Rakić-Vodinelić: Nije se smelo dozvoliti da Srbi budu u ovom stanju, za sve što je Vučić prihvatao može krivično odgovarati

Kosovo je suverena, nezavisna i samostalna država. Tu državu je Srbija, preko državnih organa, implicitno priznala. Ovako se moralo završiti, kaže se u Kumanovskom, ali se nije smelo završiti tako da se lažu ljudi na Kosovu, da se Srbi tamo ne štite ni na koji način, da se iscrpljuje maksimalno, da se niko ne bori za njihova ljudska prava, da Vučić na Severu uspostavlja diktaturu i da se sada Srbi nalaze između Kurti-Vučić diktature, poručila je Vesna Rakić Vodinelić.

U hotelu „M“ u Beogradu u toku je okrugli sto „Kosovo i Metohija – između okupacije i (vele)izdaje (od političke do krivične odgovornosti državnog vrha Republike Srbije)“, organizovan povodom 11-godišnjice Briselskog sporazuma.

Skup je okupio političke aktiviste, pravnike i univerzitetske profesore prava. Organizuje ga Srpsko nacionalno veće na kojem se do sada govori o prošlosti i trenutnoj situaciji na Kosovu, preko analize dosadašnjih sporazuma.

Istorija puzajućeg priznanja Kosova

„Istorija Kosova i srpske zajednice od 1999. do današnjeg dana je istorija puzajućeg priznanja Kosova kao samostalne i nezavisne države uz maksimalno iscrpljivanje dela stanovništva, a to su Srbi“, ovom je rečenicom svoje viđenje prilika na Kosovu započela svoje obraćanje profesorica prava, Vesna Rakić Vodinelić.

Ne može se, istakla je, zaobići ni to da ovakva istorija nije počela 1999. godine, već mnogo ranije.

„Jedan od činilaca koji je na takvu istoriju uticao je politika koja je vođena za vreme SFRJ i posle toga, naročito politika Slobodana Miloševića. Politika u kojoj Albanci na Kosovu i Metohiji u jednom trenutku nisu mogli biti smatrani ravnopravnim građanima države“.

Osvrnula se na, kako je kazala, pravne činjenice i aspekte koji su proizveli značajne političke posledice koje su dovele do sadašnjeg stanja.

Podsetila je na deo reakcije Vlade Srbije na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, u kojoj je stalni predstavnik u UN izrazio oštro neslaganje sa tim.

Pravna činjenica je i podnošenje zahteva 2010. godine međunarodnom sudu pravde sa pitanjem Da li je jednostrano osamostaljenje u skladu sa međunarodnim pravom?

„Ta odluka je bila na različite načine interpretirana i politički zloupotrebljavana kao i samo pitanje, jer je sud zaključio da je jednostano proglašenje Kosova nije zabranjeno međunarodnim pravom ni pisanim ni običajnim, kao i da proglašenje nezavisnosti ne protivreči tadašnjem pravnom poretku UNMIK-a“.

Sud se, kaže, tada nije bavio niti izjašnjavao o pravnim posledicama proglašenja nezavisnosti, a ni jednom rečju dao odgovor na pitanje da li je Kosovo država ili ne.

Nakon što je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, podsetila je profesorka, došlo je do talasa priznanja, čemu se Srbija suprotstavljala, ali:

„Ni tada ni sada, nije se izjašnjavala šta znači priznanje država i šta čini jednu teritoriju državom“.

Smatra da je faktičko pitanje da li je nešto država ili ne, ali praksa je da je država nešto što – ima stalno nastanjeno stanovništvo, na definisanoj teritoriji i ako oni koji se iskazuju kao organi vlasti imaju efektivnu vlast na njoj.

„Montrealska konvencija je dodala još jedan uslov, da organi vlasti imaju sposobnost i kapacitet da stupaju u međunarodne odnose“.

Kada je, podsetila je, došlo do talasa priznanja velikih država uglavnom zapadnih moćnih, Kosovo nije imalo definisanu teritoriju jer su u tom trenutku na Severu funkcionisale institucije Republike Srbije.

„To je nešto što treba kao hladnu činjenicu da zapamtimo i zapazimo jer se to vrlo bitno menjalo posle 2013. godine“.

Promenilo se kaže – Vučićevim prigrabljivanjem velikog dela vlasti.

Kako je Srbija potom reagovala? Sporazumi i implicitno priznanje

Samostalna akcija Ivice Dačića bila je nakon talasa priznanja – da insistira na otpriznavanju, u čemu je on bio, kako smatra, prilično lukav.

„Krenuo je na države koje su nekada bile nesvrstane, polazeći od toga da se one neće upuštati u to šta povlačenje priznanja znači i u jednom trenutku izjavio je da je broj priznanja smanjen na 96 i da je on svoj cilj postigao jer se na taj način neće ostvariti svotrećinska većina kada se jednog dana bude glasalo o prijemu Kosova u UN“, kaže, priznajući da precizan podatak o broju zemalja koje su priznale Kosovo nije uspela da pronađe.

Drugi element se dogodio 2013. godine, sporazumom koji je u Briselu potpisao ponovo Ivica Dačić, ali za koji je pregovore vodio Aleksandar Vučić.

Nije želela da podseća na obaveze iz njega, ali je ukazala na deo u njemu u kom, kako je kazala, ima elemenata implicitnog priznanja Kosova od strane Srbije:

„Prvo – odredba po kojoj se osniva ZSO. Ona je bila ismevana od strane onih koji su smatrali da je, čak je to i Vučić kazao, ona nevladina organizacija, iako je pristao na sporazum. Tu stoji da će se u ZSO primenjivati zakoni Kosova i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi. A ako se na teritoriji primenjuju zakoni Kosova, onda je za Srbiju to strana država“.

