Sedam godina od pobede Srbije u Briselu sa 5:0

FOTO: KoSSev

Na današnji dan pre sedam godina, u Briselu je potpisan sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom. Tadašnji direktor Kancelarije za KiM kazao je da je Srbija pobedila sa 5:0. Srpska vlast danas broji dane od kada ovaj organ nije uspostavljen i postavlja nove rokove o izlasku Srba iz svih kosovskih institucija ukoliko se ZSO ne bude uspostavila. Za to vreme, finalizuje se sprovođenje preostalih delova briselskog dogovora, kojim Priština učvršćuje vlast u većinski srpskim sredinama.

Sporazum su u Briselu nakon višečasovnih razgovora potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.

„Mislim da naš narod ima razlog za zadovoljstvo, večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština. Mislim da mnogo možemo da uradimo ako budemo pametni i odgovorni,“ rekao je tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije neposredno nakon potpisivanja sporazuma 25. avgusta 2015.

FOTO: EEAS, 2015.

„Sada imam poruku za naš narod, pre svega narod na Kosmetu, doneli smo dobre sporazume koji njima garantuju ne samo bezbednost i sigurnost, već i opstanak radnih mesta,“ naglasio je tada Vučić u Briselu.

U paketu dogovora za 25. avgust 2015, potpisani su i sporazumi o energetici, telekomunikacijama i mostu.

„Mislim da smo odličan posao obavili za naš narod, obelodanićemo sve sporazume. Ići ću na Kosovo i Metohiju, u svih 10 srpskih opština, i govoriti našem narodu, i mislim da će biti zadovoljni onim što smo postigli,“ rekao je premijer, a obećanje nije ispunio.

Objasnivši tada da očekuje poteškoće sa donošenjem statuta Zajednice, objasnio je ipak:

„Mislim da je utemeljen i utaban put za stvaranje ZSO koja će imati svog predsednika i potpredsednika, i svoju skupštinu, i svoj savet, i svoj grb, i svoju zastavu. Ja čestitam našem narodu na KiM-u na tome. U skladu sa, ponavljam još jednom, datim okolnostima, mislim da smo dobre rezultate postigli“.

Nikakve poteškoće nije video tadašnji čovek zadužen da se bavi pitanjem Kosova u ime srpske vlade.

“Sportskim rečnikom, Srbija je pobedila sa 5:0. Zajednica srpskih opština će imati svog predsednika, svoju skupštinu, direktne institucionalne veze sa Srbijom i ozbiljna izvršna ovlašćenja u mnogim oblastima. Imamo četiri meseca za izradu Statuta Zajednice srpskih opština, glavni dogovor smo postigli i ja čestitam građanima Kosova i Metohije“, kazao je aktuelni ambasador Srbije u SAD na današnji dan 2015.

Sa ZSO na podelu

U oktobru 2018, međutim, tvrdio  je da je od samog početka znao da do njenog formiranja neće doći.

„Od samog početka sam znao da Albanci neće moći da isporuče Zajednicu i da ih niko na svetu neće primoravati da taj deo sporazuma implementiraju… zato danas razgovaramo o kompromisnom rešenju,“ rekao je Vučić na Bezbednosnom forumu u Beogradu, u prisustvu predsednika Austrije Aleksandra Van Der Belena.

Ipak, prisetio se sopstvenog obraćanja građanima iz 2015, kada im je rekao, kako je na forumu to on protumačio: „Dobili smo nešto“.

„Dobili smo nešto… i rekao sam Severu, upamtite moje reči, mi ćemo se Briselskog sporazuma držati, ali ne i druga strana. I to se i dešava danas, mi smo ispunili naše obaveze, a ZSO ni posle 2.000 dana nije oformljena.“

Tri godine kasnije javnost je uveravao da mora da se pregovara o „bolnom kompromisu“ – za Srbe i za Albance.

Iako nije tada objasnio šta je to kompromisno rešenje, kritikovao je način na koji se upravo „kompromisno rešenje“ u to vreme promovisalo u srpskoj i kosovskoj javnosti.

A zastupala se podela, koja je istovremeno pokrenulo glasni otpor dela javnosti na sve tri strane ovoj ideji do mere da je zastupanje „opasne ideje“, kako je opisivana, značajno utihnulo već krajem upravo te 2018.

