Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji ostaće na listi svetske baštine u opasnosti i nastaviće se sa primenom mehanizma za pojačano nadgledanje sve do 45. sednica Komiteta UNESCO-a za svetsku baštinu 2022. godine, jedan je od zaključaka ovog Komiteta na 44. sednici koja je održana u Fudžou u Kini. Time do daljnjeg nije prošao zahtev kosovskih čelnika prethodno upućen ovoj organizaciji da se četiri objekta SPC skinu sa ove liste, ali i ukloni Srbija kao odgovorna za njih.
Na ovu vest pažnju javnosti skrenulo je srpsko ministarstvo kulture i ambasadorka Srbije pri UNESCO-u Tamara Rastovac Siamašvili.
„Komitet za svetsku baštinu Uneska jednoglasno je doneo odluku o zadržavanju srpskog kulturnog dobra, Srednjevekovnih spomenika na Kosovu (Srbija), na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti“, kazala je ona u subotu.
Dodala je i to da je ovo izuzetno važno, „jer potvrđuje kontinuitanu ozbiljnu ugroženost ovog dobra na šta Republika Srbija stalno ukazuje“. Ova dobra su, kako je podsetila, upisana na Uneskovu listu na zahtev Srbije i država Srbija redovno obaveštava Unesko o njihovom stanju konzervacije.
.
Petnaestodnevna onlajn sesija Uneskovog komiteta trajala je od 16. jula do subote.
Manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka Patrijaršija, te crkve Bogorodica Ljeviška, na listi svetske baštine nalaze se od 2004., odnosno na listi svetske baštine u opasnosti su od 2006. godine.
Iz Komiteta za svetsku baštinu izlistali su kriterijume, odnosno pretnje zbog kojih je imovina upisana na Listu svetske baštine u opasnosti. To su: Nedostatak pravnog statusa imovine; nedostatak zakonodavne zaštitne tampon zone; nedostatak sprovođenja Plana upravljanja i aktivnog upravljanja; poteškoće u nadgledanju imovine usled političke nestabilnosti, postkonfliktne situacije (posete uz Stabilizacijske snage Kosova – KFOR/ UNMIK), pratnje i nedostatka čuvara i obezbeđenja, te nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja imovine.
Četiri zdanja odražavaju vrhunce vizantijsko-romaničke crkvene kulture, sa svojim izrazitim stilom zidnog slikarstva, koje se na Balkanu razvilo između 13. i 17. veka. Manastir Dečani podignut je sredinom 14. veka za vreme vladavine srpskog kralja Stefana Dečanskog i takođe je njegov mauzolej. Pećka patrijaršija je grupa od četiri kupolaste crkve sa nizom zidnih slika. Freske crkve Svetih apostola iz 13. veka oslikane su u jedinstvenom, monumentalnom stilu. Freske iz ranog 14. veka u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške predstavljaju pojavu novog takozvanog paleološkog renesansnog stila, kombinujući uticaje istočnopravoslavne vizantijske i zapadnoromanske tradicije. Stil je odigrao odlučujuću ulogu u kasnijoj balkanskoj umetnosti, navode.
Istovremeno, navedeni su i uslovi za poželjno stanje konzervacije da bi se objekti i imovina uklonili sa Liste svetske baštine u opasnosti. To su: Potpuna i trajna zaštita imovine u sigurnom i stabilnom političkom okruženju; dogovoreni srednjoročni plan za restauraciju fresaka (uključujući režim preventivne konzervacije), plan za konzervaciju i obnavljanje imovine; sprovođenje Plana upravljanja i potpuno uspostavljanje tampon zona i granica
uključujući i njihovu pravnu zaštitu.
Identifikovane su korektivne mere – dugoročne i hitne/kratkoročne, a među ovim potonjim su postavljanje odgovarajućih sistema za čuvanje i bezbednost Crkve Bogorodice
Ljeviške, potom priprema izveštaja o stanju konzervacije, uključujući pregled stanja fresaka i status konzervatorskih radova i preduzimanje privremene mere tamo gde je to hitno potrebno, primera radi – olovni krov zapadnog zaliva naosa koji je delimično uklonjen.
Među hitnim merama je i priprema studije izvodljivosti.
Nasuprot ovim merama, među onim dugoročnim našle su se i obezbeđivanje odgovarajuće dugoročne administrativne, regulatorne zaštite i upravljanje imovinom, u skladu sa stavom 97 Operativnih smernica, potom uspostavljanje jakog zaštitnog režima za tampon zone, adekvatno ocrtavanje granice (npr. proširiti granice Pećke patrijaršije
uključivanjem više rečnih dolina).
Takođe, tu su i detaljno izveštavanje o konzervatorskom stanju, što uključuje nadzor, preventivne mere za konzervaciju, kao i posebne projekte konzervatorskih radova, te blagovremenu primenu Plana upravljanja radovima.
