Bivši radnici UNMIK Poreske administracije bez posla od 2014: Naš opstanak na KiM ozbiljno ugrožen

Piše: Zoran Kovačević

U narednim danima, naša grupa od desetoro prevarenih radnika UNMIK Poreske administracije, doneće odluku o dolasku u Beograd. Pred zgradom Kancelarije za Kosovu i Metohiju, zahtevaćemo sastanak sa gospodinom Markom Đurićem i tu ćemo i ostati sve dok se ne sastanemo sa njim. O našim namerama ćemo pisanim putem obavestiti i Kancelariju za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici.

Trenutno je ozbiljno doveden u pitanje naš opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji s obzirom na nemogućnost ostvarivanja bilo kakvih prihoda.

U nastavku je tekst koji smo (mi dole potpisani) na zvanične e-mail adrese nadležnih institucija poslali više stotina puta, a nikada nismo dobili odgovor. Živimo na celoj teritoriji Kosova i Metohije – u Štrpcu, Gnjilanu, na centralnom Kosmetu i najveći broj u Kosovskoj Mitrovici.

Poštovani,

Moje ime je Zoran Kovačević, rođen sam u Gnjilanu i sa porodicom živim u selu Koretište, na Kosovu i Metohiji, odakle nikada nisam odlazio, ali sam danas najbliže u razmišljanjima da to i učinim.

Sada Vam se obraćam u svoje lično ime i u ime mojih bivših kolega.

Mi smo bivši radnici UNMIK Poreske administracije, kojima se izgleda po običaju patriotizam u Srbiji nije isplatio, jer smo ostali bez posla 2014. godine i to baš u vreme kada smo mislili da će se naš status konačno rešiti povoljno po nas. Bez posla smo ostali iako smo potpisom (možda jedini) rekli NE kosovskoj nezavisnosti, a svojim glasom na izborima dali podršku politici koja nas je na kraju i eliminisala.

Odluku da kažemo NE nezavisnosti Kosova donela je tadašnja Vlada Republike Srbije.

Vlada tražila od grupe radnika UNMIK administracije da daju otkaz nakon proglašenja nezavisnosti

Naime, 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, tadašnja Vlada Republike Srbije pozvala je radnike privremenih institucija na Kosovu i Metohiji da napuste iste i da po zaključku Vlade R.S “05  broj: 02-812/2008“ u Beogradu, 21. februara 2008. godine (Službeni glasnik RS, br. “55/05, 71/05- ispravka i 101/07“) obavezu o prihvatanju radnika preuzmu nadležne institucije čija su imena jasno naglašena u zaključku.

Tadašnje Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, od radnika UNMIK Poreske uprave na Kosovu i Metohiji zatražilo je pismenu izjavu o neprihvatanju kosovskih institucija, koje su proglasile nezavisnost, što smo i učinili i iste overili delovodnim pečatom sada već Poreske uprave Kosova i predali kancelariji Ministarstva za Kosovo i Metohiju i centrali Poreske uprave u Beogradu.

Od 2008. na privremenim ugovorima, od 2014. bez posla

Na sastanku koji je posredovanjem tadašnjeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju održan septembra meseca 2008. godine u centrali Poreske uprave u Beogradu, sa tadašnjim direktorom Poreske uprave Srbije Dejanom Stojanovićem, u prisustvu pomoćnika direktora Poreske uprave zaduženim za region Kosova i Metohije, gospodinom Živojinom Mitrovićem, nadležnim za ljudske resurse u Poreskoj upravi Srbije i petoro predstavnika grupe bivših radnika Poreske administracije UNMIK-a, dogovoreno je prihvatanje svih radnika uz obaveznu prateću dokumentaciju koja je prethodno zatražena od nas.

Danas smo prinuđeni da rasprodamo naša imanja i trajno se iselimo sa Kosova i Metohije zbog teške ekonomske situacije, a odgovornost za naše iseljavanje pripisujemo nadležnim institucijama koje se brinu o rešavanju problema običnih i prevarenih ljudi.

Slobodno možemo reći da smo tada prevareni na sledeći način.

Tadašnji direktor Poreske uprave je doslovno rekao: „Da bismo izbegli redovnu proceduru i raspisivanje konkursa, mi ćemo Vam dati jedan, a najviše dva ugovora na određeno vreme, a nakon toga i konačno ugovor na neodređeno vreme“.

Prvi Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Poreska uprava Srbije, zaključen je 01.09.2008. godine i produžavan je dvanaest puta sa sve dužim prekidima, sve do 12.09.2014. godine.

Za vreme trajanja ugovora dobijali smo gotovo minimalne zarade bez ikakvih kosovskih dodataka, koji po uredbi Vlade Srbije dobijaju svi zaposleni u srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji.

Godine 2014. prestalo je naše angažovanje, jer navodno, nije bilo potrebe za upošljavanjem radnika.

