Izvor: Balkan Insight/Autor: Jan Bankroft (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Jednostrani koraci na Severu Kosova samo će produbiti destabilizaciju. Međunarodna zajednica mora da sasluša žalbe običnih Srba sa Kosova i da objasni dividende normalizacije obema stranama.
Užasno nasilje u kojem je povređeno oko 40 pripadnika mirovnih snaga KFOR-a predvođenih NATO-om, zajedno sa desetinama civila i nekoliko novinara, predstavlja najjači podsetnik u poslednjih deset godina na nesigurnost severnog dela Kosova. Od barikada 2011. – koje su delovale kao podsticaj diplomatiji i Briselskom sporazumu iz 2013. – nije bilo takve očigledne tenzije i potrebe za međunarodnim mirovnim snagama.
Situacija na terenu pokazuje inherentne opasnosti jednostranog pristupa rešavanju problema, posebno kada su u pitanju neslaganja oko statusa, kao i rizici koje sa sobom donosi ignorisanje nezadovoljstva lokalnog stanovništva.
Bes i frustracija među srpskom zajednicom na severu Kosova nagomilavaju se već dobrih 18 meseci. Izvori nezadovoljstva su brojni i različiti, kako oni u vezi sa sadržajem tako i sa načinom delovanja Prištine, posebno otkako su na vlast došli Aljbin Kurti i njegova partija Samoopredeljenje.
Uopšteno govoreći, postoji osećaj da Priština nije uspela da ispuni svoj deo sporazuma odbijanjem da formira Asocijaciju/Zajednicu srpskih opština, jednog od ključnih elemenata sada deceniju starog Briselskog sporazuma. Za Srbe sa Kosova, ZSO je vitalni mehanizam kroz koji mogu da se unaprede prava njihove zajednice.
Umesto da se konstruktivno pozabave ovim pitanjem, mnogi u Prištini su se poslužili pogrešnim sugestijama da bi ona predstavljala Republiku Srpsku – jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine i koja redovno koketira sa secesijom.
ZSO je jedan od ključnih preduslova za otključavanje brojnih procesa koji se uzajamno osnažuju – uključujući povratak Srba s Kosova u kosovske institucije na Severu i nove izbore za gradonačelnike sa demokratskim legitimitetom – koji bi odmah smirili tenzije i omogućili da se fokus vrati na nedavni sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Priština, međutim, nastavlja da ignoriše zahteve i savete međunarodne zajednice, uključujući i svog najbitnijeg partnera – SAD. Strpljenje slabi, posebno kada je u pitanju jednostrani pristup problemima koji ignoriše kanale uspostavljene dijalogom Beograda i Prištine. Čini se da je ova najnovija epizoda, u kojoj su novoizabrani gradonačelnici pokušali da uđu u opštinske zgrade na Severu, kap koja je prelila čašu.
Fundamentalna zabluda o Severu
Prisustvo specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu Kosova naročito je zategnulo odnose između srpske zajednice na Severu i Prištine. Opremljeni dugim cevima i taktičkim uniformama, njihovo raspoređivanje je u osnovi podrilo ključni princip upravljanja kroz saglasnost.
Na magistralnom putu Priština – Leposavić na Severu postavljeni su kontrolni punktovi, a vozila se redovno zaustavljaju i pregledaju, često bez ikakvog opravdanja. Zabeležena su uznemiravanja, pa čak i napadi, uključujući i onaj na istaknutu ličnost civilnog društva sa Severa Kosova, Miodraga Milićevića iz NVO Aktiv.
Važno je podsetiti da je do njihovog raspoređivanja došlo pre nego što su Srbi na Severu – policajci, sudije, tužioci i drugi – odlučili da se povuku iz kosovskih institucija. Opravdavanje kontinuiranog prisustva specijalnih jedinica umesto redovnih policijskih jedinica podrazumevalo je ponovljene priče u kojima se Sever kriminalizuje i predstavljanje njihovog prisustva kao isključivo bezbednosnog pitanja.
Ponovljene klevete samo su dodatno narušile poverenje između Severa Kosova i Prištine, poverenje koje bi moglo delimično da se povrati povlačenjem specijalnih jedinica i dozvoljavanjem njihovog raspoređivanja samo u slučaju specifičnih operacija za koje su posebno obučene.
Nagomilavanje nezadovoljstva je toliko da su protesti dočekani talasom podrške od strane stanovnika Severa Kosova, iako nisu uvek sredstvo kojim se izražava nezadovoljstvo. Masa ljudi koja se i dalje svakodnevno okuplja je raznolika i učestvuje po sopstvenom nahođenju, kao što su to činili tokom barikada 2011. i u raznim prilikama od tada.
Mnogima je, međutim, lakše da stanovnicima Severa umanje njihovu borbu jednostavnim ponavljanjem tvrdnji da ih kontrolišu ili manipulišu kriminalne grupe.
Izrazi kao što su „fašistička milicija“ – koje je prvobitno upotrebio Kurti, čija je politička karijera povezana sa bacanjem suzavca u kosovskoj skupštini – i „naoružana milicija“ – koje je neupitno prihvatila Ališa Kerns, predsednica britanske Komisije za spoljne poslove – koriste se kako bi diskreditovali i podrili legitimitet protesta i demonstranata, istovremeno izbegavajući kritike o tome kako je kosovska vlada pristupila zajednici Srba sa Kosova na Severu.
Postoji fundamentalna zabluda u vezi sa Severom Kosova; naime, da Srbi s Kosova žude da se integrišu, ali da ih Beograd u tome sprečava. Ovo je pogrešna hipoteza.
Većina kosovskih Srba bila je primorana da pređe na nova radna mesta u kosovskom institucionalnom okviru ili da rizikuje da ostane bez prihoda.
Povlačenje Srba sa Kosova iz prištinskih institucija na Severu u novembru 2022. mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja, uz zakletve da se više nikada neće vratiti.
Sve strane treba da vode računa o osetljivoj prirodi procesa normalizacije koji se odvijao i koji se i dalje odvija. Beograd i Priština treba da rade na koordinisan način, koristeći u potpunosti medijaciju EU, kako bi primenili rešenja za pitanja izneta u nedavnim sporazumima donešenim u Briselu i Ohridu.
Oni takođe moraju da stvore uslove u kojima će u dividendama normalizacije, koje će uskoro prezentovati međunarodna zajednica koja je čvrsto posvećena procesu, moći da uživaju sve zajednice na Kosovu. Jednostrani i destabilizujući pristupi samo će proizvesti dodatne tenzije i, moguće, još više nasilja. Nadamo se da će lekcije biti uzete u obzir pre nego što bude prekasno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
