Jesenji Krstovdan, koji se proslavlja danas, 27. septembra, nije u narodnoj tradiciji bio samo dan posta i molitve. Bio je to i jedan od onih datuma prema kojima se merilo vreme – završavali su se poslovi oko njiva, kuća se pripremala za hladnije dane, a iz vremena tog dana ljudi su pokušavali da naslute kakva će biti nastupajuća zima i naredna godina.
U crkvenom kalendaru praznik je poznat kao Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta i posvećen je Časnom krstu, čiji se pronalazak prema hrišćanskom predanju vezuje za caricu Jelenu i Jerusalim u 4. veku.
Ali u narodnom kalendaru Krstovdan ima još jednu ulogu – on je svojevrsna granica između dva godišnja doba i između dva ciklusa života na selu.
Kada se završava jedan deo godine
Za ljude koji su živeli od zemlje, važni praznici nisu bili samo datumi u kalendaru. Oni su označavali vreme za određene poslove, početak ili završetak pojedinih obaveza i trenutak kada se priroda menja.
Krstovdan dolazi krajem septembra, kada su letnji radovi uglavnom pri kraju, voće sazrelo, a domaćinstva počinju ozbiljnije da razmišljaju o zimi.
U pojedinim krajevima Srbije upravo se ovaj dan vezivao za završetak poslova oko čuvanja useva. Etnolozi navode da su se nekada na Krstovdan isplaćivali ljudi koji su od Đurđevdana čuvali polja, kao i da se tog dana ubirao i osvećivao bosiljak.
Na Kosovu je ovaj praznik u narodnoj tradiciji imao i posebne nazive Netka ili Najetka – o čijem poreklu etnolozi nisu ostavili sasvim jasno objašnjenje.
Pogled u nebo umesto vremenske prognoze
Još od knjige Poljska privreda u narodnim poslovicama profesora Milana Z. Vlajinca postaje jasna brojnost mnogih verovanja vezanih ne samo za Krstovdan, a koja zapravo govore o tome koliko su vremenske prilike nekada bile važne za svakodnevni život.
Oblačno vreme na praznik najavljivalo je, prema narodnom verovanju, snežnu zimu, dok se vedar dan povezivao sa suvim mrazevima. Tiha kiša trebalo je da nagovesti blagu zimu, a grmljavina rodnu godinu. Posmatralo se i da li su laste još tu – njihov ostanak do Krstovdana tumačio se kao znak da zima neće biti naročito oštra.
Naravno, to nisu bila meteorološka predviđanja u današnjem smislu, već deo narodnog iskustva i pokušaja da se prirodni ciklusi razumeju i zapamte.
Bosiljak, grožđe i kuća spremna za zimu
Sa Krstovdanom su povezani i običaji koji su se održali u različitim delovima Srbije. Bere se i osvećuje bosiljak, biljka koja je u srpskoj tradiciji odavno povezana sa domom, verom i zaštitom.
Praznik prati i strogi post, a u narodnoj tradiciji često se pominju hleb i grožđe kao jednostavna hrana za taj dan.
Za razliku od nekih drugih velikih praznika, na Krstovdan se u narodu nije smatralo pogrešnim srediti kuću. Naprotiv, postojalo je verovanje da je to pravi trenutak da se dom pripremi za zimu.
I možda upravo u tome leži jedna od zanimljivijih osobina ovog praznika: uz duhovni smisao, on je u narodnom životu imao sasvim praktičnu funkciju. Podsećao je čoveka da zastane, pogleda oko sebe i pripremi ono što je njegovo – kuću, njivu, stoku i porodicu za deo godine koji dolazi.
Krstovdan zato nije bio samo dan koji se upisuje u kalendar. Bio je i znak da se jedno vreme godine završava.
Svim vernicima želimo srećan praznik.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
