Šta je i kada parafirano

Netransparentnost Briselskog dijaloga, te i neobaveštavanje javnosti o toku i dostignućima istoga, podrazumeva odsustvo pripreme podrške javnosti za vođenje izuzetno složenog procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Ovaj proces je, u svoj svojoj složenosti, definisan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 64/ 298, od marta 2011. godine.

Kada su, aprila 2013. godine, tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, parafirali Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine (u daljem tekstu: Prvi sporazum), činilo se da je sve u najboljem redu. Optimizam je zračio sa svih strana, uključio je i “kandidovanje” I.D. i H.T. za Nobelovu nagradu za mir.

Vremenom, potvrdilo se odsustvo komunikacije sa javnošću i da je javnost, barem u Srbiji, neinformisana o predviđenim nadležnostima i strukturi ZSO. Procenu da li je premijer Kosova Ramuš Haradinaj neinformisan, ili se poigravao kada je izjavio da nije imao vremena da pročita Prvi sporazum, prepustio bih proceni javnosti Kosova.

Staro je pravilo da se nepoznavanje prava ne opravdava. Ali, valja pokušati da se javnost obavesti šta je i kada je parafirano a, u slučaju Kosova, i potvrđeno, odnosno ratifikovano. Takođe, valja ukazati da se “naknadnom pameću” ne može poništiti činjenica da je Prvi sporazum parafiran.

Asocijacija/Zajednica opština na Kosovu sa srpskom većinom, u skraćenom obliku „Zajednica srpskih opština“ (u daljem tekstu: ZSO) je kao koncept prihvaćen u Prvom sporazumu, a šest članova ovog sporazuma odnosi se na ZSO, i to:

(1) ZSO će se fokusirati na većinski srpske opštine na Kosovu, ali će biti otvorena za bilo koju drugu opštinu, ukoliko se njeni članovi sa tim slažu (član 1);

(2) ZSO će biti uspostavljena na osnovu statuta (član 2);

(3) Strukture ZSO biće uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština (član 3);

(4) Opštine koje čine ZSO imaće pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz ZSO, a u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom. ZSO će imati pun nadzor nad domenima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja (član 4);

(5) Centralne vlasti mogu dodeliti dodatne nadležnosti ZSO (član 5);

(6) ZSO će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biti predstavljena u Konsultativnom veću zajednica. Ovu ulogu će ZSO vršiti monitoringom (član 6).

Implementacioni plan za Prvi sporazum predviđa uspostavljanje Upravljačkog tima, do maja 2013. godine. Zaista, odlukom Vlade Srbije, 14. juna 2013. godine, Upravljački tim je uspostavljen. Tada je planirano da rad Upravljačkog tima bude okončan do kraja oktobra 2013. godine, a i da Upravljački tim preuzme predstavničku ulogu buduće ZSO do trenutka izbora za tela ZSO. Međutim, u svom radu, Upravljački tim se oslanjao na Vladu Srbije, dok su njegovi odnosi i komunikacija sa kosovskim vlastima bili u najmanju ruku zategnuti.

Po tumačenju zvaničnika iz Beograda (o čemu svedoči koalicioni sporazum o formiranju Vlade Kosova sklopljen između liste „Srpska“ i PDK-DSK, kao i ovogodišnji sporazum Srpske liste sa DPK, AAK, AK ( i drugim partnerima) „formiranje ZSO trebalo bi da usledi za 3 do 5 meseci od dana potpisivanja ovog koalicionog sporazuma“.

O značaju ZSO za Srbiju svedoči i govor, tada premijera Srbije, Aleksandra Vučića, na sednici SB UN, 4. decembra 2014. godine, u kome je sopšteno da je Upravljački tim pripremio Nacrt statuta ZSO i da je spreman da ga preda Komitetu za sprovođenje Briselskog sporazuma.

Po njemu, ZSO će garantovati Srbima nastavljanje transparentne finansijske i strukturne podrške od Republike Srbije u domenima ključnim za dobrobit srpske zajednice – bezbednost, stabilnost i autonomiju da odlučuje o pitanjima od interesa bez previše intervenisanja iz Prištine i da uzme nadležnosti i predstavničku ulogu buduće ZSO do trenutka izbora za tela ZSO.

