6 godina kasnije nestali pregovori u Briselu: „Ne pravi se salata sa trulim povrćem“

„Ako smo čekali ovih pet godina, sačekaćemo i tri i po meseca. Sačekaćemo i ova tri i po meseca i to kažemo na petogodišnjicu“ – reči su zvaničnika iz Beograda prošle godine u ovo vreme, u iščekivanju formiranja Zajednice srpskih opština, glavnog zahteva srpske strane iz Briselskog sporazuma. Godinu dana kasnije ne samo da osnivanje nije dočekano, već je tema praktično nestala iz javnosti, kao i sam briselski dijalog. Pojmovi koji su to mesto zauzeli su postizanje „konačnog pravno obavezujućeg sporazuma“ koji je u medijsko-političkom prostoru personifikaciju dobio u ideji podele/razgraničenja/korekcije granica. 

Šest godina posle, promena pozitivnih nema. Srbi sa Kosova su i dalje građani drugog reda i u jednom i u drugom sistemu. Osim izjava političara, i iz Srbije i sa Kosova, kojima optužuju jedni druge za nesprovođenje Briselskog sporazuma, ja ne vidim ništa konkretno na terenu (Anđelka Ćup, urednica portala „Gračanica online“)

Danas je šest godina od potpisivanja Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, poznatijeg kao Briselski sporazum. Imao je 14 tačaka, od kojih su se 6 ticale upravo ZSO, i suštinski se ticao gašenja srpskih institucija na Kosovu i Metohiji i integracije Srba u kosovski sistem.

Iz njega je proisteklo više desetina pojedinačnih sporazuma, čija je primena tokom godina, uz visoku netransparentnost, različita tumačenja Beograda i Prištine, na samom terenu tekla u otežanim uslovima; kako je javnost redovno isticala na obe strane – pre svega na štetu kvaliteta života građana.

Što se tiče briselskog sporazuma, mi smo predmet poslali svim institucijama, a to je da je briselski sporazum – sporazum dve strane i Evropske unije. On je zapostavio interese ostalih nevećinskih zajednica i neintegraciju, što znači kršenje ustava i prava ostalih zajednica.“ (Nedžmedin Ugljanin, predstavnik bošnjačke zajednice koalicije „Vakat“, Severna Mitrovica)

Poslednji sastanak u Briselu između predstavnika Beograda i Prištine održan je 8. novembra 2018, i nije se neposredno ticao ranije tematske dinamike briselskih razgovora.

Novembar – april

Bilo je to nakon što su kosovske vlasti  u novembru prošle godine prvo uvele carinsku dažbinu od 10 odsto na robu iz Srbije i BiH, da bi posle razgovora one čak skočile i na 100%, što je do danas ostalo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još tada je poručio da “niko od naših ljudi neće ići u Brisel na dijalog dok Priština ne povuče svoje protivpravne odluke”.

Briselski dijalog nam nije doneo ništa pozitivno u praktičnom smislu, ali jeste doneo veće političke tenzije, jedno opšte slepilo i medijski mrak kada je informisanje o dijalogu u pitanju. Doneo je i veće probleme građanima na lokalnom nivou, veće probleme licima koja imaju samo dokumenta koordinacione uprave. Konačno, doneo je manje prava srpskoj zajednici. (Darko Dimitrijević, urednik Radio Goraždevca)

Gradonačelnici opština na Severu u novembru su podneli ostavke, a noćas su se ponovo kandidovali za izbore u ovom opštinama koji su zakazani za 19 maj.

Inicijalno su proslavili to da je kosovski sistem prestao da postoji na Severu, a sada je njihovo obrazloženje namere da se vrate u taj sistem to da „neki Albanac i srpske marionete kosovskih vlasti ne preuzmu vođenje opština sa većinskim srpskim stanovništvom”. Istine radi, kosovski mediji javljali su da su na platnom spisku bili i ostali – u kontinuitetu.

Rukovodstva i institucije organizovali su proteste protiv odluke o uvođenju takse, koji su nakon dva meseca bez najave, ali i promena, utihnuli. Za to vreme gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri pokrenuo je inicijativu ujedinjenja Mitrovice.

Zaobilaženjem kosovskog ustava, zakonskim putem transformisane su kosovske bezbednosne snage u “Vojsku Kosova”, a poslanici najveće partije kosovskih Srba propustili su rok da ulože žalbu, iako su prethodno obećali da će to da učine.

