Tri godine od oružanog sukoba u Banjskoj, godišnjica je danas obeležena od Samodreže do samog mesta na kojem je 24. septembra 2023. ubijen policijski narednik Afrim Bunjaku. Kosovski zvaničnici najpre su posetili njegovu porodicu i grob, a zatim u Banjskoj položili kamen temeljac za budući spomen-park, sa centralnim obeležjem posvećenim Bunjakuu. Komemoraciju je pratila snažna politička poruka Prištine: Aljbin Kurti i Dželjalj Svečlja ponovili su optužbe da je napad organizovan i podržan iz Srbije, dok je zahtev za procesuiranje Milana Radoičića ponovo stavljen u prvi plan. Istovremeno, SAD, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija zatražile su odgovornost za napad, pri čemu su London i Brisel direktno ukazali i na obaveze Srbije.
Današnji program počeo je u Samodreži kod Vučitrna posetom porodici Afrima Bunjakua, nakon čega je na njegovom grobu održano odavanje pošte.
Među prisutnima su bili vršilac dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, generalni direktor Kosovske policije Gazmend Hodža, drugi predstavnici institucija, poslanici, ambasadori i predstavnici diplomatskih misija.
Hadžiju je poručila da je Bunjaku za kosovske institucije „heroj“, ali da je za porodicu pre svega suprug, otac i brat koji im svakodnevno nedostaje.
„Za Kosovo, Afrim Bunjaku je heroj. Za njegovu porodicu on je Afrim koji nedostaje svakoga dana. Suprug, otac, brat, koji je 22 godine nosio uniformu Kosovske policije i služio svojoj zemlji“, navela je.
Hadžiju je od međunarodnih partnera ponovo zatražila pritisak na Srbiju kako bi osobe koje Priština tereti za organizovanje i izvršenje napada bile predate kosovskom pravosuđu. Odsustvo Aljbina Kurtija sa jutrošnjeg obeležavanja objasnila je njegovim boravkom u SAD, navodeći da bi trebalo da učestvuje na večerašnjoj komemorativnoj akademiji.
Kamen temeljac za spomen-park na mestu pogibije
Centralni deo današnjeg programa održan je u podne u Banjskoj, kod mosta na ulazu u selo – na mestu gde je 24. septembra 2023. počeo napad na policijsku patrolu.
Položen je kamen temeljac za budući spomen-park posvećen Afrimu Bunjakuu. U zvaničnoj agendi Ministarstva unutrašnjih poslova centralno obeležje formalno se naziva „obeliskom“. Uređenje, međutim, obuhvata širu memorijalnu celinu, a ne samo jednu ploču ili samostalni spomenik.
Kamen temeljac položili su Hadžiju, Svečlja, ministarka kulture Saranda Bogujevci i članovi porodice Bunjaku. Na licu mesta bio je veliki broj pripadnika Kosovske policije, predstavnika institucija i medijskih ekipa. Centralni spomenik biće podignut neposredno pored table sa nazivom ulice Afrima Bunjakua, koja je na toj lokaciji postavljena na prvu godišnjicu.
Kosovske vlasti tada su regionalnom putu R-217 na deonici Boljetin–Banjska dale Bunjakuovo ime. Sa današnje ceremonije ponovljena je i poruka da bi spomen-park trebalo trajno da svedoči o događajima od 24. septembra i mestu na kojem je Bunjaku izgubio život.
U jednoj od poruka kosovskih zvaničnika navedeno je da bi obeležje trebalo da bude znak da „u svakom selu na severu važi zakon Republike Kosovo“, uz ponovni zahtev da osobe koje se nalaze u Srbiji, a koje kosovsko pravosuđe tereti za napad, budu izvedene pred sud.
Program obeležavanja trebalo bi da bude završen večeras u 20 časova komemorativnom akademijom u Crvenoj sali Palate omladine u Prištini.
Gazmend Hodža navodi da 24. septembar 2023. vidi kao dan kada je, prema njegovoj oceni, okončana dotadašnja „dominacija terorističkih bandi“ na severu. Hodža je poručio da će policija odgovoriti i na buduće bezbednosne pretnje, a naveo je i da se očekuje da se Bunjakuov sin pridruži Kosovskoj policiji.