Javnost Srbije je uskraćena za bilo kakvu informaciju o tome gde se dede taj nacrt. Postoji priča da je pregovarački tim Prištine odbio da primi nacrt statuta i da ga je Beograd prosledio Prištini preko Brisela. Da li je ovo mit, ili realnost – ne znam. Ali, nadam se da će Bljerim Šalja pomoći da se ovaj detalj rasčisti.

U julu 2015. godine, moglo se samo konstatovati da planovi o ZSO nisu ostvareni odnosno da je bio predviđen nerealno kratak rok.

Inače nerealno kratki rokovi su karakteristika skoro svih implementacionih planova donetih tokom briselskog dijaloga. To izražava preterani „optimizam“ i površnost EU birokratije, a i „otaljavanje poslova“ od strane političara i birokrata iz Beograda i Prištine.

U političkom smislu, „birokratski um“ nije „glavni krivac“ za nerealno planiranje. Izbori u Srbiji i na Kosovu, kao i politička nestabilnost na Kosovu su, poput skakavaca, pojele drugu polovinu 2013. i čitavu 2014. godinu. Razlog za to je i složenost problema koji se razrešava, posebno suprotne i sukobljene pozicije Prištine i Beograda po pitanju značaja, nadležnosti i strukture ZSO.

U takvim okolnostima, prihvatanje, 25. avgusta 2015. godine, Sporazuma o principima – Asocijacija/Zajednica opština na Kosovu sa srpskim stanovništvom na Kosovu – Opšte odredbe/ključni elementi (u daljem tekstu: Sporazum o principima) dočekan je kao malo čudo i prvi veliki uspeh pregovaračke trojke – Mogerini, Vućić i Tači.

Ovaj sporazum je razradio mnoge važne elemente, i to:

Zakonski okvir:

ZSO se osniva na osnovu Prvog sporazuma, Zakona o ratifikaciji Prvog sporazuma, koji je usvojila skupština Kosova i zakonom Kosova. Vlada Kosova će usvojiti ukaz koji će se direktno primenjivati, kada ga razmotri Ustavni sud Kosova. I na kraju, konstitutivna skupština ZSO će usvojiti Statut ZSO;

Ciljevi:

a) Jačanje lokalne demokratije;

b) Vršenje punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije;

c) Vršenje punog nadzora u oblasti obrazovanja;

d) Vršenje punog nadzora u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti;

e) Vršenje punog nadzora u koordinacije urbanog i ruralnog planiranja;

f) Usvajanje mera za pobolјšanje lokalnih uslova života povratnika na Kosovu;

g) Sprovođenje, koordinisanje i omogućavanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti;

h) Unapređenje, razmena i zagovaranje pitanja od zajedničkog interesa opština članica, kao i njihovo predstavlјanje i pred centralnim vlastima;

i) Pružanje usluga svojim članicama, u skladu sa zakonima Kosova;

j) Pružanje javnih usluga svojim članicama i njihovim stanovnicima radi pružanja podrške ZSO u formiranju stavova od zajedničkog interesa za učešće u radu centralnih vlasti;

l) Vršenje potrebnog nadgledanja radi sprovođenja svojih cilјeva;

m) Uspostavlјanje odnosa i sklapanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim;

Organizaciona struktura:

a) Skupština je vrhovno telo sastavlјeno od predstavnika koje imenuje svaka skupština opština-članica iz redova izabranih poslanika.

b) Predsednik, koji predstavlјa ZSO, pred centralnim vlastima i van Kosova. Predsedniku pomaže potpredsednik.

c) Savet.

d) Odbor sa pravom donošenja neophodnih odluka za svakodnevno upravlјanje ZSO. Članove Odbora u radu podržavaju Profesionalni kolegijumi;

e) Administracijom rukovodi šef Administracije koga bira Odbor.

f) Kancelarija za žalbe.