U svetlu ovog poslednjeg šestomesečnog talasa zategnutih odnosa i nepostojanja dijaloga u Briselu, desio se, ipak, i jedan „uspeh“, koji nije izazvao toliko pažnje javnosti. U Beogradu je 4. aprila, potpisan regionalni sporazum o smanjenju cena rominga između šest potpisnica Zapadnog Balkana, među kojima je bilo i Kosovo.

Posle 6 godina od sporazuma i malo više od toga za pripremanje tog istog sporazuma, došli smo u poziciju u kojoj ti isti inicijatori i zagovornici neophodnosti dogovora (EU, Han, Mogerini), poništavaju sam sporazum. Ovo dokazuje da ni oni kao pojediinci, a ni “sekretarijat” koji predstavljaju, nije imao ni znanja a ni interesovanja da shvate i iniciraju iskreni dijalog koji bi nastao kao proces pomirenja naroda a ne kao favorizovanje dva pojedinca, makar oni bili i predsednici. Najviše od svega mi je žao što su takve osobe (svi oni zajedno), uspeli da nam nepovratno “pojedu” više od 6 godina života i danas mi opet imamo najgore moguće odnose ikad do sad između Srba i Albanaca na Balkanu. To mi govori da su jedini oni odgovorni za nestale godine naših života (Nenad Rašić, Progresivna demokratska stranka)

Eleusinske misterije

Ono što je javnost posmatrala kao dijalog u Briselu od 2013, počelo je da slabi od kraja 2017. godine, odnosno početka 2018 – ređi susreti, i još ređe – ionako šture informacije o tome šta rade i kako dva rukovodstva na tome da normalizuju odnose.

Paralelno, u javnosti se pojavljuje tema etničke podele. Otkrivena prvobitno preko kosovskih medija, a dozirano plasirana preko pojedinih srpskih zvaničnika, pre svega Ivice Dačića i Aleksandra Vulina, uz podršku pojedinih analitičara i instituta – još u februaru prošle godine, pravu „promociju“ ona će imati od leta 2018., i obeležiće politički prostor sve do kraja godine.

Ideja etničke podele Kosova kao ultimativnom kompromisnom rešenju kosovskog čvora se pripisuje predsednicima Srbije i Kosova, Vučiću i Tačiju. Ona je, doduše, iz Prištine predstavljena kao „minorna korekcija granica“ i „razmena teritorija“ – sa naglaskom na pripajanju opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, onome što kosovska vlast vidi kao svoju državu; iz Beograda – „istorijsko razgraničenje srpskog i albanskog naroda kao brana nastajanju Velike Albanije“.

Briselski dijalog i naknadni sporazum bili su mali, ali dobri prvi koraci ka oblikovanju odnosa i da vode ka trajnom miru između dva bivša zaraćena društva. Međutim, sporazum je primio smrtonosni udarac kada su nosioci dijaloga u Briselu odustali od postepenog procesa i pokušali da postignu mir prečicama, promenama granica. Izgleda da Priština i Beograd nemaju rukovodstva koja su neophodna kako bi se postigao pravi istinski mir. Ne možete postići održiv mir sa trulim rukovodstvom. Baš kao što ne možete da napravite dobru salatu sa trulim povrćem. (Špetim Gaši/Shpetim Gashi, politički analitičar)

Šta se tačno podrazumevalo pod podelom-razgraničenjem-korekcijom granica, nikada nije zvanično saopšteno, niti je zauzet neposredan stav da je to zvanični predlog – pre svega od strane srpske vlasti. Na kosovskoj političkoj sceni, došlo je do vidljivog rascepa upravo po pitanju podele između predsednika i premijera.

Upravo se Haradinaj i njegovo uvođenje carinskog poreza od 100 odsto u analitičkim krugovima komentariše kao jedna od glavnih prepreka tome što do sada ideja etničkog razgraničenja još uvek nije stavljena na papir.

Ono što se jeste dogodilo jeste vidljiv negativan odjek u srpskoj, kosovskoj, ali i regionalnoj javnosti na ideju etničkog razgraničenja, uprkos onome što su te iste javnosti tumačile kao nagoveštaj da bi deo međunarodne zajednice stao iza takvog „konačnog sporazuma“, pre svega SAD i Brisel, ne i Nemačka.

