Položaj Srba na Kosovu je dramatičan, naročito nakon događaja u Banjskoj i podataka o iseljavanju naroda. Alarmantno je i to što srpski predsednik priznaje da ga je po pitanju Kosova međunarodna zajednica godinama obmanjivala i lagala. Otvara se pitanje njegove istorijske, političke i krivične odgovornosti zbog nepoštovanja Ustava i izdaje, poručio je nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije, general Momir Stojanović.
U hotelu „M“ u Beogradu u toku je okrugli sto „Kosovo i Metohija – između okupacije i (vele)izdaje (od političke do krivične odgovornosti državnog vrha Republike Srbije)“, organizovan povodom 11-godišnjice Briselskog sporazuma.
Skup je okupio političke aktiviste, pravnike i univerzitetske profesore prava. Organizuje ga Srpsko nacionalno veće, čiji je Momir Stojanović aktuelni predsednik, na kojem se do sada govori o prošlosti i trenutnoj situaciji na Kosovu, preko analize dosadašnjih sporazuma.
Rasprodaja nacionalnog bogatstva zarad očuvanja na vlasti
Stojanović, koji je i otvorio skup, najpre je naglasio da se ova rasprava organizuje u uslovima kada ustupci aktuelne vlasti, kako je kazao – ozbiljno prete da Kosovo „dobije nezavisnost“ i time „bude istrgnuto iz suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije“.
„U uslovima opšte društvene podeljenosti i nejedinstva po pitanju odbrane i očuvanje vitalnih državnih i nacionalnih interesa, u uslovima kada sve prisutniji politički patriotizam zasenjuje završnu fazu rastakanja državnog i nacionalnog bića ovog naroda. Na kraju u ambijentu svojevrsnog psihološkog propagandnog rata prema građanima i opšte konfuzije u društvu u režiji aktuelne vlasti, sa ciljem prikrivanja posledica katasrofalne politike i izdaje“.
Stojanović smatra da je srpsku vlast zasenila borba očuvanja na vlasti umesto potrebe zaštite i očuvanja vitalnih državnih i nacionalnih interesa.
„U ustupcima po pitanju državnih i nacionalnih interesa u čijem je epicentru Kosovo i rasprodaja nacionalnog bogatstva su u funkciji očuvanja gole vlasti po svaku cenu“, poručio je.
Ističe da ni kapaciteti u obaveštajno bezbednosnom sektoru nisu usmereni na zaštitu nacionalnih interesa na KiM, već na, ističe, očuvanje autoritarne vlasti.
Alarmantno priznanje predsednika Srbije, dramatičan položaj Srba na KiM
Sa druge strane, intelektualna javnost Srbije je uspavana, ali i da je nizom teških događaja:
„Sve rezultiralo ovih dana surovim trežnjenjem nacije, pogubnim rezultatima takve politike“.
Zvanična politika po pitanju Kosova je, mišljenja je – nekonzistentna, nedosledna. Sa njom se eksperimentiše i luta, a povrh svega se i ignorišu skupštinske i javne rasprave.
Skorašnje priznanje srpskog predsednika da ga je međunarodna zajednica po pitanju KiM godinama lagala i obmanjivala – za Stojanovića zvuči alarmantno i, kako je kazao, otvara pitanje njegove istorijske, političke i krivične odgovornosti zbog „nepoštovanja Ustava i izdaje“.
„Marginalizovanje Rezolucije 1244 od strane ključnih faktora međunarodne zajednice kao jedinog važećeg dokumenta koji garantuje naš suverenitet na KiM i otvorena podrška Aljbinu Kurtiju u merama i postupcima koji vode ka zaokruživanja državnosti Kosova – otvara pitanje svrsishodnosti daljih pregovora i proglašenja okupacije KiM na šta je svojevremeno ukazivao i Patrijarh Pavle“.
Interesi srpskog naroda na Balkanu, ukazao je, nisu definisani još od raspada SFRJ.
Pitanjem Kosova, smatra, i dalje se to pitanje ne rešava.
Ranije sam ukazivao da se pitanjem Kosova rešava albansko ali ne i srpsko nacionalno pitanje na Zapadnom Balkanu nakon raspada SFRJ
O dramatičnom položaju Srba na KiM, posebno ističe, govori i podatak kojim raspolaže da se nakon događaja u Banjskoj sa Kosova navodno dodatno odselilo 20,000 Srba.
Takođe, raspolaže podatkom o navodnom premeštanju u Kruševac prištinskog Univerziteta koji je sada u Kosovskoj Mitrovici.
Tri predloga
Predložio je potom da van dnevnog reda današnjeg skupa okupljeni na ovom stolu prokomentarišu i razmotre sledeća tri predloga:
„Prvi je da Vlada Srbije predloži a Skupština usvoji donošenje zakona o Kosovu i Metohiji kojom se utvrđuje suštinska autonomija te pokrajine, na šta smo bili obavezni odavno. Drugo – da usvoje odluku kojom će se poništiti odluka Skupštine SFRJ IZ 1959. po kojoj se sadašnji sever KiM pripaja pokrajini radi dobijanja sredstava iz Fonda za razvoj nerazvijenih područja. Treće, da se pri Vladi organizuje Nacionalni savet za KiM kao savetodavni organ sačinjen od kredibilnih predstavnika Srba sa KiM“.
Želja sa skupa je, poručio je, da pokušaju da definišu preovlađujuća mišljenja i stavove i da to posle pretoče u zahteve koje će podneti najvišim državnim organima.
Okrugli sto SNV-a možete pratiti na:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.