Lunaček EKSKLUZIVNO: Evropski parlament priznaje Republiku Kosovo

"Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Sloboda mišljenja počinje sa obrazovanjem u školi, gde se ljudi uče razvoju kritičke misli. Različitost mišljenja je deo života," bila je ključna poruka potpredsednice evropskog parlamenta Ulrike Lunaček za preko 350 novinara i predstavnika medijskih organizacija i institucija sa Zapadnog Balkana i Turske tokom današnje konferencije o slobodi govora i medija i Briselu. Ulrike Lunaček je istovremeno i izvestilac za Kosovo ispred Evropskog parlamenta. Nakon ovonedeljne ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji u kosovskom parlamentu, ali i snažne blokade parlamenta od strane kosovske opozicije koja već više puta koristi nasilje ne samo na ulicama, već i u samoj skupštini, Lunaček u nedelju stiže na Kosovo. Tokom trodnevne posete njen zadatak je da utvrdi kakva je situacija na terenu, i kako u svetlu ovih događaja teče primena sporazuma iz Brisela kao deo dijaloga sa Beogradom. Lunaček je na marginama konferencije dala ekskluzivni intervju za KoSSev, u kojem je istakla i da Evropska unija, ratifikacijom SSP-a, ima i prvi ugovorni odnos sa "Republikom Kosovo". Parlament Evropske unije na samom početku priznao je kosovsku nezavisnost, istakla je Lunaček. Ovaj intervju snimao je i radio Kosovska Mitrovica.

Postaviću Vam prvo pitanje u vezi sa Vašim jutrošnjim izlaganjem. Izrekli ste jednu ključnu misao da sloboda govora pre svega podrazumeva slobodu mišljenja. Vrlo malo političara će, sa druge strane, naglasiti upravo važnost slobode mišljenja, naposletku i slobode govora. Zamolila bih Vas da za naše čitaoce prokomentarišete upravo ovo što ste jutros rekli na konferenciji.

Sloboda medija i sloboda izražavanja, pluralizam mišljenja je jedan od osnova Sporazuma o Evropskoj uniji. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja, sloboda medija je osnov Evropske unije kao takve. To je utkano u sam sporazum, u sporazum iz Lisabona, u Povelju o osnovnim pravima, u kojima se kaže da su posebno sloboda medija i pluralizam u medijima osnova demokratije. Ja lično, pošto izvorno dolazim iz civilnog društva, a prvo sam bila prevodilac, pa novinar, pa onda aktivistkinja, znam koliko je važno da građanin sebe nauči da ne veruje u sve što vlasti kažu. Već u školi, tokom procesa obrazovanja, kritičko razmišljanje treba da bude jedan od osnova koji treba da se nauči, jer je to osnova demokratije. Bilo da ćete postati novinar, ili ne, važno je takođe za glasače, uopšte – za biračko telo – da ne verujete sve što vam neko kaže, da znate kako da postavite pitanje, da znate kako da kritikujete i to je takođe i ono što zapravo jesu mediji. Ali to je, takođe, i ono što političari u svakoj zemlji i na Zapadnom Balkanu moraju da nauče – da je kriticizam osnova demokratije, a da bi bez toga to bila diktatura. A to niko ne želi.

Da li vidite da se kritičko razmišljanje, odnosno,  istinski takav pristup u novinarstvu već dešava na Balkanu? Ima li ga sada i u Evropi, posebno u svetlu izbegličke krize?

Vidim da na Balkanu postoji nešto, ali takve slučajeve imamo i unutar Evropske unije – da postoje pretnje novinarima, da postoje pokušaji da se kupe mediji, da postoje i takvi aspekti u kojima vlade pokušavaju da podrže neke medije sa reklamama, dok će drugi biti primorani da budu zatvoreni, novinari tih medija otpušteni, jer neće moći dalje da funkcionišu, bez primanja plata neće imati sredstava za život. Zato apelujem na vlade, ali i na novinare – da budu hrabri, a da vlade prihvate kritiku. S tim jednostavno moraju da žive, to je deo demokratije i ljudskog života kao takvog i deo političkog života uopšte.

Sami ste bili novinar. Da li možete da uporedite novinarstvo i uopšte – izveštavanje u periodu dok ste Vi to radili i ono što imamo prilike da vidimo, čujemo i čitamo unazad godinu dana? Šta se promenilo?

