„Srbija nije defakto priznala Kosovo. Ni Briselskim, ni Vašingtonskim, ni ovim sad dogovorom“, ocenio je vanredni profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Miloš Hrnjaz.
Iz Brisela je u subotu potvrđeno da je sačinjen sporazum o dokumentima kojim je dogovoreno ukidanje srpskog ulazno-izlaznog listića za građane sa kosovskim ličnim kartama, odnosno odustajanje Prištine da primeni istu meru.
I dok vlast u Srbiji predstavlja dogovor kao „veoma dobar za Srbiju“, opozicija ga kritikuje i navodi da je njime načinjen još jedan korak ka priznanju Kosova.
Vanredni profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Miloš Hrnjaz, smatra da ovim, kao i prethodnim sporazumima, Srbija nije defakto priznala Kosovo.
„Možda će priznati, možda neće, možda to bude važno, možda ne bude, ali do sada nije – šta god mislili o ovoj ili onoj politici vlasti prema pitanju Kosova“, naznačio je.
U Više objava na Tviteru Hrnjaz je ujedno pojasnio razliku između defakto i de jure priznanja.
„I defakto priznanje je priznanje i ne dešava se slučajno, usputno. Osnovna razlika u odnosu na de jure priznanje je to što je defakto priznanje opozivo, a de jure neopozivo. Defakto priznanje se obično daje u situacijama koje su krizne i sa nejasnim budućim posledicama, pa entitet koji daje priznanje želi da zadrži mogućnost da povuče priznanje ukoliko se okolnosti radikalno promene“, poručio je ovaj profesor.
Odgovarajući na pitanja drugih Tvitera korisnika, Hrnjaz je na istoj društvenoj mreži kazao da defakto priznanje ne mora da bude eksplicitno izraženo rečima poput „priznajemo državnost“.
„Ali, ono što ljudi često mešaju je implicitno (posredno) i defakto priznanje. Implicitno priznanje znači da je država priznala neki entitet i da je to moguće sigurno zaključiti iz njenih postupaka iako ga nije priznala nekim formalnim aktom. Međutim, u situaciji kao što je ova gde Srbija izričito i uporno tvrdi da nije priznala Kosovo, izuzetno je teško tvrditi da je to učinila implicitno. Jedan od primera bi mogao da bude zaključivanje diplomatskih odnosa“, objasnio je.
Iako kaže da, prema njegovom mišljenju, Srbija „još uvek“ nije priznala Kosovo, dodaje i da to ne znači da već „više od 10 godina politički ka tome polako ne klizi“:
„Ka tome ili ka tome da njeno priznanje ne postane potpuno nevažno“, zaključio je.
Hrnjaz je ranije ove godine u emisiji Pravi ugao govorio o odluci Međunarodnog suda pravde o Kosovu, rekavši da nisu tačne tvrdnje onih koji kažu da je sud izričito rekao da Kosovo ima pravo na nezavisnost ili da je već postalo nezavisno.
Ujedno je poručio da Deklaracija o nezavisnosti „ne stvara državu“, ali i da se, u slučaju Kosova, od njenog donošenja pristupa postepenoj legalizaciji i preuzimanju nadležnosti koje inače pripadaju suverenoj državi – između ostalog, i u okviru Briselskog sporazuma.
O tome čitajte u posebnim vestima:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
