„Korigovana“ vest o 17. martu, zaposleni na TV RTK2 i u srpskoj redakciji RTK1 distancirali se od teksta, UNS traži da se ukloni

Više od 50 zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1, ogradili su se danas od teksta objavljenog na portalu Javnog servisa Kosova na srpskom jeziku o martovskom pogromu, u kom je kao činjenica navedeno da su se albanski dečaci navodno utopili „dok su bežali od grupe srpskih mladića“. Navode da tekst nije proizvod novinarskih, niti uredničkih odluka srpskih redakcija.

Vest je u međuvremenu korigovana, izbacivanjem formulacije da su se albanska deca utopila „dok su bežala od grupe srpskih mladića“, i drugim manjim promenama, uz izvinjenje i navode da je u pitanju „nenamerna tehnička novinarska greška“. Zbog toga su još jednom reagovali UNS i DNKiM, sada zahtevajući da se tekst hitno ukloni.

Juče je bilo tačno 20 godina od 17. marta 2004. – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.

Do nasilja je došlo nakon utapanja tri albanska dečaka iz Čabre u reku Ibar, za šta su, odmah nakon nesreće, kosovski mediji o tragičnom događaju izvestili kao o etnički motivisanom zločinu, navodeći da su dečaci skočili u reku jer su ih jurili Srbi sa psom.

Mediji su se pozivali na izjave četvrtog, preživelog dečaka i jedinog očevica nesreće, ali ispostavilo se da je dečak govorio o tome kako su ih Srbi psovali iz obližnje kuće – što je uplašilo njega i njegove drugove – a ne da su ih Srbi jurili.

Kasnije, nakon istrage o ovom događaju, međunarodni tužilac je zaključio da ponuđeni dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo.

Uprkos tome, i 20 godina kasnije, portal Radio Televizije Kosova na srpskom jeziku, RTK2,  juče je u svom članku o godišnjici martovskog pogroma kao činjenični podatak naveo da su se albanski dečaci tada utopili „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

Ovog jutra je reagovalo novinarsko udruženje UNS sa ogrankom na Kosovu navodeći da je objavljena vest „u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i da sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije“ dešavanja 17. marta 2004. godine.

Zatražili su da se rečenica, u kojoj se ponavlja „lažna vest da su trojica albanskih dečaka bežala od srpskih mladića“ – ukloni iz članka.

To se u međuvremenu i dogodilo, jer je tekst na sajtu RTK korigovan, uz izvinjenje na kraju vesti i navode da je reč o „nenamernoj tehničkoj novinarskoj grešci“.

Iz vesti je izbačena formulacija da su se albanska deca utopila „dok su bežala od grupe srpskih mladića“ i izvršene druge manje izmene.

Hitno uklonite celu vest

„UNS i DNKiM najoštrije osuđuje ‘korekcije’ koje su samo formalne i u osnovi zadržavaju duh i suštinu prethodne vesti i nijednog trenutka ne obaveštavaju čitaoce i javnost da se radi o lažnoj vesti“, oglasili su se u međuvremenu još jednom UNS i DNKiM.

Ujedno navode da se u „novoj vesti“ RTK ni jednog trenutka ne pominje da je Martovski pogrom – „neredi“, bili usmereni protiv Srba, njihovog nasleđa i imovine.

„Ovakva interpretacija činjenica i ‘korekcija’ jučerašnje vesti dovela je do toga da se u njoj ne spominju Srbi i da čitalac ne može zaključiti da se o njima radi, dok je napisano da je „s druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“.

UNS i DNKiM sada traže da se hitno ukloni vest sa sajta jer sadrži jezik mržnje, neprofesionalno i netačno izveštavanje i vrši reviziju zločina počinjenog marta 2004.

Tekst preuzet sa albanskog, nije proizvod odluka srpskih redakcija

U međuvremenu je usledila reakcija više od 50 zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1, uključujući direktorku, novinare, urednike, snimatelje, montažere i druge, koji su se distancirali od spornog teksta.

Zahtevaju da se istraži profesionalna odgovornost u vezi s tim, navodeći da je zapravo tekst preuzet sa albanskog jezika, i da nije proizvod odluka srpskih redakcija.

„Tekst objavljen na portalu rtklive.com na srpskom jeziku 17.03.2024. godine povodom godišnjice martovskog nasilja ne predstavlja sadržaj koji su napisali, odnosno o čemu su izveštavali TV kanal RTK2 i program na srpskom RTK1. Ovaj tekst preuzet je sa albanskog jezika, preveden i objavljen na srpskom jeziku, ali nije proizvod novinarskih niti uredničkih odluka srpskih redakcija“, naveli su.