Odnosi sa centralnim vlastima:

  1. ZSO radi sa centralnim vlastima na osnovu međusobne saradnje i razmene informacija;
  2. ZSO promoviše interese srpske zajednice u odnosu sa centralnim vlastima;
  3. ZSO ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonom Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva;
  4. ZSO ima pravo da pokrene ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i ustavni sud, protiv svih akata ili odluka svake institucije koji utiču na obavlјanje nadležnosti ZSO,u skladu sa njenim statutom;
  5. ZSO ima pravo da predlaže predstavnike u nadležne organe/tela centralnih vlasti, uklјučujući Konsultativno veće zajednica. U cilјu ostvarenja nadzora, ZSO ima pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonom Kosova.
  6. U ime ZSO, četiri njena gradonačelnika severnih opština dostavlјaju MUP-u spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandanta policije.

Pravni kapacitet:

ZSO ima neophodni pravni kapacitet prema zakonima Kosova, uklјučujući i pravo na posedovanje pokretne i nepokretne imovine, suvlasništva nad kompanijama koje pružaju lokalne usluge iz delokruga ZSO, i sklapanja ugovora, uklјučujući i ugovora o radu.

Definisana su i pitanja budžet i podrška.

Na osnovu napred navedenog moglo bi se zaključiti da je ZSO sui generis institucija samoadministriranja lokalnih zajednica u kojima većinski žive pripadnici srpske zajednice. Ovaj oblik autonomije može da bude značajan instrument garantovanja prava srpske zajednice.

Izgledalo je da je sporazum od 25. avgusta 2015. godine dobar kompromis za obe strane: za Kosovo, jer ZSO nije nikakva „država u državi“ i što se njenim uspostavljanjem srpska zajednica potpuno integriše u sistem Kosova; za Beograd, jer je ostvaren zadatak koji je pregovaračima postavila Rezolucija Skupštine Srbije − srpskoj zajednici je omogućena dodatna zaštita.

Tada se činilo da je sve što je potrebno pojašnjeno i da je znatno olakšano uspostavljanje ZSO. Međutim, problem je već sledećeg dana najavio predstavnik Beograda Marko Đurić koji je tada pojasnio da sportskim rečnikom to znači da je Srbija pobedila sa 5:0.  A, u stvaranosti, su nastavljena sporenja po sledećim pitanjima:

– Nadležnost: Po slovu Sporazuma o principima ZSO ima „full overview“. Ali, značenje ovog termina nije jasno jer se može tumačiti kao „uvid“. Ali i kao “nadležnost“ s obzirom na to da se, u nastavku ove odrednice, koristi i pojam „competencies“, koji na srpskom jeziku znači „nadležnosti“.

Srbija se drži upravo značenja – “nadležnosti“, a pod „full overview“ podrazumeva moguće nadležnosti (izvršne, upravne itd). Zapravo, Srbija je nastojala da prigrabi što više nadležnosti, a pre svega izvršnih kako bi napravila svojevrsni političko-teritorijalni entitet na Kosovu i tako ojačala zaštitu i poziciju srpske zajednice na Kosovu a preko ove i uticaj Beograda na politiku Prištine; sa druge strane, Priština je istrajavala na tome da ZSO ima što manje nadležnosti i moći, polazeći od toga da je ZSO nevladina organizacija od posebnog značaja;

– Organizaciona struktura: Beograd nastoji da ZSO ima što više institucija koje liče na državne (skupština, predsednik, izvršno veće, državni službenici i slično) a Priština nastoji da se umanji svaka sličnost ZSO i državnog entiteta;

– Osnov uspostavljanja: Beograd je nastojao da se to dogodi tako što bi Srbija usvojila ustavni zakon i tako stvorio političku predstavu da se nije odrekao vlasti već da ju je delegirao i to na Srbe a ne na Kosovo. Priština je nastojala da se to učini u okvirima postojećeg ustava i zakona Kosova. Što bi trebalo da potvrdi da je ZSO oblik organizovanja države Kosovo, i

– Finansiranje ZSO: Beograd nastoji da omogući finansiranje iz svojih sredstava, ali i da njih ne kontroliše Kosovo. Sa svoje strane Kosovo nastoji da ovo finansiranje stavi pod svoju kontrolu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.