Zoran Kovačević, predstavnik desetine radnika bivše UNMIK poreske administracije koji su na poziv Republike Srbije 2008. napustili svoja radna mesta uz obećanje da će biti vraćeni na posao u srpskoj Poreskoj upravi, a koji su od 2014. ostavljeni bez posla, jedini je od svojih kolega kome posle objavljivanja vesti o njihovim problemima sa zaposlenjem na našem portalu, nije dat privremeni Ugovor o radu. U otvorenom pismu direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, Kovačević pita da li je Kancelarija za KiM „privatna ili državna institucija“. Kovačević u pismu svedoči i o tome da je, od kada je probleme radnika UNMIK poreske administracije, prema kojima država Srbija nije ispunila obećanja i koje je ostavila bez posla, izneo javno, dobio informaciju da neko „prati ono što radi i raspituje se da li je on taj“. Zabrinut za bezbednost svoje porodice i ogorčen onim što smatra diskriminatorskim aktom prema njemu, Kovačević na odgovornost poziva institucije države Srbije, u prvom redu one primarno zadužene za Kosovo i Metohiju.
Zoran Kovačević je, nakon više godina ignorisanja od strane nadležnih institucija, na našem portalu objavio dva teksta kojima je javnosti predočio detalje problema sa kojima su se on i još devet kolega koji su u periodu između 2008. do 2014. bili na privremenim ugovorima, a posle 2014. u potpunosti ostavljeni bez posla i primanja, suočavali. Te tekstove možete pročitati na sledećim linkovima:
Bivši radnici UNMIK Poreske administracije bez posla od 2014: Naš opstanak na KiM ozbiljno ugrožen
Otvoreno pismo Zorana Kovačevića prenosimo u celosti.
Nakon novonastalih momenata zbog svoje lične sigurnosti i zbog bezbednosti moje porodice, osećam potrebu da se obratim Vama lično gospodine Đuriću, kao i gospodinu Nemanji Kijačiću, službeniku Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je detaljnije upoznat sa onim što se događalo proteklih meseci. Takođe, ovo pismo želim da uputim i na adresu predsednika Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, ohrabren činjenicom da obilazi Srbiju sa namerom da čuje za probleme ljudi, a dok ne bude posetio Kosovsko Pomoravlje, ja ću svoj problem da predočim na ovaj način.
Verujući u instituciju koju predvodite, obratio sam se sa Zahtevom za pomoć u rešavanju problema.
Međutim, danas sam u još većem problemu koji je proizvela ta ista institucija (ili neko ko radi u njoj) – u koju i pored svega i dalje verujem. Molio sam više desetina puta kako bih i sebi, a i ostalima iz grupe prevarenih radnika Poreske administracije, obezbedio opstanak, a sada sam shvatio da sam izazvao kontraefekat.
Mišljenja sam da odluka da se ljudima daju privremeni Ugovori posle svih godina je neozbiljna, a odluka da mene kao njihovog predstavnika precrtate sa spiska je skandalozna i diskriminatorska.
Kako je uopšte moguće da neko precrta bilo koga sa tog spiska, znajući da sam ja bio taj koji je vodio računa o tome da bilo ko od desetoro nema nikakvo radno angažovanje, kako u srpskim, tako i u kosovskim institucijama?
U kancelariji predsednika Republike Srbije postoje moji zahtevi koje sam lično u ime mojih kolega uputio protekle godine.
Za pomoć smo se obraćali i instituciji Predsednika Republike, Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija, Zaštitniku građana, itd.
Zahvaljujem Vam se u ime ovih ljudi što ste uzeli u obzir naš problem i od novembra meseca prošle godine pokušavate da nam pomognete, naravno na insistiranje internet portala koji se bave problemima Srba na Kosovu i Metohiji, jer mi drugi način da privučemo Vašu pažnju nismo imali i to morate da razumete.
Ako sam na taj način na sebe navukao nečiji gnev i ako je to osveta zbog toga što smo Vas javno prozvali, greška je u tome što ste to shvatili lično. Ja kroz Vas vidim instituciju zaduženu za brigu o nama i za rešavanje problema ukoliko oni postoje.
Zaista bez ikakve zle namere, postavljam pitanje da li je Kancelarija za Kosovo i Metohiju privatna ili državna institucija, jer sam mišljenja da u državnoj instituciji ovakve stvari nisu moguće?
Ja sam u neprospavanoj noći sklapao rebus i došao do zaključka, a to je da otkako se moje ime našlo na internet portalima, jer sam svojim imenom i prezimenom stajao ispred svih ljudi, uz njihovo odobrenje, od tada je neko počeo da prati ono što radim, a sve je kulminiralo 15. januara kada sam dobio i jedno naizgled bezazleno upozorenje da se neki ljudi raspituju da li sam ja „taj“.
Vi najbolje znate ko su ti ljudi, a oni mene ne poznaju, niti ja njih poznajem, a bave se mojim životom. Ja nemam nikakva saznanja osim sumnje, pa zato njihova imena neću pominjati sada.
Sa druge strane, najmanje što očekujem jeste to da se ovakvo stanje preslika na članove moje porodice (o čemu je detaljnije opisano u pismu, koje je poslato Kancelariji za KiM 08.02.2019. o čemu ću obavestiti i nadležne institucije). Zato Vas molim kao roditelja, zbog moje dvoje dece i zbog moje porodice da najrealnije sagledate ozbiljnost situacije.