Definisano je i da postoji vremenski okvir za preduzimanje hitnih korektivnih mera, ali ne i za dugoročne i to zbog, kako se navodi, nestabilne političke situacije. Ove mere preduzimaju se kroz saradnju države kao ugovorne strane, što je u ovom slučaju Srbija, sa Uneskom, UNMIK-om i kako navode, privremenim institucijama samouprave na Kosovu.
Pravni savetnik Uneska je 2008. godine obavestio Sekretarijat da slede praksu Ujedinjenih Nacija, koja primenjuje Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti na teritoriji Kosova dok se ne postigne konačno rešenje.
Stalna delegacija Republike Srbije pri Unesku, 30. januara 2020, podnela je Komitetu za svetsku baštinu državni izveštaj o očuvanju ovih objekata, a potom i dodatne informacije 29. januara naredne godine, navodeći između ostalog, da zbog pandemije koronavirusa, u manastiru Visoki Dečani nije došlo do konzervatorskih radova predviđenih tokom prošle 2020. Takođe, naveli su i to da su ukupni integritet i bezbednost lokacije bili ugroženi izgradnjom magistralnog puta Dečani-Plav u blizini Posebne zaštićene zone (SPZ) manastira Visoki Dečani.
Podsetili su i na to da je izgradnja puta započeta u maju 2018. nanela ograničenu štetu na terenu unutar zaštićenog područja koje od tada nije vraćeno u prvobitno stanje.
Podsetili su i na sporazum iz novembra prošle godine koji je donet na Savetu za implementaciju i praćenje – između predstavnika Srpske pravoslavne crkve i drugih veroispovesti, kao i Evropske unije i OEBS-a, o tome da se neće graditi magistralni put pored manastira, već da će postojeći zadržati karakter lokalnog puta.
Sa druge strane u izveštaju je za manastir Pećka Patrijaršija navedeno da su još 2019, sprovedeni radovi na izgradnji odvodnih kanala za atmosferske padavina koje se slivaju sa krovova crkava kako bi se izbegla oštećenja na spomeničkim elementima i strukturama, uglavnom uzrokovana obilnom prolećnom i letnjom kišom i pljuskovima.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije nastavio je i sa radom na pripremi projektne dokumentacije, s čim se započelo još 2018. godine radi sanaciju krova crkve Svetih apostola.
Uprkos činjenici da nikakvi konzervatorski radovi nisu sprovedeni 2020. zbog pandemije, ipak je nastavljeno sa praćenjem stanja fresaka, manastirskih objekata i pokretnih umetničkih dela.
U izveštaju se dalje navodi da u crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu nisu obavljeni novi konzervatorski radovi 2019. godine, ali je 2020. godine zamenjen olovni poklopac na oštećenim delovima krovnog pokrivača, sanirana je drvena konstrukcija zvonika, sanirane donje zone fasade, a kameni zid ograde popravljen, uključujući i zamenu pločica.
U novembru 2020. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture završio rekonstrukciju projekta za ikonostas u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške i sada čeka odobrenje Centra za svetsku baštinu da nastavi sa njegovom primenom.
Srbija je 10. novembra prošle godine dostavila podatke o postavljanju oltarskog paravana u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške radi pregleda strane savetodavnih tela.
Priprema se i dokumentovanje potrebnog materijala za neophodne buduće konzervatorske zahvate na zidovima, odnosno freskama zbog kapilarne vlage nakon požara u martu 2004. godine.
Kako navode u ovom izveštaju, u manastiru Gračanica otkriveni su prethodni konzervatorski radovi, završeni su nadzorni radovi za manastir, zid u glavnoj crkvi i pokretni crkveni mobilijar.
Centar za svetsku baštinu, u saradnji sa Regionalnim biroom za Unesko u Evropi (Veneciji) i kancelarijom u Sarajevu nastavlja da pomno prati stanje za sva četiri objekta SPC koja se nalaze na listi, redovnom razmenom informacija sa UNMIK-om.
Zbog složene regionalne bezbednosne nestabilnosti, KFOR je i dalje stalno prisutan
kod Visokih Dečana kako bi uspostavio bezbedno okruženje u tom području.
Pećku Patrijaršiju, crkvu Presvete Bogorodice Ljeviške i manastir Gračanica takođe svakodnevno obezbeđuje lokalna policija.
Preko Uneskovih vanbudžetskih fondova, u periodu od 2008 – 2014, ukupan odobren iznos za zaštitu četiri spomenika iznosi 2,798.348 USD
Nakon donatorske konferencije za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu u maju 2005, italijanska vlada obezbedila je 693,330 USD za period 2008 – 2013, češka 76.335 USD za isti perod, te 132,833 USD, takođe za isti period grčka vlada. Ruska Federacija je za 2011 – 2014 obezbedila 2,110,000 dok je 45.000 dolara u 2012 – 2013 dala Vlada Republike Bugarske.
