Britanska ambasada u Prištini saopštila je danas da je izvršena primopredaja „Platforme za informacije i usluge za zajednice“, čiji je cilj da građanima različitih zajednica olakša pristup informacijama i javnim uslugama.
Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini Džonatan Hargrevs naveo je da je platforma deo napora da se „institucije približe građanima“, učine javne usluge dostupnijim i obezbedi da različite zajednice mogu da pristupe informacijama koje razumeju i kojima veruju.
„Vlada Kosova je ojačala svoju posvećenost različitim zajednicama, identitetima i jezicima“, naveo je Hargrevs.
Ujedinjeno Kraljevstvo podržalo je projekat zajedno sa Švajcarskom i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).
Međutim, poruka o institucijama koje bi trebalo da budu dostupne svim zajednicama stiže istovremeno i sa upozorenjima samh međunarodnih organizacija o tome da između zakonskih garancija i svakodnevne prakse i dalje postoje ozbiljne praznine.
Od „inkluzivnih institucija“ do prakse
Jedna od njih tiče se upravo onoga što nova platforma treba da olakša – pristupa informacijama na jeziku koji građani razumeju.
Iako su albanski i srpski ravnopravni službeni jezici, problemi su dugogodišnji: nepotpuni ili nepostojeći prevodi zvaničnih dokumenata i saopštenja, problemi u komunikaciji sa institucijama, ali i uklanjanje ili menjanje ćiriličnih oznaka. Evropska unija je 26. septembra na Dan jezika ponovo zatražila puno sprovođenje Zakona o upotrebi jezika, imenovanje poverenika za jezike i formiranje Jedinice za prevođenje i harmonizaciju pri Kancelariji premijera.
Da problem nije samo simboličan pokazuje i OEBS. U julu je Misija OEBS-a na Kosovu objavila poseban dokument o jezičkim pravima u praksi, ukazujući na postojeće praznine u sprovođenju propisa i potrebu za jačanjem institucionalne odgovornosti. Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine još je u martu tokom posete Kosovu posebno razgovarao o poštovanju jezičkih prava, pristupu obrazovanju i potrebi da se nevećinske zajednice konsultuju o pitanjima koja ih neposredno pogađaju.
Pristup institucijama – i pitanje ko u njima može da učestvuje
Problem dostupnosti institucija ne svodi se samo na jezik.
Evropska unija je krajem avgusta izrazila žaljenje zbog odluke Kosovskog sudskog saveta da prihvati ranije podnete ostavke srpskih sudija, iako su one u međuvremenu povučene. EU je ocenila da takva odluka deluje nesaglasno sa zakonom i pravilima postupka i upozorila da podriva princip multietničkog pravosuđa, poverenje srpske zajednice i napore za održiv povratak Srba u kosovske institucije.
Sličnu poruku EU je u martu uputila i povodom zdravstvenih i obrazovnih ustanova koje funkcionišu u sistemu Srbije. Specijalni predstavnik EU Peter Sorensen tada je poručio da svaki proces koji ih bude pogađao mora da bude inkluzivan, sproveden uz strukturisane konsultacije sa predstavnicima srpske zajednice i bez prekida zdravstvenih i obrazovnih usluga.
To je posebno važno imajući u vidu prethodne poteze kosovskih vlasti prema institucijama i službama na koje se srpska zajednica oslanja. Evropska unija je i ranije upozoravala da nagla zatvaranja ustanova koje funkcionišu uz podršku Srbije ograničavaju pristup osnovnim socijalnim i javnim uslugama i negativno utiču na svakodnevni život lokalnih zajednica.
KoSSev je početkom septembra upravo u analizi položaja srpskog obrazovnog sistema podsetio na niz promena koje su poslednjih godina neposredno uticale na svakodnevni život Srba – od ukidanja dinarskog platnog prometa i zatvaranja pošta do pitanja budućnosti zdravstvenih i obrazovnih ustanova.
Gazivode i pitanje procesne zaštite građana
Još jedan aktuelan primer odnosa građana i institucija jesu ovogodišnja rušenja objekata na Gazivodama.
U Rezalima je 4. septembra srušeno više objekata, među njima i sala Svete Trojice koju su meštani sami izgradili i koristili gotovo dve decenije za seoska okupljanja. Dan kasnije KoSSev je na terenu zabeležio ruševine najmanje pet kuća i sale. Kosovska policija nije asistirala samom rušenju 4. septembra, ali je narednog dana bila prisutna na terenu.
Nekoliko dana potom u Međeđem Potoku srušeno je još šest vikendica, dok je sedma montažna prethodno uklonjena. U toj akciji Kosovska policija asistirala je Ministarstvu za prostorno planiranje.
Pravni i javnopolitički desk organizacije CASA potom je ukazao na „ozbiljne razloge za sumnju“ u procesnu zakonitost dela ranijih rušenja. Njihova analiza nije utvrđivala da li su sami objekti bili legalno izgrađeni, već je otvorila pitanja nadležnosti organa, postojanja pojedinačnih i obrazloženih odluka, urednog obaveštavanja građana i njihove stvarne mogućnosti da pre rušenja zatraže sudsku zaštitu.
U tom kontekstu, nova platforma može biti koristan alat za pristup informacijama i uslugama. Međutim, njena stvarna vrednost za nevećinske zajednice zavisiće od toga da li će ono što danas najavljuje britanski ambasador – dostupnost, razumljivost i poverenje u institucije – biti vidljivo i u njihovom svakodnevnom radu.
„Dosije 23“: Devetoro uhapšenih zadržano 48 sati, zaplenjeni oružje, vojničke knjižice i 23.000 evra
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
