Starosne penzije – diskriminacija kosovskih Srba

Debata o starosnim penzijama, FOTO: V. Ćup, Grčanica Online
Debata o starosnim penzijama, FOTO: V. Ćup, Gračanica Online

Osim što im je povređeno ljudsko dostojanstvo jer naši najstariji sugrađani svih zajednica, korisnici starosnih penzija, moraju svakih šest meseci da se javljaju u penzijsku administraciju, kako bi dokazali da su živi, sada su penzionerima Srbima ugrožena i ljudska prava. Naime, veliki broj penzionera iz srpske zajednice, lišen je prava na starosnu penziju zbog nejasnoće administrativnog uputstva i samovolje službenika u opštinskim kancelarijama penzijske administracije.

Pravo na starosne penzije za sve građane starije od 65 godina?

Svi građani koji imaju kosovsku ličnu kartu, bez obzira na ostvaren radni staž, kada napune 65 godina života imaju pravo na osnovnu, odnosno starosnu, penziju u iznosu od 75 evra. Na osnovu čl. 24 Zakona o penzijskim šemama Kosova 04/L 131, i administrativnim uputstvom MRS7 07/15, regulisana je potrebna dokumentacija koju je građanin dužan da dostavi, kako bi ostvario pravo na osnovnu starosnu penziju. U podužem spisku dokumentacije koju su građani dužni da dostave, postoji i tačka u kojoj piše da osim navedene dokumentacije treba dostaviti i “ostale eventualne dokaze koje može zatražiti službenik relevantne kancelarije penzijske administracije”. Kancelarija ombudsmana zbog mnogobrojnih prijava građana priprema po službenoj dužnosti (ex officio) izveštaj o ovom članu zakona.

“Tražićemo od penzijske administracije da navede koju dokumentaciju su službenici u obavezi da traže od građana. Ne može se proizvoljno tražiti dokumentacija. To je kontradiktorno i nejasno. Svaki zakon i svako administrativno uputstvo ili bilo koji akt koji donosi bilo koje ministarstvo i Vlada Kosova, moraju da budu transparentni i jasni kako bi se mogli primenjivati. Ovako, službenici mogu da traže šta im padne napamet i da imaju razlog da ljudima ospore pravo na penziju,” kaže viša pravna savetnica u Kancelariji Ombudsmana u Gračanici, Aleksandra Dimitrijević.

Penzija vam je ukinuta, rešenja ne izdajemo

Osim nejasnoća oko dokumentacije, građani kojima nisu odobrene starosne penzije, ne dobijaju ni rešenja sa obrazloženjem, kako bi mogli da se žale višim institucijama. Ovaj problem je posebno uočen u Opštini Klokot, u kojoj nema Kancelarije penzijske administracije, pa građani moraju da odlaze u Vitinu. Tako je šezdesetosmogodišnjem Slavku Popoviću, raseljenom iz Prištine, koji trenutno živi kao podstanar u Vrbovcu, u Opštini Klokot, službenik penzijske administracije u Vitini tražio potvrdu da njegov gazda plaća porez na kiriju koju dobija od njega.

“Ja živim u Vrbovcu i svi to znaju, ali mi je službenik u Vitini rekao da nemam više prava na penziju. Nisu mi dali nikakvo obaveštenje, niti pismeno rešenje. Ne znam ni kome da se žalim, ni šta da radim,” kaže Popović, napominjući da je siguran da je oko 70% njegovih sugrađana srpske nacionalnosti koji žive u selima u okolini Vitine, izgubilo pravo na penziju.

U Kancelariji Ombudsmana kažu da je neshvatljivo i neprihvatljivo da ljudi ne dobiju rešenja u kojima je napisano obrazloženje zbog čega više nemaju pravo na penziju, kako bi mogli da se žale višim instancama.

Sanja Vuković, članica NVO „Mreža za građanski aktivizam“, istraživala je ovaj problem u Opštini Vitina, sama je posetila opštinskog službenika Kancelarije za penzijsku administraciju, za koga tvrdi da je neljubazan i da samovoljno određuje kriterijume.

„Prvo su u Kancelariji penzijske administracije tvrdili da ukoliko niste vlasnik nekretnine, tj. ne posedujete kuću ili stan na svoje ime, nemate pravo na tu penziju, pa kada su suočeni sa tim da ni zakoni ni administrativno uputstvo ne propisuju neki takav kriterijum, onda su rekli da i podstanari imaju pravo da primaju penzije, ali moraju da dostave, na primer potvrdu da je gazda koji im izdaje stan, izmirio poreske obaveze vezane za tu kiriju, što je takođe nezakonito,” kaže Vukovićeva.

Samo Srbi moraju da dostave lične karte Republike Srbije

Idući tragom priče, novinar portala „Gracanicaonline“, koristeći sistem takozvanog “tajnog klijenta”, posetio je Kancelarije penzijske administracije u Lapljem Selu i Lipljanu. Osim zakonom propisane dokumentacije, službenici su tražili i lične karte, izdate u Republici Srbiji. Ovaj dokument se traži isključivo Srbima, saznali su u razgovoru sa pripadnicima drugih zajednica, korisnicima starosnih penzija.

Viša pravna savetnica u Kancelariji ombudsmana, Aleksandra Dimitrijević kaže da je to diskriminacija i da će se u izveštaju narodnog advokata najverovatnije vrlo brzo naći preporuka penzijskoj administraciji i nadležnom ministarstvu da jasno definiše potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno za dokazivanje da su stanovnici Kosova.

“Tražićemo da nam daju obrazloženje zbog čega se traži lična karta institucije koje nisu priznate na Kosovu i kako bi neko dokazao da živi na Kosovu?” – dodaje Dimitrijevićeva.

Srpske lične karte u funkciji mobilnih timova

U penzijskoj administraciji u Prištini, kada su u pitanju srpske lične karte, kažu da na taj način žele da smanje broj nelegalnih korisnika starosnih penzija koji ne žive na Kosovu.

Međutim, kako smo saznali u Kancelariji ombudsmana, ova administracija ima mobilne timove koji mogu obilaskom korisnika da provere da li oni žive na adresama na kojima su prijavljeni.

Mito ili…?

Na debati na ovu temu, koju je „Mreža za građanski aktivizam organizovala u Vrbovcu, u Opštini Klokot, bila je i osamdesetogodišnja R.K., koja tvrdi da su joj pre osam meseci ukinuli penziju i da je morala da plati jednom od službenika u Vitini kako bi joj ponovo bila vraćena.

“Boga mi, ja bih ostala bez penzije da nisam dala pare. Morala sam da dam pare. Kad daš pare, nije važna dokumentacija,” rekla nam je R.K., tvrdeći da joj je službenik tražio novac u kancelariji, kada je došla da pita zašto joj je ukinuta penzija. Ovakvih primera, dodaje, ima mnogo i da bi zbog toga trebalo da reaguju policijski i sudski organi.

Inače, kosovski Zakon o penzijskoj šemi, kako se zvanično naziva, stupio je na snagu 20. juna 2014. godine, a vlada u Prištini usvojila je marta 2016. nacrt dokumenta o regulisanju penzija, odnosno izmene i dopune tog zakona koje, kako je rekao tadašnji ministar rada i socijalne zaštite, Arben Abraši, imaju za cilj “stvaranje politika boljih uslova za građane Kosova, ukidanje penzija za one koji ne žive na Kosovu i da će tako biti ušteđeno najmanje 10 do 12 miliona evra godišnje iz kosovskog budžeta. Od sada, samo oni koji žive na Kosovu, biće u mogućnosti da je prime,” rekao je tadašnji ministar.

Gračanica online

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.