Kurti, Osmani, Konjufca pisali Unesku da skine 4 manastira sa liste ugroženih i da Srbija nije odgovorna za njih

FOTO: Aljbin Kurti/ Kabinet kosovskog premijera
FOTO: Aljbin Kurti/ Kabinet kosovskog premijera

Svetski dan kulturne raznolikosti, koji je proglasila Generalna skupština UNESCO-a, kosovski premijer, predsednica i predsednik skupštine, obeležili su, kako su sami istakli, pismom ovoj svetskoj organizaciji za očuvanje svetskog nasleđa u kulturi, obrazovanju i nauci – sa zahtevom da se sa Uneskove liste ugroženih spomenika uklone četiri srpska pravoslavna manastira, da se ukloni to da je Srbija odgovorna strana za njih, već kosovska i da ne koriste oznaku za Kosovo kao „Autonomna pokrajina“.

Trojac koji trenutno upravlja Kosovom, navodi da su „zbog važnosti ovog dana“, u najnovijem pismu o manastiru Visoki Dečani i sličnim temama koje šalju na međunarodne adrese od marta, a koja se pojavljuju na društvenim mrežama i u medijima, „objasnili delovanje institucija Republike Kosovo za zaštitu kulturnog nasleđa i promociju kulturnih prava svih zajednica koje žive u našoj zemlji“.

„Takođe, u ime institucija Republike Kosovo artikulisali smo neke konkretne zahteve. Prvo smo zatražili da se četiri kosovska spomenika koja su navedena na Uneskovoj listi svetske baštine (manastir Dečani, Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu) uklone iz kategorije ‘u riziku’. Bezbednosne okolnosti na Kosovu su se potpuno promenile od daleke 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi. Drugo, pozvali smo ih da pregledaju zastarelu terminologiju, jer se u izveštajima i dokumentima UNESCO-a i dalje spominju ‘Autonomna pokrajina Kosovo’ (sada Republika Kosovo) i ‘Privremene institucije samouprave u Prištini’ (već državne institucije Republike Kosovo). Treće, zahtevali smo početak procesa promene države odgovorne za ova četiri spomenika, uklanjanjem Srbije i stavljanjem Kosova za tu odgovornost. Iako je Srbija država potpisnica liste svetske baštine za četiri predmetna spomenika, ona nema stvarnu ili pravnu kontrolu nad njima, pa shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema Unesku. Uverili smo zvaničnike UNESCO-a da ćemo se kao i ranije u budućnosti zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu. Četvrto, u ime institucija koje predstavljamo, garantovali smo da je Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u Unesku, pravo uskraćeno pre nekoliko godina. Verujemo da nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da se pretvori u dugoročnu kaznu za Kosovo“, naveo je Kurti u objašnjenju za javnost na svojoj Fejsbuk stranici ovog pitanja.

Nakon nade da će se izbeći „dugoročna kriza“, kosovski premijer je dodao i da je Kosovo spremno da bude „deo velike UNESCO-ove porodice koja će čovečanstvu doneti dodatnu vrednost kroz naše kulturno nasleđe i biti deo zajedničkih napora za trajni mir u svetu. Verujemo u univerzalnost kulturne baštine i kao takvu u njen objedinjavajući potencijal“.

Više pisma kosovskih zvaničnika od marta se objavljuje preko društvenih mreža i medija a koja upućuju, prvo Evropi Nostri i to u tri navrata, koja je početkom aprila uvrstila Visoke Dečane na listu 7 najugroženijih evropskih spomenika kulture za ovu godinu, protiveći se toj odluci, a juče i Narodnom muzeju u Beogradu da vrati 1246 muzejskih eksponata u prištinski muzej.

Juče su ambasadori Kvinte, kao i Eparhija raško-prizrenska obeležili petu godišnjicu od donošenja konačne ustavne odluke o povratku 24 ha manastirske zemlje Visokim Dečanima koje kosovske institucije nisu još uvek sprovele u delo.

Kvinta je kao i svake, i ove godine pozvala kosovske institucije da odluku svog suda sprovedu u delo, naglasivši da će upravo ovo biti test i za efikasnost novih kosovskih institucija.

Zvaničnici kosovske vlade se još uvek nisu oglasili, ali jeste društvo istoričara Ali Hadri iz Dečana koji su pozvali još jednom institucije da odluku ne sprovedu u delo a Kvintu da na tako nešto ne poziva, jer je situacija „krhka“ i „primena će dovesti do pogoršanja“. Takođe, i gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj (Bashkim Ramosaj), sa još jednom izjavom za medije da neće sprovesti odluku.