Ni podele ni ZSO

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je dokumentima koje su potpisali predstavnici Beograda i Prištine u Briselu 2013. – Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i 2015. godine –Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu – Opšti principi/ključni elementi.

Iako je šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom, a sam dokument ratifikovan u prištinskom parlamentu kao međunarodni sporazum, koji, prema kosovskim zakonima ima primat nad ustavom i zakonima (Članovi 16. i 19. Ustava, dostupnog ovde), Zajednica nije nikada uspostavljena. 

Kako je podsetio pravni ekspert Dragutin Nenezić u analizi za naš portal, sporazum o ZSO iz 2015, kosovski parlament nije ratifikovao kao međunarodni sporazum. Da bi se i primenio, objasnio je, predviđeno je donošenje dva dodatna pravna akta:

„Uredbe koju treba da donese prištinska vlada (tačka 2 ZSO dokumenta), i statuta kog treba da usvoji konstitutivna skupština ZSO (tačka 3 ZSO dokumenta). Prištinski ustavni sud je tu našao prostor za ocenu ustavnosti samog ZSO dokumenta u svojoj odluci, ali i za buduću ocenu ustavnosti ovih dodatnih akata, za koje je u ovoj odluci dao odgovarajuće smernice“.

Ratifikovani briselski sporazum (u kosovskom parlamentu, Srbija ga nikad nije ratifikovala), potvrđuje uspostavljanje Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom, statutom, prema kosovskim zakonima.

Njena struktura je predviđena da bude slična strukturi postojeće Asocijacije kosovskih opština, te da bi ZSO imala „pun nadzor“ u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja, dok bi (eventualne) dodatne nadležnosti morale da delegiraju centralne vlasti.

„Međutim, svaka dalja normativna razrada ZSO u pogledu njenog osnivanja, strukture/organizacije, nadležnosti itd. se mora vršiti u skladu sa prištinskim ustavom i zakonima, koji derogiraju odredbe ZSO dokumenta na način koji je razrađen u odluci prištinskog ustavnog suda, a po kojoj ZSO ne predstavlja ništa više od jednog oblika međuopštinske saradnje. Na sličnom stanovištu su i analize briselskih dokumenata u kojima su učestvovali prištinski autori (primer 1 i primer 2). To je deo koji srpski političari bez izuzetka previđaju u svojim javnim nastupima“, objasnio je za KoSSev Nenezić.

Kosovski Ustavni sud se u dva navrata 2015, izjasnio protiv legalnosti uspostavljanja ZSO-a. U prvom oglašavanju u novembru 2015. donešena je odluka o privremenoj suspenziji sporazuma, dok je mesec dana kasnije, sud odlučio da se zahtev proglasi prihvatljivim.

Iako sporazum o ZSO nije „u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“, odluka Ustavnog suda iz 2015, nalaže da Asocijacija/zajednica sa srpskom većinom „bude uspostavljena kao što je predviđeno prvim sporazumom, ratifikovanim od strane skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo“. Odluka je stupila na snagu istog dana, ali Zajednica srpskih opština još uvek nije uspostavljena.

I tada i danas najglasniji i kategorični protivnici formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom je Samoopredeljenje na čelu sa Kurtijem, uz kosovsku predsednicu Vjosu Osmani.

U vreme donošenja oba dokumenta o ZSO bili su opozicija kosovskoj vlasti, sa porukom na često nasilnim protestima „Zajednica nuk kalon“. Danas su vlast sa istovetnom porukom, premda ‘umijenom’: „Centar sporazuma sa Srbijom je uzajamno priznanje, a ne ZSO“, dok Osmani posebno insistira na terminima da se neće dozvoliti „bosnizacija Kosova“.

„Kao premijeru Kosova, nije mi poznat nikakav plan za Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ovo pitanje je razmatrano mnogo puta i nemam šta da dodam. Ustav Kosova ne toleriše asocijaciju na etničkoj osnovi. Može postojati Udruženje na razvojnoj, ali ne i na nacionalnoj osnovi. Molim sve građane Kosova, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, nikome nije prioritet ovakvo Udruženje. Svi žele posao, pravdu, obrazovanje i zdravlje. Žele da se bore protiv korupcije. Zato naša Vlada pripada svim građanima, a ne samo Albancima. Prihvatamo različite zahteve, štitimo prava svih“, rekao je Kurti u junu uoči izbijanja najnovije krize.