Nakon isteka poslednjeg ugovora, mi nismo dobili nikakvo objašnjenje od nadležnih u Poreskoj upravi, iako smo se pismenim putem obraćali više puta, a takođe smo tražili sastanak koji nikada nije zakazan.

Sada kada smo potpisom dokazali patriotizam, izdali smo svoju decu, koja deset godina trpe zbog neispunjenih obaveza države.

Zašto odluka jedne vlade nije obavezujuća za svaku narednu vladu?

Gotovo sve naredne vlade posle vlade Vojislava Koštunice su imale stav da je odluka o našem statusu obaveza neke prethodne Vlade, pa se s pravom pitamo da li Vlada Srbije međunarodne obaveze pripisuje prethodnim vladama ili ih ispunjava?

Izostale reakcija institucija na pritužbe građana

Bezbroj puta smo se obraćali relevantnim institucijama poput Kancelarije za KiM, predsedniku države i predsedniku Vlade Republike Srbije, nadležnoj poreskoj upravi i drugima. Obraćali smo se putem elektronske pošte, ali i pismenim putem preko pošte. Odgovora niotkuda, iako u medijima briga za Srbe na Kosovu i Metohiji postoji na pretek.

Jedino nam je Petar Petković iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju poslao odgovor u kome se kaže da „Kancelarija za KiM nije nadležna za rešavanje ovog problema“.

Obraćali smo se na najpristojniji način i danas to isto činimo gotovo svakodnevno, ali odgovora nema.

Radnici tražili pravdu na sudu, ali Apelacioni sud poništio odluku prvostepenog Osnovnog suda u Beogradu

Pravdu smo tražili i na sudu.

Na žalost, pravdu nismo našli tamo gde ona treba da živi. Svi oni koji su odlučili da tuže Poresku upravu, dobili su prvostepenu presudu u svoju korist, ali ne i na Apelacionom sudu u Beogradu, koji redom odbija presude prvostepenog Osnovnog suda. Tako smo danas prinuđeni da, pored sve nepravde koja nas je snašla, platimo i sudske troškove.

Ukoliko se nešto ne promeni, mi smo odlučni da pravdu potražimo i na većem nivou.

Od nadležnih i dalje očekujemo da nas prime na razgovor i daju bilo kakvo objašnjenje, jer to nikada nijedna vlast u proteklih deset godina nije učinila.

Ni posle integracije, naš status nije povoljno rešen, Brisel nas ostavio bez posla

Odluka o nama je doneta istovremeno sa odlukom o zatvaranju Posebnih odeljenja na administrativnim prelazima između Kosova i Metohije i Srbije, pa smo gotovo ubeđeni da je nama pravo na rad i zaradu uskratio Brisel, tj. neki od sporazuma koji su tamo potpisani, a tiču se nas Srba na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to, mi se nikada nećemo pomiriti sa činjenicom da smo prevareni.

Sporazumom iz Brisela, u kosovske institucije, konkretno u Poresku administraciju Kosova integrisani su zaposleni Civilne zaštite na severu Kosova i Metohije, koji su u najmanju ruku rukovodili, kontrolisali i sprovodili ideju o izlasku Srba iz kosovskih institucija, nazivajući nas izdajnicima.

Takođe Briselskim sporazumom, integrisani su i radnici Uprave Carine, koji su na isti način i istoga dana napustili kosovske institucije. Uprava carine Srbije, prihvatila je sve radnike i da su oni u skladu sa Sporazumom iz Brisela raspoređeni na radna mesta u okviru Carine Kosova.

Pored toga, sadašnja Vlada Srbije preuzela je i sve radnike Kosovskog zaštitnog korpusa, koji danas primaju platu iz Srbije.

Danas smo svedoci i da je u ekspozituri Poreske uprave u Gornjem Kuscu-Šilovo zaposlen čovek koji je brat predsednika Opštine Klokot, Božidara Dejanovića, kako i zašto pitanje je za nadležne institucije države Srbije.

Nad ljudima se sprovode dvostruki aršini.

Ohrabreni činjenicom da se u periodu koji je iza nas sve više priča o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji, još jednom molimo nadležne institucije da organizuju sastanak na kome bismo mogli da Vam predočimo problem koji je nastao odavno i na taj način nam omogućite da sa porodicama ostanemo da živimo i radimo na Kosovu i Metohiji.

S poštovanjem, unapred zahvalni:

Ime i prezime

Zoran Kovačević, Gnjilane

Zorica Mihajlović, Dobrotin

Lidija Gligorijević, K.Mitrovica

Milena Cukić, K.Mitrovica

Aleksandar Jovanović, K.Mitrovica  ‎

Aleksandra Kašmicovski, K.Mitrovica

Vesna Radenković, K.Mitrovica

Mile Janićijević, Štrpce

Ljuba Vukašinović, Štrpce

Nena Cvetković, Štrpce



Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.