Kako je aneks evropskog sporazuma objavljen na sajtu EEAS, kao i sam sporazum, te u prevodu na srpski jezik i na ovom sajtu, može se bez sumnje izvesti nekoliko zaključaka.
Sadržina aneksa
Dokument je naslovljen „Implementacioni aneks sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“, i jako je kratak – ima 12 tačaka/ proširenih rečenica, koje ću analizirati redom.
U prvoj tački, potvrđuje se da je aneks sastavni deo sporazuma, što je bilo predviđeno i poslednjim članom evropskog sporazuma.
U drugoj tački, strane potvrđuju da će poštovati sve članove sporazuma i aneksa, i sprovoditi svoje obaveze ubrzano i u dobroj veri. O obavezama ću više pod narednim tačkama, a ovde bih skrenuo pažnju da ovo zapravo znači da se sve odredbe sporazuma poštuju bez izuzetka (i bez potpisa, o čemu takođe više pod narednim tačkama).
U trećoj tački, potvrđuje se da će sporazum i aneks biti uneti u pregovarački okvir za pristupanje EU Beograda i Prištine. Za Beograd, kako se i očekivalo, to znači da će se uneti nova merila u poglavlje 35.
Podsećam da se tamo već nalaze merila koja se tiču sprovođenja briselskih dogovora, i postizanje konačnog, sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji kao završno merilo (a koji, podsećam, može da znači i priznanje), te će ovo sada predstavljati samo jedan međukorak između tih merila.
Kako Priština još nema status koji podrazumeva grupisanje po poglavljima, tu će se sprovođenje sporazuma i aneksa pratiti kroz rad Specijalne grupe za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koja je formirana na osnovu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Prištine i EU, i koju čine predstavnici Prištine, EEAS i Evropske komisije. Pretpostavljam da ćemo posle zasedanja Evropskog saveta 24. marta znati više detalja o ovom mehanizmu. Sada je svakako jasno da će, i bez potpisa, EU na tom sastanku potvrditi da je dogovor postignut, kako sam i više puta najavljivao.
U četvrtoj tački se strane obavezuju da hitno usvoje deklaraciju o nestalim licima. Već neko vreme je poznato da je ovaj dokument već neko vreme spreman, i ovo je bilo očekivano i ranije. Zanimljivo je da je deo prištinske delegacije koji je bio nadležan za ovaj deo predvodio sin Ukšina Hotija, nestalog lica, dok je porodicama nestalih lica sa druge strane ostalo samo da se oglašavaju u javnosti.
U petoj tački, Priština se obavezuje da bez odlaganja otpočne pregovore o „specifičnim aranžmanima i garancijama za obezbeđenje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu“ (dakle i dalje se koristi termin „self-management“ koji posle Zakona o udruženom radu ne znači ništa), radi implementacije člana 7. sporazuma i u skladu sa prethodnim dogovorima „na način određen od strane EU posrednika“.
Iza ovoga se krije ZSO, ali ne pod tim imenom, a upitno je i pod kojim nadležnostima, s obzirom na to da se ovde obaveza poštovanja prethodnih dogovora iz sporazuma sužava odrednicom „na način određen od strane EU posrednika“ – dakle dogovori o ZSO će se sprovoditi onoliko i kako odredi Miroslav Lajčak. Ovo je ujedno i glavna obaveza Prištine iz aneksa, i dinamika njenog ispunjavanja će umnogome diktirati dalji tok pregovora. U narednim danima ćemo videti kako će Kurti ovu obavezu „prodati“ svojoj političkoj bazi. Na kraju, vredi spomenuti da obaveze koje se tiču „formalizacije“ položaja SPC nisu unete u aneks, ali nije utešno kako Kurti to vidi.
U šestoj tački, strane se obavezuju da u roku od 30 dana osnuju Zajednički komitet za nadzor, kojim će predsedavati EU, i koji će pratiti primenu svih odredbi, s tim da se ne navodi da li se ovo odnosi na sporazum ili aneks. Od odgovora na to pitanje zavisi i da li će se primena svesti na potpisivanje deklaracije o nestalim licima i otpočinjanje rada na ZSO koja nije ZSO, ili će se pak primena ticati i prištinskih pasoša, tablica, teritorijalnog integriteta i drugih poraznih odredbi iz sporazuma.
Odgovor na ovo pitanje ćemo dobiti verovatno tek kad se ovaj komitet osnuje, a ne bih se usudio da sada predviđam da li će se to i desiti – to će zavisiti od političke reakcije i u Beogradu i u Prištini. Ako do toga ne dođe, i sporazum i aneks će biti ograničenog dejstva, i sankcionisani isključivo kroz pristupni proces EU (što i nije neka sankcija, uzevši u obzir perspektive EU proširenja).
