Nova godina stara politika

Istorijski gledano bar, iako je teško verovati u ciklične tokove, ova godina, 2018. znači, mogla bi da bude od izuzetne važnosti za Kosovo, te za odnose Kosova i Srbije, kao što je i bio slučaj deset i dvadeset godina ranije, to jest 1998., i 2008.

Naime, 1998. godine izbio je rat na Kosovu, ili pak oružani sukob, kako međunarodna zajednica kvalifikuje tadašnje tragične događaje na Kosovu. Na najtragičniji mogući način, počelo je tada rešavanje problema Kosova, uz prvi i glavni cilj postizanja mira na ovim prostorima, uz međunarodnu administraciju  (UNMIK), te međunarodnu oružanu misiju  (KFOR).

Deset godina kasnije, 2008., nakon dvogodišnjih bezuspešnih pokušaja, prvo Predsednika Ahtisarija, onda i Trojke međunarodnih posrednika, da Delegacije Kosova i Srbije postignu Sporazum o statusu Kosova, Skupština Kosova je proglasila nezavisnost.

Tri godina kasnije, nakon Rezolucije Generalne Skupštine UN  (Septembar, 2010. godine), to jest u martu, 2011. godine, počeli su prvo tehnički, pa onda i politički razgovori Prištine i Beograda, uz posredovanje EU.

Za razliku od 1998. i 2008. godine, po prvi put sada, u ovoj 2018. godini, barem teorijski, postoji spremnost obeju strana da stignu do Sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji će imati oblik međunarodno pravno obavezujućeg Sporazuma.

Izgubili smo puno godina, puno decenija da bismo stigli tamo gde smo mogli da budemo već početkom devedesetih, da je bilo političke mudrosti u Beogradu, da se pitanje Kosova reši, tada kada je postalo jasno da SFRJ  (bivša Jugoslavija), neće opstati kao država nakon završetka „Hladnog rata“.

Ipak, sudeći barem po početku ove godine koja bi po planovima Brisela, i po javnim izjavama zvaničnika Kosova i Srbije, trebalo da bude odlučujuća za postizanje istorijskog Sporazuma, od kojeg zavisi dugoročna stabilnost Kosova, Srbije pa i ovog dela Balkana, teško da se može biti optimista da će obe strane stvarno ući u političke i diplomatske tokove koji će voditi ka željenom stisku ruka Predsednika Kosova i Srbije, Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, te potpisivanja ovog Sporazuma.

Dušan je s pravom citirao Boda Vebera, u prošloj kolumni, kada je rekao da zapravo obe političke elite treba da pripreme svoju javnost da vreme razgovora o glavnom pitanju u odnosima Kosova i Srbije dolazi. Iako Ivica Dačić, zamenik Premijera Vlade Srbije je pre par dana izjavio da niko zapravo ne zna šta će podrazumevati Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, mislim da on zapravo i dalje računa na varijantu podele ili razmene teritorija između Kosova i Srbije, što je jedan od dva zaključka monitoringa unutrašnjeg dijaloga u Srbiji oko Kosova, kojeg su sproveli Dušan i njegova ekipa.

Ako ćemo i dalje, na ovaj ili onaj način govoriti o mogućem razgraničenju  (teritorijalnom), između Kosova i Srbije, kao varijanti koja je navodno najjednostavnija i najlakša, mi ne pripremamo teren za politički Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, već zapravo najavljujemo novo žarište političkih, i najverovatnije, ne samo političkih sukoba.

To bi trebalo biti jasno svima onima koji govore i podržavaju ovaj model rešavanja odnosa Kosova i Srbije.

Na drugoj pak strani, dok pišem ovaj tekst, pratim pisanje srpskih medija o mogućnosti da Egipat povuče svoje priznanje Kosova, i cela ova priča se zapravo predstavlja kao da – ako se to dogodi, znači, ako i stvarno Kairo donese takvu odluku,  time bi se substancijalno promenio odnos snaga Kosova i Srbije, u korist Beograda, i na štetu Prištine.

Naravno da se na ovaj način, ako se opet ovde vratim porukama Dušana i Boda Vebera, ne radi na pripremi srpske javnosti za zaključne pregovore u Briselu. Sasvim suprotno, stvara se samo iluzija da će nekako cela priča o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije da se izjalovi, ili pak da propadne, jer će Kosovo ostati bez par priznanja.

I šta onda?

Pitanje Kosova, to jest, državnosti Kosova, odavno više nije matematički problem, to jest ne zavisi od broja država koje su priznale Kosovo. Tu se radi samo o psihološkom efektu – da li se na listi država koje su priznale Kosovo nalazi 115, 125 ili 105 država.

Da bi Kosovo postao punopravni član UN, zahtev Kosova treba da podrže barem devet država članica Saveta bezbednosti UN, a države koje su stalne članice ovog najvažnijeg foruma međunarodne bezbednosti bi, ili trebalo da podrže aplikaciju Kosova, ili pak da abstiniraju.

O tome se radi u celoj ovoj priči.

Naravno, Kosovo ne može da pripremi zahtev za učlanjenje u UN, ako se u međuvremenu  ne potpiše Sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji bi na drugoj strani, pak, trebalo da omogući ulazak Srbije u EU do 2025. godine.

Zar treba ponavljati svaki put kada Dušan i ja pišemo ovde? O čemu se ovde radi, i koja su očekivanja, nadanja, obaveze lidera Kosova i Srbije u ovoj godini?

To bi trebalo da bude glavni politički i diplomatski tok glavnih predstavnika Prištine i Beograda. Sve drugo je gubljenje vremena, a i oko toga smo se već par puta složili Dušan i ja: Vreme ne radi i korist Kosova i Srbije. Sasvim suprotno je slučaj.

To zapravo kaže i istorijsko i političko iskustvo u odnosima Kosova i Srbije, u proteklim decenijama. Svaki put kada su zvaničnici u Beogradu mislili i odlučivali da je bolje za kasnije odložiti rešavanje problema Kosova, baš u svakom takvom slučaju su se opekli, i izgubili su mogućnost da se pitanje odnosa Kosova i Srbije reši uz obostrano uvažavanje političkih interesa.

Čitao sam već par puta procene Predsednika Vučića oko šansi da postignemo Sporazum o normalizaciji. Na jednoj strani, on s pravom ističe da zapravo budućnost Srbije zavisi od tog Sporazuma, i on je sto posto odlučan u ovoj proceni, na drugoj strani je vrlo skeptičan, kada kaže da po njemu, postoji samo pet posto šanse da se dođe do Sporazuma. Naravno, on uvek dodaje da njemu ne preostaje ništa drugo već da pokuša da postigne Sporazum.

Mislim da je svima nama koji se bavimo ovim pitanjem, jasno da ako ne ubrzamo ovaj proces, i ako i ovaj put propustimo priliku, da su šanse za novo pogoršanje odnosa Kosova i Srbije blizu onih maksimalnih sto posto.

O tome se radi u celoj ovoj priči.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.