Kurti: Cilj bio krvoproliće u manastiru i aneksija severa
Aljbin Kurti, koji se nalazi u Sjedinjenim Državama, godišnjicu je obeležio posebnom porukom.
Ponovio je tvrdnju kosovskih vlasti da je naoružana grupa bila „organizovana, vođena i finansirana iz Beograda“, sa Milanom Radoičićem na čelu. Ovoga puta izneo je i konkretnu tvrdnju o cilju operacije – da je plan bio izazivanje oružanog sukoba i krvoprolića u pravoslavnom manastiru Banjska, a potom „aneksija severa Kosova“.
Prema Kurtijevoj interpretaciji, plan je propao zahvaljujući delovanju policije, obaveštajnih i drugih kosovskih institucija.
Naveo je i da su trojica pripadnika naoružane grupe poginula tokom policijske operacije, trojica su u zatvoru, dok će, kako je poručio, Kosovo nastaviti potragu za ostalima dok se ne suoče sa pravosuđem.
Zvanični Beograd odbacuje tvrdnju da je država Srbija organizovala napad. Sam Radoičić je nekoliko dana nakon događaja javno preuzeo odgovornost za organizovanje grupe i logističke pripreme, ali je tvrdio da o tome nije obavestio vlasti Srbije i da od njih nije imao pomoć.
Svečlja: „Najveći teroristički napad na posleratnom Kosovu“
Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja događaj od pre tri godine danas je nazvao „najvećim terorističkim napadom na posleratnom Kosovu“.
Ustvrdio je da je napad „u svim aspektima organizovao i podržao državni aparat Srbije“, dok je Bunjakuovu pogibiju predstavio kao žrtvu u odbrani „zakonitosti, ustavnosti i bezbednosti građana“.
„Pravda za ubistvo heroja Afrima Bunjakua ostaje nepotpuna sve do hapšenja i suočavanja sa pravdom svih terorista, na čijem je čelu Milan Radoičić“, poručio je Svečlja.
Banjska već danima na međunarodnoj agendi Prištine
Današnje poruke nastavak su aktivnosti kosovskih zvaničnika u Njujorku, gde je Banjska ponovo otvorena kao tema u razgovorima sa međunarodnim partnerima.
Kurti je u razgovoru sa visokom predstavnicom EU Kajom Kalas događaje od 24. septembra 2023. označio kao „agresiju Srbije i teroristički napad“, tvrdeći da Radoičića i ostale učesnike grupe štiti predsednik Srbije.
Od Kalas je zatražio podršku EU za pritisak na Srbiju kako bi se oni, kako je naveo, suočili sa pravdom na Kosovu. Isto pitanje otvorio je i u razgovoru sa američkim kongresmenom Džordžom Latimerom.
Ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca Banjsku je povezao i sa zahtevom Kosova za punopravno članstvo u Američko-jadranskoj povelji – A5. Na sastanku ove inicijative u Njujorku naveo je Banjsku i eksploziju na kanalu Ibar–Lepenac 2024. kao dva konkretna bezbednosna izazova i poručio da takvi rizici za Kosovo „nisu apstraktni“.
„Došlo je vreme da A5 postane A6“, poručio je Konjufca. Kosovo, Srbija i Slovenija trenutno u ovoj inicijativi imaju status posmatrača.
SAD, Nemačka, Britanija i EU: Odgovorni pred pravdu
Treću godišnjicu obeležile su i poruke vodećih zapadnih diplomatskih predstavništava u Prištini. Ambasada SAD pridružila se odavanju počasti Bunjakuu i ponovila zahtev da počinioci budu pozvani na odgovornost.
Nemačka ambasada poručila je da „samoproglašeni vođa napada“ ni tri godine kasnije nije odgovarao i da pravda mora biti zadovoljena „bez daljeg odlaganja“. Britanska ambasada bila je direktnija i izričito imenovala Milana Radoičića.
„Odgovorni, uključujući Milana Radoičića, još nisu izvedeni pred lice pravde“, poručila je, pozivajući srpske vlasti da preduzmu neophodne korake kako bi počinioci bili procesuirani.
