravi muzej za nas
Gračanica: Prodajna izložba radova učenika zarad kvalitetnijeg obrazovanja
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