Realizovano je i više posmatračkih misija: U januaru 2007 – međusektorska misija Uneska na Kosovu, julu 2008, januaru i avgustu 2009, julu 2010, julu 2012, januaru i julu 2013, januaru i junu 2014, junu i oktobru 2015, aprilu 2016, septembru 2017 – misije Uneskovog Regionalnog biroa za nauku i kulturu u Evropi, sa sedištem u Italiji.
Komitet za svetsku baštinu ponovio je sada svoj zahtev, da se u saradnji sa Uneskom, UNMIK-om i lokalnim institucijama na Kosovu, nastavi sa preduzimanjem dugoročnih korektivnih mera, koje uključuju obezbeđivanje, zakonodavnu, regulatornu zaštitu i upravljanje imovinom, kao i jake zaštitne režime za spomenike i tampon zone i blagovremenu primenu Plana upravljanja.
Takođe potrebno je da se kroz saradnju sa spomenutim telima nastavi sa naporima na okončanju već predviđenih kratkoročnih i dugoročnih korektivnih mera za postizanje željenog stanja konzervacija, za koje su već definisatni kriterijumi da bi se ugroženi objekti i uklonili sa Liste svetske baštine u opasnosti.
Na ovoj listi se nalazi 52 dobra širom sveta, među kojima i četiri iz Srbije odnosno sa Kosova i Metohije.
Prvi februar naredne godine je rok da se Centru za svetsku baštinu dostavi novi ažurirani izveštaj o stanju četiri srednjovekovna spomenika, odnosno crkvi i manastira sa Kosova.
Međutim, kosovske vlasti ne dele ovakav stav Uneska, a od ovog proleća i Evrope Nostre koja je takođe uvrstila Visoke Dečane na listu najugroženijih evropskih spomenika za ovu godinu.
Svetski dan kulturne raznolikosti ovog proleća, koji je proglasila Generalna skupština UNESCO-a, kosovski premijer, predsednica i predsednik skupštine, obeležili su pismom koje su uputili ovoj svetskoj organizaciji za očuvanje svetskog nasleđa u kulturi, obrazovanju i nauci – sa zahtevom da se sa Uneskove liste ugroženih spomenika uklone četiri srpska pravoslavna manastira, da se ukloni to da je Srbija odgovorna strana za njih, već kosovska i da ne koriste oznaku za Kosovo kao „Autonomna pokrajina“.
„Prvo smo zatražili da se četiri kosovska spomenika koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštine (manastir Dečani, Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu) uklone iz kategorije ‘u riziku’. Bezbednosne okolnosti na Kosovu su se potpuno promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi. Drugo, pozvali smo ih da pregledaju zastarelu terminologiju, jer se u izveštajima i dokumentima UNESCO-a i dalje spominju ‘Autonomna pokrajina Kosovo’ (sada Republika Kosovo) i ‘Privremene institucije samouprave u Prištini’ (već državne institucije Republike Kosovo). Treće, zahtevali smo početak procesa promene države odgovorne za ova četiri spomenika, uklanjanjem Srbije i stavljanjem Kosova za tu odgovornost. Iako je Srbija država potpisnica liste svetske baštine za četiri predmetna spomenika, ona nema stvarnu ili pravnu kontrolu nad njima, pa shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema Unesku. Uverili smo zvaničnike UNESCO-a da ćemo se kao i ranije u budućnosti zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu. Četvrto, u ime institucija koje predstavljamo, garantovali smo da je Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u Unesku, pravo uskraćeno pre nekoliko godina. Verujemo da nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da se pretvori u dugoročnu kaznu za Kosovo“, naveo je 21. maja Aljbin Kurti u objašnjenju za javnost nakon upućivanja zajedničkog pisma sa Vjosom Osmani i Gljaukom Konjufcom.
Istovremeno, u septembru ističe jednogodišnji moratorijum na uzdržavanje kosovskih institucija i lidera od lobiranja za članstvo u međunarodnim organizacijama, a sa srpske strane stopiranje vođenja kampanje za odpriznanja Kosova su sve češća upozorenja, odnosno najave da će kosovske vlasti, uz podršku Albanije i zapadnih sila pokušati da Kosovo postane članica Uneska.
Za to im je potrebna dvotrećinska većina zemalja članica koje imaju svoj slobodan glas.
Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, a sada opozicioni lider, upozorio je nedavno javnost u Srbiji da se na jesen može očekivati ofanziva Srbije.
U glasanju za prijem Kosova u Unesku 2015 godine, Jeremić ocenjuje da je „poraz Srbije“ izbegnut „za dlaku“, ali i naglasio da je situacija sada teža i da ovog puta Srbija „nije spremna za glasanje“.
Beograd se inače do sada nije u javnosti oglašavao u vezi sa zasedanjima Uneskovog komiteta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