Naglašavaju da portal rtklive.com/rtk2, Fejsbuk stranica RTK2 i YouTube kanal nisu pod kontrolom RTK2.

„Dakle, RTK2 ni novinarski ni urednički ne stoji iza ovog sadržaja. Naprotiv, izveštaji novinara RTK2 o obeležavanju martovskog nasilja, kao što je izveštaj o parastosu u Gračanici, nisu objavljeni na sajtu na srpskom jeziku“, naveli su.

Konstatuju da dnevnik RTK2 o obeležavanju godišnjice martovskih nemira potvrđuje profesionalan, nepristrasan, objektivan i činjeničan pristup.

To je naša obaveza kao javnog servisa na srpskom jeziku

Zaposleni koji potpisuju pismo navode da ne žele da se pod imenom RTK2 „plasiraju tendenciozne informacije“.

„Saopštavamo da naša izveštavanja o ovoj i drugim temama uvek uzimaju u obzir sve zabrinutosti zajednice, kao i svih građana na Kosovu“.

Ujedno su podržali reakciju novinarskih udruženja, ali i zatražili od RTK-a i regulatornih tela da utvrde stepen kršenja profesionalnih standarda u vezi sa tekstom o godišnjici 17. Marta.

Pismo potpisuju: Aleksandra Zdravković, vršilac dužnosti direktora RTK2, Siniša Kostić, Marko Zakić Marija Stanojković, Tijana Danić, Tanja Gapić, Mirjana Marinković, Bojan Tomić, Marija Perić, Jelena Đorđević, Anamari Repić, Dragana Pajović, Aleksandra Nićić, Tatjana Slavić, Maja Denić, Nenad Radomirović, Bojana Uzunović, Ivan Vučković, Milica Živić, Gordana Kosanović, Žarko Joksimović, Ana Stevanović, Aleksandar Miladinović, Bojan Košanin, Ivan Jorgić, Jovan Radić, Milorad Staletović, Sead Ramić, Snežana Trajković, Marko Lazić, Vanja Simić, Ivica Stoilković, Biserka Đurđević, Miodrag Lekić, Kostadinka Stojanović, Spasoje Cvetković, Siniša Dekić, Mlađan Trajković, Miloš Jovanović, Slaviša Lekić, Slaviša Jovanović, Miroslav Cvejić, Vladimir Denić, Predrag Dobrić, Bojan Perenić, Danijel Ćirković, Ivan Galić, Slobodan Šubarić, Vladimir Petrović, Jelena Jovanović, Dobrivoje Cvejić, Stefan Jovanović i Miloš Stoiljković.

Uloga kosovskih medija se 2004. godine posebno otvorila

Tog marta 2004. kao posebno pitanje otvorila se uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao „očigledan spin“, „neodgovorno i senzacionalno“ izveštavanje elektronskih medija na albanskom.

„Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili ‘patriotski’ žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku“, navodi se u OEBS-ovom izveštaju.

„Kako je kasnije pokazao detaljan izveštaj predstavnika OEBS-a za slobodu medija, albanski mediji su odigrali neodgovornu, zapaljivu ulogu, emitujući informacije koje su još uvek tada bile nepotvrđene: preživeli albanski dečak nikada nije javno izjavio da je grupa oterana u reku od strane Srba, jedino da su albanske dečake Srbi iz jedne udaljene kuće psovali“, naveo je Human Rights Watch u izveštaju neposredno nakon nasilja, pod nazivom „Neuspeh da se zaštite“.

Povezane vesti:

UNS: Vest koju je juče objavio RTK2 o 17. Martu u velikoj meri prepisana od pre 20 godina, autori da odgovaraju

20 godina od martovskog pogroma – jedni od drugih sve dalje

Sentić: Umesto da zalečimo rane koje još bole, suočavamo se sa pokušajima da se tragični događaji relativizuju

SNV: Kurtijeve jučerašnje izjave u funkciji daljeg zastrašivanja i proterivanja Srba, Rašić i Trajković da reaguju ostavkama

Kurti iz Čabre: Deca skočila u Ibar da bi izbegla pratnju srpskih mladića; nerazjašnjeno ko je potom demonstrante usmerio ka Srbima

Samoopredeljenje pred 17.Mart: U Čabri troje dece ubijeno, na mirne albanske demonstrante pucali srpski kriminalci, pravda nije zadovoljena