Kosovska predsednica Vjosa Osmani je na Samitu za demokratiju, koji je danas organizovala Bela kuća virtuelnim putem, rekla da je Kosovo tokom protekle godine postiglo „izuzetan napredak u unapređenju demokratije, jačanju vladavine prava i borbi protiv korupcije“. Još jednom je ova profesorica međunarodnog prava spomenula da je na Kosovu vođen „genocidni rat“.
„Naši napori su prepoznati širom sveta“, naglasila je Osmani uz podsetnik na najnoviji izveštaj Freedom House-a.
Kosovo je za 2022. rangirano kao treća „najnaprednija demokratija na svetu“ te za dve godine poraslo za 20 mesta u indeksu borbe protiv korupcije Transparency International.
Podsetila je takođe i na to da Kosovo sprovodi svoju nacionalnu strategiju za vladavinu prava, a pored „beskompromisnih reformi“ i „rekordnim tempom“ kako bi se garantovalo „odgovorno, ravnopravno i delotvorno upravljanje u svim javnim institucijama“.
„Demokratija je više od pukog sistema upravljanja. Za Republiku Kosovo, naša snažna želja za demokratijom je obezbedila naš put ka slobodi i nezavisnosti. A jačanjem danas demokratija će nam utrti put ka svetlijoj budućnosti u okviru evroatlantskih institucija. U samom srcu, demokratija se u osnovi sastoji u tome da imate pravo da birate svoj put, svoju budućnost i svoju sudbinu. Narod Kosova je izabrao svoj put“, kazala je Osmani.
Govorila je o ratu u Ukrajini, odnosno ruskoj agresiji, povezujući to i sa samim Kosovom, uz još jedno spominjanje navodnog genocida
„Kosovo predobro zna kako je nedužnom narodu biti na udaru brutalnog i genocidnog rata, zbog čega smo bez razmišljanja odmah uveli sankcije Rusiji i nemilosrdno podržavali narod Ukrajine. Ogromna patnja ukrajinskog naroda služi kao oštar podsetnik da nema previsoke cene za slobodu i demokratiju – i mi ćemo nastaviti da stojimo uz naše saveznike da branimo ove vrednosti bilo gde u svetu“, navela je Osmani.
Vjosa Osmani u svojim nastupima, redovno ističe „genocid“ uz Srbiju i iznosi cifre koje se razlikuju od onog što saopštava Fond za humanitarno pravo i ostale organizacije koje se bave inicijativama pomirenja i ratnih zločina.
Fond za humanitarno pravo Kosova je pre dve godine upozorio kosovsku skupštinu da bude pažljiva u pravnim kvalifikacijama, s obzirom na to da ni posle 20 godina od okončanja sukoba ne postoji nijedna presuda kojom se zločini na Kosovu kvalifikuju kao genocid. Kosovske vlasti takođe još uvek nisu pokrenule međunarodni sudski postupak, iako naglašavaju da se za to pripremaju.
Takođe, koalicija REKOM smatra da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.
Detaljnije o statistici stradalih, podsetite se u: Osmani ponovo o „genocidu“, „silovano oko 25.000 žena, 13,000 nevinih civila ubijeno“…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
