Albanci sa juga Srbije nastavljaju kampanju zahtevanja reciprociteta sa pravima Srba na Kosovu. Nakon pokretanja pitanja Albanaca koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu u američkom Kongresu i Senatu, pa potom i Ujedinjenim nacijama, stiže najava obraćanja i evropskim institucijama.
„Od sutra ću, zajedno sa ostalim članovima delegacije iz Preševske doline, boraviti u trodnevnoj poseti Briselu kako bih pokrenula pitanje Albanaca Preševa, Medveđe i Bujanovca u Evropskom parlamentu i Savetu Evrope“, kazala je bivša predsednica opštine Preševo i sadašnja savetnica kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, Ardita Sinani.
Navodi da za tri dana boravka planiraju da realizuju ukupno 12 sastanaka sa „najvišim liderima“ Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.
„Težak položaj albanske manjine u Srbiji i dosledna diskriminacija biće srž i glavna tema ovih izuzetno važnih sastanaka“, poručila je.
Ona takođe tvrdi da bi put Srbije ka EU trebalo da bude uslovljen „otvarivanjem prava“ Albanaca, posebno u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
„Najdugoročnije i najprikladnije rešenje bila bi primena reciprociteta u pravima Srba koji žive na Kosovu i Albanaca u Srbiji“, podcrtala je.
Uoči odlaska albanske delegacije u Brisel takođe su i prištinski zvaničnici slali poruke o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije. Njima su prethodili navodi o hapšenju direktora Doma kulture u Bujanovcu, Jetona Ismaila, zbog toga što je navodno dozvolio pozorišnu predstavu koju finansiraju kosovske institucije.
Više javno tužilaštvo u Vranju demantovalo je ove navode, naglašavajući da su samo ispitali Ismaila, kao i Veseli Ganija, producenta filmova, a zbog prijave da je u ovom Domu kulture planirano javno prikazivanje kratkometražnih filmova za koje postoje osnovi sumnja da se u njima zagovara, podstiče diskriminacija, mržnja zbog pripadanja odnosno nepripadanja nekoj rasi, veri, etničkoj grupi.
Ljutfiju: „Dolina“ je jedini slučaj u Evropi gde smo diskriminisani zbog etničke pripadnosti
Čeku o događajima u Bujanovcu: To je najveći demantij da se Srbija promenila
Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu zapravo već mesecima pokušavaju da rešavanja statusa Srba na Kosovu povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama.
Inicijativa je usledila nakon sve češćih zahteva Zapada da Priština formira ZSO, koju su pratili zahtevi kosovskog premijera – da se dodele recipročna prava Albancima na jugu Srbije, ali i navodi o internacionalizaciji albanskog pitanja.
Predstavnici Albanaca u Srbiji izjavljivali su potom da pitanje manjina ulazi u novu fazu na Balkanu, koja je „dobra za simetričan tretman pozicija“.
Marta meseca usledila je i diplomatske poseta delegacije Albanaca SAD-u, nakon koje su saopštili da su dobili garancije ove zemlje za podršku pitanju Albanaca u Srbiji.
Ujedno su kritikovali izaslanika EU, Miroslava Lajčaka zbog toga što se sastaje sa Srpskom listom, ali ne i sa njima, tražeći i od njega da se u proces dijaloga Beograda i Prištine uključi pitanje Albanaca na jugu Srbije.
Krajem marta, međutim, američki ambasador u Srbiji, Kristofer Hil, poručio je da dijalog Beograda i Prištine ne predviđa reciprocitet statusa, odnosno da se briselski dijalog ne tiče pitanja manjina u Srbiji. Sa druge strane, najavio je da će sa Vučićem da razgovara o položaju Albanaca.
Pročitajte još:
Hil: Briselski dijalog se tiče Kosova, ne pitanja manjina u Srbiji
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