Devet, odnosno sedam godina kasnije od donošenja dva dokumenta, Srbi i dalje zahtevaju formiranje ZSO. I dalje izlaze sa konkretnim rokovima da će napustiti kosovske institucije, čijih je deo Srpska lista ukoliko se to ne desi.

„Zahtevamo da se najhitnije i bez ikakvih odlaganja formira Zajednica srpskih opština onako kako je definisana sporazumima u Briselu (iz 2013. i 2015. godine), jer je to potreba srpskog naroda kako bi se kroz nju zaštitila naša kolektivna prava. Prošlo je skoro deset godina i naš narod ne prihvata bilo kakvo odlaganje ovog procesa, čiji je garant Evropska unija“, poručilo je juče 62 odbornika kosovskih opština na Severu, uz gradonačelnike ali i policijsko komandni sastav.

Za najnoviji rok za izlazak iz institucija određen je kraj avgusta, odnosni septembar uz zahteve da se pored ZSO, postigne kompromisno rešenje u vezi sa tablicama i ulazno-izlaznim dokumentom, kao i zaustavi „progon“ Srba.

I međunarodni posrednici od nedavno učestalije šalju poruke o obavezi Prištine da formira ZSO, ali znatno opreznije formulisane od srpske strane.

„Zajednica ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne bi trebalo da stvori probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi. Međutim, postoji više evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i svoj jezik, a u okviru Ustava. Želeli bismo da pronađemo neke od tih primera, možda i da ih iskoristimo kao vodič ka putu napretka u sprovođenju Zajednice. Nadam se da ćemo o tome moći da razgovaramo u Briselu kasnije ovog meseca“, kazao je ranije ovog meseca američki izaslanik Gabrijel Eskobar u razgovorima sa novinarima iz regiona.

On će danas iz Prištine otići u Beograd u pokušaju da šatl diplomatijom dve strane privoli na smirivanje tenzija u vezi sa namerom Prištine da sprovede odluke o tablicama i dokumentima na Severu i protivljenja Srba nasuprot tome.

Nije pitanje da li će se ZSO osnovati, već da li će ZSO pružiti Srbima na Kosovu i Metohiji ono što im je potrebno, opominje pravnik Nenezić.

„Forsiranje obaveze da se ZSO osnuje zapravo predstavlja forsiranje forme nad suštinom. Ispunjavanjem te obaveze od strane prištinskih vlasti na način koji je predviđen odlukom njihovog ustavnog suda će efektivno nestati postojeći prostor za dijalog van prištinskog pravnog sistema ili prištinske političke scene, jer će se izvršiti sve obaveze iz Okvirnog dokumenta, koji je činom ratifikacije postao direktno primenljiv. Posle toga, svako dalje rešenje u dijalogu će morati da bude ili u potpunosti u skladu sa prištinskim propisima da bi se moglo izvršiti, ili će morati da se pristupi ratifikaciji postojećih ili novih dokumenata u prištinskom parlamentu“.

„U svakom slučaju, nijedno od ovih rešenja ne vodi poboljšanju položaja Srba na KiM, imajući u vidu višedecenijski kontinuitet politike i propisa prištinskih institucija“, dodaje.

A dok se Zajednica ne formira, nastavlja se sa daljom primenom ostalih tačaka Briselskog sporazuma. Kosovske institucije preuzimaju jurisdikciju i šire uticaj nad resorima i dobrima nad kojima Republika Srbija, prema sopstvenom zakonodavstvu i Ustavu, polaže i dalje pravo i ima obaveze.

Posle integracije u kosovski sistem, odnosno gašenja srpskih bezbednosnih struktura, sudstva, preko aktuelnog preuzimanja energetskog sistema, uspostavljanja opštinskih samoprava, sve do finalizacije aranžmana o slobodi kretanja koji uključuju i aktuelno pitanje, tablica, dokumenata i integrisanih graničnih prelaza, pregovarački potencijal srpske strane je vidljivo manji nego 2013.

Sportski rezultat Srbije na Kosovu kasnije je popravljen na „10:0“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.