RSE: Ne odlaže se datum kosovskih izbora zbog žalbi na odluke CIK-a

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Do utorka će žalbe političkih subjekata i kandidata koji su se žalili Izbornom panelu za žalbe i pritužbe (IPŽP) morati da dobiju epilog.

Devet žalbi političkih subjekata i kandidata podneto je 23. januara, nakon što ih Centralna izborna komisija nije odobrila na sastanku 22. januara, za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima 14. februara na Kosovu.

„IPŽP ima obavezu u roku od 72 sata, od trenutka prijema ovih žalbi i razmotriće ih i odlučiti o njima“, rekao je šef sekretarijata IPŽP-a Mulj (Mul) Desku za Radio Slobodna Evropa.

Međutim, ova nezavisna institucija može i ranije da odlučuje o žalbama koje su podnete u zakonskom roku.

„IPŽP će se punim kapacitetom posvetiti kako bi ih procesuirao što je pre moguće, čak i pre isteka roka od 72 sata. Odluke se mogu donositi istog dana ili čak drugog dana, a pre isteka 72-časovnog roka“, objasnio je Desku.

Kako se donose odluke u IPŽP?

Na osnovu zakona koji je na snazi, IPŽP čine deset članova, uključujući predsedavajućeg, koji je sudija Vrhovnog suda Kosova, a ostali članovi su sudije Apelacionog suda i Osnovnih sudova Kosova.

IPŽP se na odvojenim sednicama može sastajati sa najmanje tri člana, ali za pitanja od posebnog značaja predsedavajući IPŽP može da osnuje panel koji se sastoji od devet članova ove institucije. Tamo se odluke donose većinom glasova.

Zakon jasno precizira da su odluke IPŽP-a obavezujuće za CIK.

Trenutno je šef IPŽP-a Šukri Siljejmani (Shukri Sylejmani).

Kakve se odluke mogu očekivati?

Aljbert Krasnići (Albert Krasniqi) iz organizacije „Demokratija Plus“ kaže za Radio Slobodna Evropa da je hipotetički predvideti tačno šta će odlučiti ova nezavisna institucija, ali očekuje da će žalbe subjekata i kandidata biti delimično odobrene.

„IPŽP može da traži od CIK-a da sertifikuje ove političke subjekte, pošto ne može da se negira kandidovanje svima onima koji nemaju probleme sa zakonom, dakle onima koji nemaju kazne u zadnje 3 godine samo zato što su drugi kandidati na listi imali takve kazne. To bi bilo nepravedno kada bi se dogodilo“, rekao je Krasnići.

Kaže da su politički subjekti prekoračili rok za izmenu ili zamenu imena na listi kandidata, stoga očekuje da će na listama subjekata, koji su se žalili, možda ostati manje kandidata, ako IPŽP odluči o delimičnom odobrenju njihovih žalbi.

„Stranke su odbile pravo da izvrše izmene na listi kandidata. Ali sada će im možda ostati manje od 110 kandidata. Međutim, to uopšte nije prepreka. Stranke ne moraju nužno da imaju maksimalno verifikovan broj kandidata. Ali sada to zavisi od odluke IPŽP-a, jer stranke zaista žele da vrate proces na početak“, dodao je Krasnići.

U 2019. godini CIK nije verifikovao kandidate Srpske liste za vanredne izbore za gradonačelnike u četiri opštine sa srpskom većinom na severu, ali je IPŽP odobrio zahtev Srpske liste i CIK je bio primoran da to učini.

Koje su druge instance za žalbu?

Najkasnije do 26. januara, politički subjekti će dobiti pisane odluke o svojim žalbama iz IPŽP-a. Ako su nezadovoljni, postoji i završna faza žalbe, Vrhovni sud.

„Vrhovni sud mora da odgovori na žalbe političkih partija najkasnije do 30. januara. Ovim odlukama Vrhovnog suda otvoren je put za nastavak izbornog procesa, gde je organizovano izvlačenje žreba za rangiranje na glasačkim listićima“, objašnjava Krasnići.

U slučaju da su politički subjekti ili kandidati nezadovoljni odlukom Vrhovnog suda, oni imaju pravo da podnesu žalbu Ustavnom sudu, ali to nema uticaja na odlaganje ili neodržavanje izbora, u zadatom roku.