Ja nisam izveštavala o domaćim pitanjima, radila sam na pitanjima razvoja, što je dosta drugačije, ali sam, takođe, bila veoma kritična vrlo često prema sopstvenoj vladi u Austriji. I upravo sam, radeći taj posao, naučila da kritikujem. Ono što vidimo sada – da, ima napretka u dosta zemalja, ali isto tako, sa druge strane, ima i zabrinutosti da u poslednjih nekoliko godina, u Srbiji, i na Kosovu, Crnoj Gori i sada u Turskoj od nedavno, iako nije zemlja Balkana, ali jeste zemlja u procesu proširenja EU – postoji ogromna zabrinutost za slobodu medija. A to, u smislu krize, uključujući finansijsku, zvuči vrlo lako da vlade lako izađu na kraj sa bilo kakvom vrstom pokušaja kritike. Ono što se sada dešava, posebno u Turskoj, ja to kritikujem takođe, i to sa strane da Evropska komisija ne objavljuje izveštaj o napretku, uključujući i onaj za zapadni Balkan pre izbora u Turskoj, a da Evropska unija i neke od evropskih vlada pokušaju da nađu neku vrstu dogovora sa Turskom i njenom vladom pre izbora,  da ne pominjem snažan udar na medije, na ljudska prava, na Kurde, na opozicione partije – HDP – to smatram svakako načinom i postupkom koji nije ispravan i to je ono što dovodi u pitanje kredibilnost i naglasak Evropske unije na pitanju ljudskih prava i slobode medija.

Da li vidite bilo kakav problem u načinu na koji pojedini evropski mediji izveštavaju, na primer – unazad godinu dana, posebno u svetlu izbegličke krize koja trese Evropu? Imamo primer pojedinih medija iz Mađarske, ali i drugih medija iz drugih zemalja?

Postoji problem i unutar zemalja članica EU. Ja to nisam nikad krila i to je nešto što sam, kao član opozicione partije duže vreme u mojoj zemlji i sopstvenom parlamentu radila. Znam koliko je važna kritika unutar same zemlje. Ja, takođe, kritikujem i zemlje članice EU. Mađarska je svakako loš primer, ali smo mi u Evropskom parlamentu svakako kritikovali upravo nedostatak pluralizma u medijima, ili udar na medije u Italiji, u vreme Berluskonija, još pre niz godina. Dakle, to je ono što mi u Evropskom parlamentu pokušavamo da radimo vrlo glasno i jasno – gde god se pojavi udar na medije – unutar i van Evropske unije, mi to kritikujemo.

Sledeće nedelje ste na Kosovu. Poseta dolazi nedelju dana nakon što je ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u kosovskom parlamentu. Kakvu poruku nosite? I kako komentarišete ovaj događaj?

Mislim da je to što je parlament ratifikovao SSP veoma dobra stvar. I mi ćemo to u Evropskom parlamentu uraditi najhitnije što možemo. To je prvi korak ka integraciji Kosova u EU. To je takođe prvi put da Evropska unija ima ugovorni odnos sa Republikom Kosovo. To je izuzetno važno i to je veoma dobar korak. Ja na Kosovo idem u nedelju i ostajem do srede kako bih se uverila kako stvari napreduju, da li ima problema, kako se odvija i napredak u primeni dogovora o dijalogu između Kosova i Srbije. Radujem se tome. U utorak imam i pres konferenciju.

Rekli ste "Republika Kosovo". Da li Evropska unija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu?

Pa, ovo je evropski nivo. Evropska komisija ne govori tako, ali ja kao parlamentarac tako govorim. Parlament Evropske unije je od početka priznao nezavisnost Kosova. I da, ja govorim o Republici Kosovo.

Da li pratite događaje u Prištini kada su u pitanju aktivnosti kosovske opozicije, pre svega mislim na akte nasilja, kao što je bacanje suzavca u skupštini…

…Da, pratim događaje. Javno kritikujem to. I kao parlamentarac, i lično smatram da je bilo kakva upotreba nasilja, uključujući i bacanje bilo čega, pa i suzavca, u bilo kojem parlamentu – neprihvatljiva. 

Hvala što ste pričali za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.