Novi ambasador Evropske unije na Kosovu Dirk Šubel odao je počast Bunjakuu i ponovio stav EU da odgovorni moraju biti privedeni pravdi. On je pritom izrazio žaljenje što „Srbija još uvek nije preduzela neophodne korake da uhapsi i krivično goni one koji se nalaze u Srbiji“.
U Banjskoj i sećanje na trojicu poginulih Srba
Današnji dan u Banjskoj imao je i drugu komemorativnu sliku.
Pre ceremonije kosovskih institucija, porodice i prijatelji trojice Srba poginulih tokom policijske operacije – Stefana Nedeljkovića, Bojana Mijailovića i Igora Milenkovića – palili su sveće u njihov pomen. Prema izveštaju sa terena, deo okupljanja održan je iznad manastira Banjska. Njih trojica stradali su tokom višesatnog oružanog sukoba koji je usledio nakon ubistva Afrima Bunjakua.
View this post on Instagram
Tri godine kasnije – 45 optuženih, pred sudom samo trojica
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je u septembru 2024. optužnicu protiv ukupno 45 osoba. Među njima je i Milan Radoičić, kojeg tužilaštvo označava kao vođu grupe.
Sudski postupak, međutim, nije obuhvatio svih 45 optuženih.
Pred Osnovnim sudom u Prištini postupak je vođen protiv Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića. U aprilu ove godine Spasojević i Tolić prvostepeno su osuđeni na doživotne kazne zatvora, a Maksimović na 30 godina. Sva trojica negirala su optužbe, a presuda nije pravosnažna.
Odbrane osporavaju prvostepenu odluku. Advokatica Maksimovića Jovana Filipović upravo je danas saopštila da je odbrani puna pisana presuda dostavljena tek prošle nedelje i najavila žalbu Apelacionom sudu, ponavljajući tvrdnju odbrane da za njenog klijenta nema materijalnih dokaza o učešću u napadu.
Za preostale optužene postupak nije održan. Specijalno tužilaštvo tražilo je suđenje u odsustvu, ali taj zahtev nije prihvaćen.
U Srbiji je Radoičić u oktobru 2023. bio uhapšen i saslušan, nakon čega je pušten da se brani sa slobode. Prema poslednjim podacima koje je KoSSev imao u aprilu ove godine, protiv njega tamo još nije bila podignuta optužnica.
Odbrana optuženih u slučaju Banjska: Optužbe Specijalnog tužilaštva nisu potvrđene
Od blokiranog mosta do događaja koji je promenio sever
Događaji u Banjskoj počeli su u ranim jutarnjim satima 24. septembra 2023, kada su na ulazu u selo preko mosta postavljena dva kamiona bez registarskih oznaka i blokirala put.
Na lice mesta upućene su policijske jedinice iz Zvečana. Prema zvaničnim navodima Kosovske policije, po njihovom dolasku aktivirana je eksplozivna naprava i na policajce je otvorena vatra. Afrim Bunjaku preminuo je od zadobijenih povreda, dok je policajac Aljban Rašiti ranjen.
Usledio je višesatni oružani sukob policije sa uniformisanom i teško naoružanom grupom Srba u Banjskoj i oko manastira.
Eparhija raško-prizrenska tog dana saopštila je da je grupa naoružanih i maskiranih ljudi blindiranim vozilom provalila zaključanu kapiju manastira, dok su se iguman, monasi i grupa poklonika iz Novog Sada radi bezbednosti zaključali u konak.
Tokom policijske operacije poginuli su Nedeljković, Mijailović i Milenković. Policija je potom prikazala veliku količinu pronađenog oružja, municije, eksplozivnih sredstava, vozila, uniformi i druge vojne i logističke opreme.
Priština događaj od prvog dana označava kao „teroristički napad“ i tvrdi da je iza njega stajala Srbija. Beograd umešanost države odbacuje, dok je Radoičić preuzeo odgovornost za organizaciju grupe uz tvrdnju da je postupao samostalno.
Tri godine kasnije, sudski postupak jeste doneo prve presude, ali najveći deo optuženih još nije bio pred sudom. Istovremeno, Banjska je od bezbednosnog događaja koji je 2023. duboko promenio prilike na severu postala i stalna tačka političkih odnosa Prištine i Beograda – pitanje koje se iz godine u godinu vraća i pred domaće pravosuđe i pred međunarodne partnere.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
