Rang lista oružanih snaga: Srbija na 58. mestu, Kosovo na 134, ostali u regionu između

Global Firepower objavio je ovogodišnju rang listu nacionalnih oružanih snaga širom sveta na osnovu raspoložive vatrene moći. Srbija i Kosovo beleže bolje rezultate u odnosu na prošlu godinu. Međutim, dok je Vojska Srbije sada na 58. mestu, KBS je na 134. 

Konačna rang lista ove stranice formira se na osnovu više od 60 pojedinačnih faktora za određivanje ocene, krenuvši od broja vojnih jedinica, finansijske situacije, do logističkih kapaciteta i geografskog položaja.

Global Firepower je za 2023. godinu razmatrao ukupno 145 vojnih snaga širom sveta.

Prve na ovoj listi su Sjedinjene Američke Države, a poslednji Butan – država koja se nalazi u južnoj Aziji.

Kao drugoplasirana se našla Rusija, a potom slede – Kina, Indija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Južna Koreja, Pakistan, Japan, Francuska i Italija.

Kada je u pitanju region, najbolje plasirana je Srbija koja se našla na 58 mestu.

Hrvatska je na 69 mestu, Albanija na 91, Severna Makedonija na 108. mestu, Crna Gora na 128, Bosna i Hercegovina se na ovoj listi nalazi na 133. poziciji, a zatim na 134. poziciji je Kosovo.

Novo rangiranje srpske vojske juče je prokomentarisao i srpski predsednik.

„To za nas nije novost, očekivano. Je li me sada napadate zašto smo prvi u regionu ili me kritikujete zašto se naoružavamo?“, upitao je predsednik u gostovanju na TV Pink.

Pohvalio je Hrvatsku, navodeći da ona ima „strahovito snažnu armiju“.

Vučić je međutim, sa druge strane, optužio kosovskog premijera da želi da „napadne“ više zemalja u regionu.

„Da nismo toliko snažniji, toliko jači, moćniji po našoj tehnici, po našem naoružanju, svemu drugom, znate koliko bi nas puta do sada Kurti napao na svakom delu? Pogledate čoveka i njegovou ideologiju. Ne bi on napadao samo centralnu Srbiju, napadao bi i Severnu Makedoniju, napadao bi i Crnu Goru, a pitanje je šta bi bilo sa Albanijom“, rekao je Vučić.

Kaže da je na Srbiji da sačuva narod i zemlju i mir, ali i da uvek snaži svoju vojsku.

„Naša armija je danas mnogo snažnija nego što je bila, ali mi moramo sebe da čuvamo zato što smo jedina zemlja koja ne pripada NATO-u u okruženju. I ako želimo da sačuvamo svoju vojnu neutralnost, moramo da brinemo o stepenu sopstvene snage“, zaključio je.

Kosovski premijer se do sada nije oglašavao u vezi sa optužbama srpskog predsednika, ali je pre mesec i po dana izjavio – „mi ne jačamo vojsku da bismo nekoga napali, već da bismo se zaštitili“.

„Niko nije naivan da veruje u Kurtijeve šarene laže o nekakvim ‘odbrambenim razlozima’ za naoružavanjem pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, kada mu niko ne preti“, odgovorio mu je potom direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.

Kurti je od preuzimanja vlasti neretko govorio o napretku KBS-a, kako njenih pripadnika u pogledu obrazovanja i usavršavanja, tako i povodom ulaganja u ove snage. Januara meseca izjavio je da je budžet za KBS 2022. godine udvostručen u odnosu na 2021, a da je u 2023. za 20 odsto veći.

Nedavno se oglasilo i kosovsko ministarstvo odbrane, navodeći da je u KBS za dve godine uvećan broj pripadnika za 1.836, ali i da su ulagali u savremeno naoružanje i obuku.

„Povećanje broja, savremeno naoružanje i adekvatna obuka. Naša vojska je domovinska bezbednost!“, poručili su iz ovog ministarstva.

Kada je reč o novom naoružanju i opremi KBS-a, prošlog meseca je regionom odjeknula vest da su za potrebe ove formacije dopremljene turske bespilotne letelice TB-2 (turski barjaktar).

O tome čitajte u:

KFOR na kupovinu barjaktara za KBS: Komandant KFOR-a ima primarnu nadležnost nad vazdušnim prostorom Kosova

Posle žetve na kombajnu, Kurti na turskim barjaktarima

DW: Balkanska pomama za „Bajraktarima“

Po drugi put Mehaj pozvao da se donira KBS-u

Prištinski zvaničnici ujedno pozivaju Albance da, kako na Kosovu, tako i inostranstvu – doprinesu daljem jačanju KBS-a tako što će donirati Fondu za bezbednost.

Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.

Zakoni su izglasani da bi se zaobišlo to što se u skupštini nije dobijala potrebna većina za promenu mandata KBS, a to se moglo isključivo kroz promenu ustava. Za svaku izmenu pitanja koja su od posebnog/osetljivog interesa, potrebno je 2/3 glasova svih poslanika kosovske skupštine i ujedno 2/3 glasova poslanika svih predstavnika nevećinskih zajednica kojih je u kosovskoj skupštini 20.