Rešavanje krize, nade u međunarodni pritisak

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Intervenciju međunarodne zajednice kako bi se pronašlo političko rešenje za kosovsku krizu, politički analitičari vide kao neophodnu.

Insistiranje stranaka na vlasti i onih u opoziciji da se ne pomere iz svojih početnih položaja, poznavaoci političkih prilika smatraju da predstavlja odraz obe strane, te se sada može očekivati samo to da li će biti neke vrsta pritiska iz inostranstva.

Politički analitičar, Bljerim Burjani, smatra da u ovoj fazi, ne samo predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, već nijedna druga politička ličnost u zemlji, ne mogu biti korekcija strankama.

Stoga, Burjani očekuje samo intervenciju iz inostranstva, odnosno iz Sjedinjenih američkih država i Evropske unije, koje bi gurnule stranke ka postizanju političkog sporazuma, bilo da je to raspisivanje prevremenih izbora, ili formiranje prelazne vlade.

"Bez kredibilnog i važnog posrednika za stranke neće se moći razrešiti trenutna situacija – jer je trenutna situacija dovela do betoniranja stavova na obe strane; kao i moć opozicije," rekao je Burjani.

U međuvremenu, Naim Rašiti iz grupe za balkansku politiku, kaže da će dva nosioca vladajuće koalicije – premijer Kosova, Isa Mustafa i njegov prvi zamenik, Hašim Tači, pre ili kasnije, morati da sednu za razgovoraraju sa opozicijom.

On upozorava da, što se duže bude odlagalo ovo pitanje, više može da se zakomplikuje ceo proces oko postizanja dogovora.

"Premijer i zamenik premijera (Mustafa i Tači) moraju da postignu kompromis u vezi sa rešavanjem ovog stanja. Da li će se sada to desiti – pre izbora predsednika, u odsustvu predsednika (nakon isteka mandata predsednice Atifete Jahjage), ili, na kraju, posle šest meseci, nije poznato, ali kompromis mora da se postigne," rekao je Rašiti.

Dok se od političkih partija čuju izjave da se zemlja raspada, rastu i žalbe građana, Bljerim Burjani kaže da se radi više o političkoj retorici stranaka i pojedinaca.

Prema njegovim rečima, ljudi su veoma pasivni, jer su shvatili da koalicione stranke i opozicija vode glavnu borbu za vlast, a ne za njihovu dobrobit.

"Situacija nije tako loša, pogotovo kako opozicija govori. Situacija nije tako loša, a građani su pasivni i ne interesuje ih nijedna stranka, previše su očajni zbog činjenice da su ove političke stranke dovele situaciju u ovakvo stanje i blokirale institucionalni život. Građani nisu zainteresovani za grupne interese, političke ili za lidere. Oni brinu o sopstvenom blagostanju," ocenio je Burjani.

Drugi analitičar, Naim Rašiti, smatra da se situacija ne nalazi u tom stepenu da se mogu očekivati građanski nemiri. Ali, on je podsetio da vlasti drže najveći deo odgovornosti za krizu i eventualnu eskalaciju.

"Mi smo zabrinuti da se ide ka građanskom ratu. Postoji bojazan da zemlja propada. To je kriza koja traje duže i za koje institucije treba da preuzmu veću odgovornost," rekao je Rašiti.

Trenutno, koalicione stranke insistiraju da se nastavi sa izborom predsednika i nastavkom rada ustanova, u skladu sa ustavnim mandatom. S druge strane, opozicija insistira da vlada podnese ostavku i da se raspišu prevremeni izbori.

Suprotstavljanje legitimitetu sadašnje Vlade od strane opozicije manifestuje se kroz ulične proteste i proteste u parlamentu.

Ovi protesti počeli su mesecima unazad, suprotstavljajući se sporazumima Kosova i Srbije u Briselu postignutim 25. avgusta u pogledu osnivanja Udruženja opština sa većinskim srpskim stanovništvom, kao i obeležavanje granice sa Crnom Gorom.

Opozicioni lideri su upozorili na protest 17. februara, dana kada se obeležava 8. godišnjica od proglašenja nezavisnosti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.