„Prihvatanje činjenica, posebno kada su bolne, ključno je u procesu pomirenja i normalizacije odnosa“, poručio je juče zamenik kosovskog ombudsmana, Srđan Sentić na 20. godišnjicu martovskog pogroma.
Juče je nizom aktivnosti u srpskim sredinama na Kosovu, posebno u Gračanici, obeleženo 20 godina od martovskog pogroma na Kosovu – najvećeg etničkog čišćenja od ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.
Sećanja na te dane kada su izgubljeni životi i porušene svetinje su bolna, kaže Sentić.
„Dvadeset godina kasnije sa bolom se sećamo martovskog pogroma i izgubljenih života i porušenih svetinja“.
Međutim, umesto da se te rane zaleče, na Kosovu, ističe, pokušavaju da čitav događaj – relativizuju i to oni koji imaju uticaja na javno mnjenje.
„Umesto da zalečimo stare rane koje još bole, suočavamo se sa pokušajima da se ovaj tragični događaj relativizuje od strane onih koji imaju moć da oblikuju javno mnjenje“, kaže.
A upravo se od njih, dodao je, očekuje da daju odmerene i odgovorne izjave.
„Prihvatanje činjenica, posebno kada su bolne, ključno je u procesu pomirenja i normalizacije odnosa“.
Cilj svih naroda na Kosovu, poručio je, treba biti isti.
„Živimo u prostoru koji je možda mali, ali dovoljno velik za sve naše narode, koji treba da dele isti cilj – da živimo u miru, stabilnosti i da poštujemo i cenimo svaki život kao svoj“.
Inače, uoči ove godišnjice, nakon poruke vladajućeg Samoopredeljenja i njihovog tumačenja konteksta nasilja u martu 2004. godine, oglasio se iz sela Čabra i kosovski premijer, Aljbin Kurti, inače vođa te stranke.
Deca utopljena 16. marta u reci Ibar u Čabri, što će dan kasnije biti i povod za pogrom, kazao je premijer iako nikada nije utvrđeno, skočila su u reku da bi izbegla pratnju srpskih mladića.
Nasilje je prvo bilo usmereno ka međunarodnim snagama, njegove su tvrdnje, a nikada „nije razjašnjeno ko je učesnike protesta usmerio prema naseljima sa Srbima i pravoslavnim crkvama i manastirima“.
Izneo je svoje tumačenje konteksta u kojem je došlo do nasilja, iznoseći ocenu o neizvesnosti tadašnje budućnosti Kosova i još uvek svežih rana od rata. Tvrdi da su oni bili momentalna masovna spontana reakcija i da ih je, jer „nisu bili organizovani, bilo i teško kontrolisati“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