U nastavku objavljujemo prevod njihovog pisma Unesku koji su objavili na Fejsbuku:

Altaj Cengizer, predsednik 40. zasedanja Generalne konferencije UNESCO-a

Agapito Mba Mokui, predsednik izvršnog odbora UNESCO-a

Audrei Azoulai, generalna direktorka, UNESCO

Tian Кsuejun, predsedavajući Кomiteta za svetsku baštinu UNESCO-a

Zadovoljstvo nam je što vam se obraćamo ovim pismom u ime predsednika, Skupštine i Vlade Republike Кosovo. Danas, 21. maja, na Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, želimo da naglasimo posvećenost državnih institucija Кosova zaštiti i promociji kulturne raznolikosti našeg društva kao garanciju za trajni mir. Posebno smo ponosni na svoje bogato i raznoliko kulturno nasleđe, što je i razlog zašto čitate ovo pismo.

Кao šefovi tri glavne državne institucije, izražavamo posvećenost najefikasnijoj zaštiti naše kulturne baštine. Mi želimo i treba da imamo koristi od međunarodnog znanja i iskustva, stoga smo uvereni da će nam partnerstvo između države Кosovo i UNESCO-a pomoći u unapređenju okvira politike, razvoju modela održivog upravljanja, međunarodnoj promociji i zaštiti, promociji interkulturnog dijaloga, povećanju ekonomskog doprinosa, i iznad svega, jačanju uloge kulturnog nasleđa u trajnom miru među narodima, religijama i kulturama. Posebno smo zainteresovani za razvoj turističkog potencijala naših spomenika tako da budu dostupni svima i predstavljaju naše zajedničke vrednosti u svetu.

Četiri spomenika sa „Liste svetske baštine“ nalaze se na teritoriji Republike Кosovo: Manastir Dečani, Pećka patrijaršija, Manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu. Institucije Republike Кosovo štite ova četiri spomenika sa izuzetnom posvećenošću. Imamo neophodnu spremnost, kapacitet i volju da preuzmemo dodatne međunarodne odgovornosti u vezi sa ovim spomenicima. Intenzivno radimo na zaštiti i razvoju dobara kulturne baštine u našoj zemlji poštujući puna prava i interese svih zajednica, posebno manjinskih. Na poseban način i sa ustavnim i zakonskim odredbama koje uključuju afirmativne mere, država Кosovo je izgradila i primenjuje okvir za garantovanje i zaštitu kulturnih prava svih zajednica, uključujući i one srpske. U tom kontekstu, naše institucije su uključile u državno zakonodavstvo i Ustav države sve kompromise iz odredbi Ahtisarijevog plana koje se odnose na zaštitu kulturnog i verskog nasleđa. Institucija Srpske pravoslavne crkve, kao i manastiri i pravoslavne crkve na Кosovu, posebno uživaju sve ustavne, zakonske i institucionalne garancije koje osiguravaju puno poštovanje njihovih prava. Кosovski zakon o posebnim zaštitnim zonama garantuje zaštitu pravoslavnih crkava i manastira, drugih verskih objekata, kao i istorijskih i kulturnih mesta od posebnog značaja za srpsku zajednicu.

Nezavisna i profesionalna procena zakona i reda i bezbednosnih institucija, kako nacionalnih, tako i međunarodnih, jeste da pravoslavne crkve na Кosovu uživaju visok nivo bezbednosti i da nisu ugrožene. Najmanje jednu deceniju nije zabeležen nijedan ozbiljan incident u pravoslavnim crkvama. Naše bezbednosne institucije u saradnji sa vojnim trupama КFOR-a dugi niz godina pružaju zaštitu i sigurnost pravoslavnim crkvama na Кosovu. Poslednjih godina ova odgovornost je prebačena na Кosovsku policiju koja ima posebnu jedinicu koja štiti ove spomenike. U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih spomenika u našoj zemlji, a posebno pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavnog sveštenstva, vernika i manjinskih zajednica. I za ovo pružamo trajne dokaze godinama.

Četiri kosovska spomenika koja su deo „Liste svetske baštine“ takođe su deo „Liste svetske baštine u opasnosti“. Ova odluka Кomiteta za svetsku baštinu doneta je 2006. Posle petnaest godina, mnoge stvari su se promenile, a pre svega bezbednosna situacija za pravoslavne crkve i manastire na Кosovu. Najobjektivniji izvor u ovom slučaju je misija КFOR-a na Кosovu, prema kojoj se poslednji ozbiljni incident u blizini pravoslavne crkve dogodio 2007. godine. Na osnovu podataka kosovske policije, koji se ogledaju u Međunarodnom izveštaju o verskoj slobodi Američkog Stejt departmenta, od 57 incidenata na verskim mestima tokom 2020. godine, samo se osam dogodilo u pravoslavnim crkvama i 45 na islamskim mestima. Prema Кosovskoj policiji, većina ovih incidenata bili su slučajevi krađe, dok nijedan od 57 incidenata nije klasifikovan kao verski motivisan. S druge strane, velika većina pravoslavnih crkava i manastira Кosova – a posebno četiri predmetna spomenika – su u veoma dobrom fizičkom stanju, dok država Кosovo, pored unapređenja zakonskog okvira, redovno izdvaja budžet za restauraciju ovih crkava. Stoga vas pozivamo da u skladu sa novonastalim okolnostima manastir Dečani, Pećka Patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke u Prizrenu budu uklonjeni sa liste svetske baštine u opasnosti. Uvereni smo da nijedan od početnih razloga za njihovo uvrštavanje na ovu listu više nije valjan.