Osim ZSO, sporazumom je došlo do toga da srpska policija i pravosuđe uđe u kosovski sistem, a postoji i ustavni sud Kosova.

Zatim se osvrnula na sporazum potpisan pod posredstvom SAD – Vašingtonski sporazum.

Iako su ga potpisali Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer, Avdulah Hoti, kaže profesorka – ispostavilo da nije tako već da se preko njega Vučić obavezivao Americi za nešto, kao i Hoti.

Stigla je i do najnovijeg sporazuma – Ohridskog, koji je sačinjen na osnovu francusko-nemačke inicijative a koji se, smatra, produbljuje i menja na štetu srpske zajednice.

„Tu se ide dublje u odredbe koje, ne samo da su prećutno priznanje, nego pogoršavaju položaj stanovnika na Severu Kosova, ali i dovode u pitanje njihova ljudska prava“.

Čitajući naglas članove ovog sporazuma, zadržala se na tački 4, koja strane obavezuje da jedna drugu neće blokirati kada je reč o članstvu u međunarodnim organizacijama.

„Za razliku od Briselskog, sada ne piše samo člantvo u EU, već i u svim međunarodnim organizacijama“.

Nije se smelo dozvoliti da Srbi na Kosovu budu u ovom stanju, nalaze se između Kurti-Vučić diktature

Rakić Vodinelić smatra da Kosovo jeste suverena, nezavisna i samostalna država, a koju je je Srbija, preko državnih organa, implicitno priznala.

Tako se i moralo završiti, priseća se reči iz Kumanovskog sporazuma, ali nije se smelo završiti tako da se srpski narod koji živi tamo laže, ne štiti, iscrpljuje…

„Odnos Srbije i svih nas prema Kosovu mogao je da bude – da idemo u rat da ga vratimo, za šta mislim da je pogubno, da se ostavi otvoren konflikt, za šta smatram da se ne sme ostaviti budućim generacijama. Ovako se moralo završiti, ali se nije smelo završiti tako da se lažu ljudi na Kosovu, da se Srbi tamo ne štite ni na koji način, da se iscrpljuje maksimalno, da se niko ne bori za njihova ljudska prava, da Vučić na Severu uspostavlja diktaturu i da se sada Srbi nalaze između Kurti-Vučić diktature“.

Za to se jedino i vredi boriti, smatra – za položaj srpske zajednice, svakog pojedinca, jednaka prava i njihovo ekonomsko osamostaljivanje i zaštita.

Sa tim u vezi i smatra da je najveći propust vlasti u Srbiji da se uhvate za ZSO onako kako je definisana u Briselskom sporazumu.

„Vučić je stalno od nekog drugog tražio statut. Pod njegovim uticajem isto je i Srpska lista tražila. Niko nije preuzeo inicijativu da ga napravi i promoviše. Izgleda da je Vučić očekivao da ga naprave prištinske vlasti“, poručila je ova profesorka.

Odgovornost?

Pitanje odgovornosti se ne rešava međunarodnim pravom, kazala je, već preko Ustava, koji je srpski predsednik za ovu pravnicu – nesumnjivo pogazio.

„Vučić je pogazio Ustav, pogazio je princip podele vlasti. Nije ni jedan od navedenih sporazuma podneo skupštini na ratifikaciju. Prekoračio je granice svojih ovlašćenja, jer kod nas spoljnu i unutrašnju politiku vodi vlada“.

Pre svega, istakla je profesorka, on bi morao da odgovara politički, za šta smatra da nema volje u ovom trenutku, kao i krivično.

„Napipala sam tu različita krivična dela. Od zloupotrebe službenog položaja do priznanja kapitulacije dela teritorije. Dakle, onoga što se zove izdaja, preko odavanja državnih tajni“, istakla je.

Kada je reč konkretno o sporazumima, u sklopu već prvog potpisanog – Briselskog, poručuje, ima i tačaka koje mogu uticati loše na kasnije ispitivanje krivične odgovornosti Aleksandra Vučića za brojna krivična dela kojima, ističe, ima mesta.

„Desilo se to da takav sporazum, koji sadrži u sebi implicitno priznanje jedne države, nije bio podnet Skupštini na ratifikaciju. Priznanje implicitno podrazumeva promenu granica, a taj Ustav koga se svi drže, za promenu granica traži isti postupak kao za promenu Ustava. A on nije podneo to skupštini na potvrđivanje“.

Međutim, Ustavni sud je tada izneo jednu odbranjivu tezu, a to je da oni mogu da ispituju međunarodne ratifikovane ugovore.

„To je jedini pravni argument na kom se zasnovala njihova odluka da odbace inicijativu DSS-a za ispitivanje ustavnosti“, poručila je Rakić Vodinelić.

Šta su kazali ostali govornici, opširnije u:

Ninić: Sadržina Skaj aplikacije odrediće političku budućnost Srbije i finalizaciju statusa Kosova

Vukadinović: Pre kapitulativnih sporazuma Vučić stvarnost na terenu menjao samoispunjavajućim proročanstvom, širenjem defetizma i demonizacijom ideje o zamrznutom konfliktu, posle idu potpisi

Prelević: Niko u Srbiji neće prihvatiti da se Srbija ubije da bi spasili ono što se spasiti ne može jer ste glasali za sopstvene buzdovane i dželate

Momir Stojanović sa skupa o Kosovu: Da Skupština donese zakon o Kosovu, Vlada formira Nacionalni Savet i da se poništi odluka SFRJ o pripajanju Severa Kosovu

Mirović: Đavo je prešao Ibar, plaćaćemo Vučićevu slobodu i izbegavanje odgovornosti

Momir Stojanović sa skupa o Kosovu: Da Skupština donese zakon o Kosovu, Vlada formira…