Po drugi put Mehaj pozvao da se donira KBS-u

Nakon što su za potrebe Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) nabavili, odnosno od Turske kupili bespilotne letelice TB-2 (turski barjaktar), o čemu je juče izvestio Aljbin Kurti, kosovski ministar odbrane danas je pozvao građane, kako na lokalu tako i inostranstva – da doprinesu daljem jačanju KBS-a tako što će donirati Fondu za bezbednost.

Poziv građanima da doniraju ovom Fondu, Armend Mehaj uputio je preko Fejsbuka.

Kaže da se KBS, koje naziva vojskom Kosova, putem investicija u naoružanje i drugu opremu kontinuirano učvršćava, ali:

„Da bismo bili još jači da garantujemo bezbednije Kosovo, svi vi dragi građani možete da doprinesete donacijom u Fond bezbednosti na aktivnom računu unutar ili van zemlje“.

U nastavku objave, Mehaj je objavio konkretne korake kao i račune kako građani mogu da doniraju.

Inače, ovo je već drugi put da Mehaj poziva da se donira KBS-u, nakon što je to uradio i početkom marta prošle godine, samo dan nakon što je Fond za bezbednost i osnovan.

Njegovo osnivanje odobrio je i naložio kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je tada kazao da će on služiti upravo kako bi i građani mogli da doprinesu.

„Sredstva ovog fonda će se koristiti za podršku prioritetima Vlade, uključujući oblasti odbrane i bezbednosti države, bezbednosne infrastrukture, upravljanja elementarnim nepogodama i slično, na osnovu procene Vlade“, kazao je tada Kurti.

Zapravo, formiranje ovog fonda inicijalno je zatražio Ramuš Haradinaj, a zbog rata u Ukrajini koji je par dana pre toga i započeo.

Kosovski premijer je tada pozvao građane Kosova i one u dijaspori da doprinesu ovom fondu.

Današnji poziv Armenda Mehaja stiže upravo u vreme godišnjih odmora, kada na Kosovo dolazi veći priliv građana iz dijaspore.

Kako sada stoje stvari u KBS-u?

Za Kosovske bezbednosne snage tokom protekle godine regrutovano je 820 pripadnika, te 30 kadeta, a u toku je regrutacija 612 aktivnih i 388 rezervnih pripadnika, saopštio je kosovski premijer Aljbin Kurti u januaru ove godine.

U KBS-u ima i dalje srpskih pripadnika, sa juga pre svega ali u minornom broju. Od 137 Srba u KBS pre nekoliko godina, oko 50 njih se 2018, odnosno više od 70, naredne, prema dostupnim podacima, udaljilo iz ove formacije. Među poslednjim povlačenjima, zabeleženo je ono tokom trajanja prošlogodišnjih barikada.

Predsednik Srbije je više puta pozivao Srbe sa Kosova da ne budu deo KBS.

Prema više izveštaja, na srpske pripadnike KBS vršen je pritisak da napuste ovu službu.

Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.

Zakoni su izglasani da bi se zaobišlo to što se u skupštini nije dobijala potrebna većina za promenu mandata KBS, a to se moglo isključivo kroz promenu ustava. Za svaku izmenu pitanja koja su od posebnog/osetljivog interesa, potrebno je 2/3 glasova svih poslanika kosovske skupštine i ujedno 2/3 glasova poslanika svih predstavnika nevećinskih zajednica kojih je u kosovskoj skupštini 20.

Iako NATO formalno ne podržava transformaciju KBS u vojsku, reagujući negativno na ove zakone, države članice Saveza, poput SAD, postupaju drugačije.

„Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju sveobuhvatnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u višenacionalnu, profesionalnu teritorijalno odbrambenu i NATO-interoperabilnu snagu“, poručio je američki ambasador Džefri Hovenijer.

KFOR, čiji je deo sada i Turska, nedavno je obnovio saradnju sa Kosovskim bezbednosnim snagama u cilju pomoći, kako su naveli, u operacijama civilne zaštite.

Kosovska vlada se u novoj strategiji odbrane obavezala na jedinstveni lanac komandovanja Bezbednosnim snagama koje deluju na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever.

„Međutim, ovoj odlučnosti izraženoj u dokumentima Strategije odbrane nije prethodilo nastojanje da se promeni sporazum sa NATO-om, koji predviđa da KBS, može da se iskrca na severu samo uz posebnu dozvolu komandanta KFOR-a. Uz sve dokumente koje je Vlada odobrila, zvaničnici NATO su za Kohu rekli da zabrana u ovom delu i dalje važi“, pisala je proletos Koha.