Albert Krasnići iz „Democratija Plus“, poziva se na primer sa poslednjih izbora.

„Imali smo žalbu Ustavnom sudu od strane Socijaldemokratske inicijative zbog neprihvatanja poštanskih glasova pristiglih nakon zakonskog roka, ali rezultat je potvrđen i nije bilo prepreka.

Ekstremne polarizacije

Odluka Ustavnog suda u slučaju poslanika Etema Arifija podstakla je različita tumačenja političkih subjekata, predvođenih Pokretom „Samoopredeljenje“, koje insistira na tome da njegovi kandidati ne mogu biti predmet ove odluke, jer su osuđeni na uslovnu kaznu.

Dana 3. januara 2018. godine, tadašnji poslanici Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, Aljbulena Hadžiu, Faton Topali i Donika Kadaj-Bujupi osuđeni su na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u prostorijama Skupštine Kosova.

Lider pokreta „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti, rekao je 20. januara da će biti „nosilac liste“, nakon što je Sudsko veće Kosova poslalo CIK-u listu od 47 kandidata, zajedno
sa njegovim imenom, a kojim prema odluci ove institucije, ne mogu biti deo izborne trke.

„Ja sam nosilac liste, poštujem i strogo se pridržavam Ustava i zakona koji štite prava svih nas i svakog od nas“, rekao je Kurti.

Januara 22., na napetom sastanku, CIK većinom glasova nije potvrdio izborne liste političkih subjekata: LVV, Socijaldemokratske inicijative i Alijanse za budućnost Kosova, jer ove stranke nisu zamenile kandidate za koje je Sudski savet Kosovo kazao da se nisu pridržavali zakona o opštim izborima.

U međuvremenu, vršilac dužnosti predsednika Vjosa Osmani, koja je kandidat za poslanika na listi LVV, na Fejsbuku je opisala odluke CIK-a kao odluke bez presedana, neprimerene i neprihvatljive.

„Ako se ponovo suočimo sa situacijama poput jučerašnje, kada je CIK zloupotrebljen kao nezavisna institucija radi agende stranke i foruma na kojem se vrši pritisak na državne službenike, biću prinuđena da preduzmem sve mere za zaštitu integriteta CIK-a i ovog izbornog procesa, kako je predviđeno zakonom o izborima i kako nalaže ustav zemlje“, rekla je, između ostalog.

Osmani se osvrnula na sastanak CIK-a od 22. januara, kada je Kancelarija za registraciju političkih partija i verifikaciju preporučila CIK-u da potvrdi sve kandidate za poslanike koji se nalaze na izbornim listama političkih subjekata za vanredne izbore 14. februara na Kosovu.

Ovaj predlog je, prema rečima direktora ove kancelarije Ilja Bulješkaja (Yll Buleshkaj), rezultat nejasnoća u tački ‘q’ člana 29. Zakona o opštim izborima, tački koja zabranjuje kandidaturu osuđenih lica u poslednje tri godine.

Bulješkaj je naglasio da je kancelarija na čijem je čelu predložila da se svi kandidati overe, ostavljajući prostor za žalbe kasnije.

Ali tome se usprotivila većina članova CIK-a, koji su odlučili da glasaju jedan po jedan za političke subjekte, jer neki od njih nisu zamenili kandidate za koje je Sudsko veće Kosova reklo da su nedosledni članu 29. Zakona o opštim izborima.

(Tekst na Kohi objavljen uz dozvolu RSE)

Povezani članci:

Donald Tramp, Kurtijev militant, zlostavljač – nižu se kritike na račun Osmani

Ako se ponove situacije kao ona od juče, moraću da zaštitim integritet CIK-a

IPŽP primio četiri žalbe u vezi sa odlukom CIK-a da odbije da potvrdi kandidature pojedinim kandidatima za poslanike

CIK posle glasanja: Nisu potvrđene liste LVV, NISMA i AAK, potvrđeni Srpska lista, PDK, LDK…

Samoopredeljenje: Daka marioneta u rukama kumova, uskoro kraj nelegalnim akcijama