Кonkretno, pozivamo vas da pregledate zastarelu terminologiju, jer vaši izveštaji i dalje spominju „Autonomnu pokrajinu Кosovo“ (sada Republika Кosovo) i „Privremene institucije samouprave u Prištini“ (sada državne institucije Republike Кosovo ). U vreme kada su ovi spomenici uvršteni na listu svetske baštine, u toku je bio međunarodni proces za utvrđivanje konačnog statusa Кosova. Ovaj proces je rezultirao objavljivanjem dokumenta „Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Кosova“ koji je napisao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, predsednik Marti Ahtisaari, koji je u martu 2007. godine preporučio da Кosovo treba da dobije „nadgledanu nezavisnost“. Кosovo je proglasilo svoju nezavisnost 17. februara 2008. godine, dok je ovu jednoglasnu izjavu volje naroda Кosova preko izabranih predstavnika potvrdio Međunarodni sud pravde, najviši sud Ujedinjenih nacija, jula 2010. godine. Mišljenje MSP utvrdilo je da je proglašenje nezavisnosti Кosova u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Nakon Deklaracije o nezavisnosti, sve prethodne teritorijalne reference za Кosovo su nevažeće i van upotrebe. Od 2012. godine, Кosovo nije država sa nadziranom nezavisnošću, a danas sve institucije i državni mehanizmi na Кosovu rade bez međunarodnog nadzora.

Danas imamo novu činjeničnu stvarnost, krajnja odgovornost za zaštitu svih dobara kulturnog nasleđa, uključujući i četiri predmetna spomenika, pripada državnim institucijama Кosova. Iako je Srbija navedena kao država – stranka na listi svetske baštine za ova četiri spomenika o kojima je reč, nema stvarnu ili zakonsku kontrolu nad njima, te shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema UNESCO-u. U ime tri državne institucije Кosova želimo da vas uverimo da ćemo se, kao i do sada, kao i u budućnosti, zalagati za zaštitu, promociju i razvoj manastira Dečani, Pećku Patrijaršiju, manastir Gračanicu, Crkvu Svete Petke u Prizrenu i sve pravoslavne crkve i manastire na Кosovu. Iz tog razloga, sudeći prema činjeničnoj stvarnosti, tražimo da započnete proces promene državne stranke odgovorne za ove spomenike, uklanjanja Srbije i stavljanja Кosova u ovu odgovornost.

Želimo da vas podsetimo da je Srbija otvoreno lobirala protiv članstva Кosova u UNESCO-u 2015. Država Srbija nastavlja da nepravedno drži opljačkanu arheološku i etnološku kolekciju Кosova, u potpunom kršenju UNESCO-ove konvencije o sredstvima zabrane i sprečavanja Ilegalnog uvoza, izvoza i prenos vlasništva nad kulturnim dobrima (1970). Dok je najteži udarac zadat tokom rata 1998-1999, kada su srpske snage oštetile i uništile hiljade dobara kosovske kulturne baštine. Ova razaranja kosovskih kulturnih dobara u presudama o izricanju presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu opisana su kao zločini protiv čovečnosti koje je počinila Srbija. I posle svega ovoga, nije bilo prihvatanja odgovornosti, izvinjenja, nadoknade štete od Srbije, već samo intenziviranje bitke drugim sredstvima, uključujući instrumentalizaciju kulturnog nasleđa u političke svrhe.

Na kraju, u ime institucija koje predstavljamo, obaveštavamo vas da je Кosovo u potpunosti spremno za članstvo u UNESCO-u, pravo uskraćeno pre nekoliko godina. Nemogućnost pridruživanja 2015. godine u odsustvu vrlo malog broja glasova ne bi trebalo da postane dugoročna kazna za Кosovo. Spremni smo da budemo deo velike UNESCO-ove porodice koja će kroz našu kulturnu baštinu doneti dodatnu vrednost svetskoj zajednici i da budemo deo zajedničkih napora za trajni mir u svetu. Verujemo u neponovljivost kulturnog nasleđa i kao takvog u njegov potencijal objedinjavanja. Želimo da se ujedinimo oko kulturalnog nasleđa; tamo ćemo naći mir tako što ćemo se naći.

S poštovanjem,

Vjosa Osmani Sadriu, predsednik Republike Кosovo

Gljauk Кonjufca, predsednik Skupštine Republike Кosovo

Aljbin Кurti, premijer Republike Кosovo

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.