Na udar kritika, pored Tačija i Vučića, došla je pre svega Federika Mogerini, kao neko ko je aktivno doprineo, kako je optužuje deo stručne javnosti, „propasti dijaloga“, upravo podrškom ovakvim predlozima.

Brisel postao mrtvo slovo na papiru zbog ideje podele

Šest godina posle početka Briselskih pregovora, sporazumi postignuti u ovom procesu predstavljaju mrtvo slovo na papiru. To su postali u trenutku kada je evropska diplomatija pokazala otvorenost da se razgovara o ideji podele/razgraničenja, kao planu koji je suvišnim učinio sve postignute dogovore, pa čak i nacionalna zakonodavstva kojima se određuju prava zajednica. Od tog trenutka, Briselski sporazum je stavljen ad akta, nestao je bilo kakav pritisak međunarodne zajednice da se dogovorene stvari implementiraju a mali deo sporazuma, za koje je postignut određeni napredak u primeni, po automatizmu i sa ograničenim rokom trajanjem ostaju na snazi u isčekivanju sveobuhvatnog rešenja. Dakle, ideja o podeli nije nastavak ili logični završetak Briselskog sporazuma već njegov dželat. Briselski sporazum je napušten koncept a šteta koja je učinjena tom procesu je nenadoknadiva“, Miodrag Marinković, politički analitičar.

U nedostatku vidljivih susreta, dogovaranja političkih rukovodstava, prazan prostor, slučajno ili ne, popunili su pre svega tabloidni naslovi o ratu, sa jedne strane o „upadu“ i „invaziji“ Albanaca na Sever, stranim „agenturama“, „domaćim izdajnicima“ i „okupatorima“, sa druge o „genocidu Srbije“, „mobilizaciji“ srpskih snaga i „aspiraciji za osvajanje“. Hiljade reči objavljene su o etničkom nasilju i etničkom ratu.

Dijalog je bio neophodan i jeste neophodan. Postignuti su neki rezultati u Beogradu i Prištini i regionu koji su jako bitni, kao što je na primer sloboda kretanja ljudi i roba, integracija u institucije, ali taj napredak je jako mali u odnosu na vremenski period, pa bih ocenio dvojkom. Krajnje je vreme da se postigne jedan konačni politički dogovor koji bi se mogao ugrađivati, jednostavno prosto i efikasno, što do sada nije bio slučaj. Ukoliko bi se ove godine potpisao sporazum to bi bilo finale dijaloga u Briselu, a ukoliko bismo imali Brisel 2, rešenje nećemo imati dugo. (Nedžmedin Spahiu/Nexhmedin Spahiu, profesor univerziteta u Prištini, politikolog)

Pat ili pakt

Pregovarači su danas u pat poziciji. Beograd odbija da sedne za pregovarački sto dok se ne ukinu takse, Priština odbija da ukine takse i sedne za sto bez jedinog uslova koji je kosovski premijer Haradinaj postavio za njihovo ukidanje – da Srbija prizna kosovsku nezavisnost.

Briselski dijalog i primena briselskih sporazuma su kao tema nestali sa političke i medijske scene, ali je istovremeni utisak i da se sa samom idejom etničke podele zastalo od ovog proleća.

Istovremeno, ono što jeste upadljivo vidljivo i oko čega se sada sve strane slažu jeste to da Briselski dijalog nije ispunio svoj osnovni zvanično proklamovani cilj – normalizacija odnosa dva naroda. Odnosi Srba i Albanaca su, po nepodeljenoj oceni većine, na najnižem nivou od samog početka procesa pregovora u Briselu pre šest godina.

Brisel je proglašen klinički mrtvim. Ipak, od nedavno, stižu novi nagoveštaji; ovog puta, vidljivo kao nemačka inicijativa.

Sledeća zajednička aktivnost i adresa tri strane jeste sastanak u Berlinu 29. aprila, na predlog kancelarke Nemačke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, sa srpskim i kosovskim predsednicima i premijerima.

Da li će nemačko-francuska domaćinska incijativa ponuditi izlaz iz ove naizgled bezizlazne situacije, oživeti „kliničkog mrtvaca“ ili ne, preostaje da se vidi u narednim mesecima.

Ako se po jutru dan poznaje, najnovija pesimistična poruka najvažnijeg državnika Srbije najavljuje tok: Niko više ne želi kompromis, od mene traže puno priznanje Kosova, to da okače mačku o rep.

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.