Ne krijem da sam na izborima bio na strani države, naprotiv, ponosim se time, a sve u nadi da će ovaj problem biti pozitivno rešen posle toga.
Ovo što se dogodilo prethodnih dana spada u nešto što ja smatram veoma opasnom stvari za mene i moju porodicu i zato imam potrebu da Vas upitam da li je ovo način za rešavanje opstanka ili je ovo način da me naterate da se posle dvadeset godina odselim?
Takođe me zanima, kao potpuno apolitičnog čoveka i kao čoveka koji je proteklih dvadeset godina proveo tamo odakle su mnogi otišli, kojom se idejom vode oni ljudi, koji ljude precrtavaju sa spiskova prevarenih građana?
Koji su standardi za selekciju upotrebljeni u mom slučaju, s obzirom na to da sam preživeo trinaest ugovora u Poreskoj upravi Republike Srbije i sve to zajedno sa mojih devetoro kolega, koji su prošli „provere“ zaposlenih u instituciji za brigu o kosovsko-metohijskim Srbima? Samo da Vas podsetim, naša grupa je 2008. godine brojala 27 ljudi, a sada se i ja pitam gde je njih sedamnaestoro.
Ja sam porodičan čovek, imam dvoje dece i zamislite jednog čoveka od 39 godina, sa nekim obrazovanjem, koji nema sto dinara u džepu da svom detetu da za užinu. Ja sam taj čovek, spreman da za svoju decu gazim one staze na kojima neko namerno prosipa srču, a i da se suočim sa onima koji mi seku noge. Zato neću da ćutim i iskoristiću sve mogućnosti koje može da ima jedan prosečan stanovnik ove zemlje, da dokaže pravdu, koja je uvek dostižna za one koji veruju u nju!
Za deset dana navršiće se jedanaest godina od kako sam ostao bez stalnog posla, a nakon dvadeset godina ropstva ja sam shvatio da mi je život na Kosovu i Metohiji postao nepodnošljiv, a neshvatljivo je da me odavde ne teraju Albanci.
Sa ponosom ističem da sam Zoran Kovačević, kosovsko-metohijski Srbin, ne bavim se politikom i kao takav sam prihvatio na sebe ulogu predstavnika desetoro Srba sa Kosova i Metohije koji se jedanaest godina bore da dođu do pravde.
Imenom i prezimenom i svojom skromnom ličnošću sam stao ispred svih i žrtvovao sebe da bih uz Vašu pomoć i zalaganje tih desetoro porodica svi zajedno sačuvali od iseljavanja.
Kao što već napisah, žrtvovao sam sebe, a Vi ste dokazali da sam zaista žrtva, time što ste mi nadenuli tu titulu.
Na osnovu nezvaničnih informacija saznajemo da su Kovačevićeve kolege odbile da potpištu privremene ugovore, kao znak solidarnosti sa kolegom.
I pored svega zahvaljujem Vam se što ste za devet srpskih porodica na Kosovu i Metohiji obezbedili makar privremenu egzistencijalnu pomoć, na moje insistiranje, zbog čega sam mnogo ponosan.
Ne znam da li da očekujem da mi odgovorite, jer znam da za to nemate valjani odgovor i da onaj ko je odlučio da me pred kraj ove borbe precrta sa liste živih, nije imao nikakav razlog za to.
Sve i da postoji nešto, ozbiljnost institucije koju predstavljate ne daje Vam za pravo da ikoga sa tog spiska precrtate bez obrazloženja i kako da verujem da još neko sa tog spiska neće biti precrtan?
Ako ipak imate odgovor koji ćete potkrepiti tvrdnjom, molim Vas da mi odgovorite da i ja saznam zašto?
Potkrepljenu dokazima, svoju borbu i svoju čast prinuđen sam da branim, potpuno svestan znajući da takve borbe traju dugo. Ovo je sada drugačija priča sa elementima diskriminacije od strane državnih institucija.
Ako je ovo zasluga za to što moja deca žele da žive na svom imanju na Kosovu i Metohiji i da svojim telima čuvaju ovo malo srpstva što je ostalo, zahvaljujem Vam se što nas terate da kupimo bespovratnu kartu.
Ovo ovako kako danas izgleda je za mene teško i nepodnošljivo.
Neko je odlučio da precrta čoveka koji ima trideset devet godina, a za to vreme sam od sveta mogao da vidim Albaniju i Crnu Goru, jer je tamo još moguće da idem sa ličnom kartom.
Smatraću Vas u najmanju ruku odgovornima za bilo kakvu reakciju lokalnih „lidera“, ukoliko se prema mojoj porodici odnose osvetnički, jer sam ovo shvatio kao najozbiljnije upozorenje za iseljavanje u poslednjih dvadeset godina.
(U prilogu pisma koje je cirkularno poslato nadležnima u Kancelariji za Kosovo i Metohiju se nalazi samo deo audio snimka poslednjeg razgovora u kome se čuje da je gospodin Nemanja Kijačić spisak na kome je precrtano moje ime dobio od „svojih šefova“ i takav je poslat Poreskoj upravi. Od Vas očekujem da dobijem odgovor zašto i kako se zove čovek koji me je precrtao? Pismo sa istom sadržinom poslao sam u petak 08.02.2019. poslao sam ga i u nedelju, međutim odgovora nema.)
Hvala na razumevanju.
Diskriminisan, prevaren i poniženi kosovsko-metohijski Srbin
iz dvodecenijskog kosovsko-metohijskog ropstva
Zoran Kovačević
Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.