U sedmoj tački, najavljuje se donatorska konferencija za 150 dana. Na stranu što je ovo još jedna obligacija sredstva (dakle ne i obaveza da se sredstva u nekom iznosu zaista skupe i stave na raspolaganje stranama), rok od 150 dana je indikativan da je to vremenski okvir u kom EU očekuje napredak po svim pitanjima, uključujući tu i ZSO koja nije ZSO.
U osmoj tački, strane se slažu da će svi članovi biti sprovođeni nezavisno od drugih. Ovo je pretpostavljam tu iz razloga da se, ukoliko nešto zapne oko ZSO koja nije ZSO, a to će se izvesno desiti, u očima briselske birokratije ne bi trpeo ceo proces.
U devetoj tački, navodi se da redosled tačaka ne prejudicira redosled implementacije, opet pretpostavljam iz razloga ZSO koja nije ZSO.
U desetoj tački, strane se obavezuju da ne blokiraju implementaciju članova. Čini mi se da se termin „Article“ ovde koristi pre svega da označi članove sporazuma, a ne aneksa, pa bi ovo značilo da će se sprovoditi i sporazum, ali bih svakako sačekao sa tim zaključkom dok ne vidimo odluke Evropskog saveta i akt o osnivanju Zajedničkog komiteta za nadzor.
U jedanaestoj tački, navodi se da će se sve diskusije vezane za implementaciju sporazuma odvijati u okviru postojećeg dijaloga odnosno uz posredovanje EU. Ovim se verovatno nastoji da se potcrta značaj EU u aktuelnim međunarodnim okolnostima koje objektivno obesmišljavaju posredničku ulogu EU (vidi primer sporazuma Irana i Saudijske Arabije uz posredovanje NR Kine).
Konačno, u dvanaestoj tački, strane prihvataju da će neispunjenje obaveza iz sporazuma, aneksa ili prethodnih dogovora imati „direktne negativne posledice“ za njihove procese pristupanja EU, kao i finansijsku pomoć EU, čime se još jednom potvrđuje karakter sankcija – isključivo usporavanje (ionako neizvesnog) procesa pristupanja EU, uz malo jači štap u vidu obustavljanja finansijske pomoći.
Zaključak
Za EU, ovo je potvrda sopstvenog značaja u uslovima galopirajućeg redefinisanja famoznih „međunarodnih okolnosti“. Aneks je klasičan primer briselskog birokratskog novogovora, i većim delom se bavi raznim EU procedurama. Takođe, po prvi put se konkretizuju moguće sankcije, koje su, kako smo videli, ograničenog dometa.
Za Prištinu, ovo je nesporno potvrda obaveze da se ZSO koja nije ZSO mora formirati, s tim da ostaje da se vidi kako će to funkcionisati u stvarnom životu. Priština je svoju nagradu već primila u vidu vizne liberalizacije, a otvoreno je pitanje da li će, i kako će, ovaj aneks uticati na njene spoljnopolitičke prioritete – priznanje od strane neke od 5 preostalih država članica EU, i prijem u, za početak, Savet Evrope.
Iz Kurtijeve retorike (da se radi o de facto priznanju) je jasno da je Priština svesna da formalnog priznanja od strane Beograda nema u ovom trenutku. Svakako, Priština je, uz sasluživanje EU, aktivna strana u ovom dogovoru.
Za Beograd, nema novih direktnih obaveza. Indirektno, predsednik je u svom obraćanju nagovestio da će, ukoliko se formira ZSO, doći do povratka u institucije i održavanja izbora na Severnom Kosovu, te da će se o svemu na neki način možda izjasniti Narodna skupština. Ostaje da se vidi kako će se i kada primenjivati odredbe sporazuma koje su kritične za Beograd (koje se tiču priznavanja određenih elemenata državnosti Prištine). Dakle, Beograd je ovde pretežno pasivna strana, koja nešto trpi ili se nečega odriče.
Na kraju, ali ne i najmanje bitno, za Srbe na KiM, ovaj aneks ne donosi ništa što bi moglo da ih ubedi da će živeti bolje. Na terenu je vidljiv pokušaj pacifikacije od strane međunarodnog faktora, ali to i dalje ne utiče na stvarno stanje. Konačno, nema čak ni pokušaja da se iz Beograda objasni šta ih zapravo čeka, nego se neki obrisi toga naslućuju pre svega iz izjava opet međunarodnog faktora. Iz mog ugla, siguran sam da se ništa dobro ne može uraditi dok se te stvari ne promene.
Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
