Lajčak u “Déjà vu”

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Bljerim Šalja je u kolumni “Nepodnošljiva lakoća predvidljivosti” analizirao pojavu predvidljivosti za koju je utvrdio: “Nažalost, u ovom našem slučaju, predvidljivost nije uopšte pozitivna osobina, ni za lidere, ni za sam proces dijaloga između dve strane.” Ja ću se pozabaviti i fenomenom EU “fasilitacije” u dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova (takozvani Briselski dijalog) koji sam po sebi, poput snažnog magneta, privlači pažnju a, poput “crne rupe”, guta energiju onih koji se ovim fenomenom bave. To nalaže da se pozabavim i njegovim otelotvorenjem u novom specijalnom izaslaniku Miroslavu Lajčku.

Ne bi trebalo da čudi što su fenomen i otelotvorenje u mom razgovoru sa Bljerimom Šaljom a na “+ 38…” zaslužili, u tako kratkom roku – od 30 juna kada je napisana kolumna “Lajčak ponovo na Balkanu i zavodljivi šarm optimizma”, novu kolumnu.

I odmah da napišem: Dobro je dok se bavimo ovim fenomenom i ovim otelotvorenjem jer to potvrđuje da oni još uvek postoje i da postoji nešto nade da će se obnoviti dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kako sada stvari stoje, slabašna nada neće potrajati dugo. Već sada sve to liči na “Déjà vu”. Ovo šta sada rade, fenomen i otelotvorenje kao da su se već dogodili, da su negde viđeni. Nije jasno da li na javi ili u snu. Poznato je da se ovakva psihološka pojava dešava i zdravim ljudima, pogotovo ako su iscrpljeni večitim ponavljanjem visokih obećanja i niske vrednosti isporučenog. Ovakva pojava može snažno da ošteti i najbolje namere a time i proces normalizacije. Stoga je lekovito da se, ponekad, analiziraju njeni uzroci i protagonisti. Ukazivanje na simptome i mogući izlazak iz stanja “Déjà vu” pomažu u prepoznavanju stvarnosti i time se udaljavamo od prepoznavanja stvarnosti prisećanjem i približavamo se onome šta postoji i šta je moguće dostići. A želim da verujem da to jesu ciljevi fenomena i otelotvorenja kao i vođstava Srbije i Kosova.

Kad postanemo ravnodušni i nezainteresovani za fenomen i otelotvorenje, biće to loša vest da je briselski dijalog još jedan od propalih pokušaja ili dobra vest da je uspostavljena puna normalizacija.

Lajčak se pojavio u Prištini i Beogradu ne bi li nekako razrešio blokadu poluoživljenog dijaloga i to na pitanju primene obaveze o formiranju Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom koji je bila važan elemenat sveobuhvatnog sporazuma iz 2013. godine i mera koja je trebalo da bude odgovor na integraciju srpskih političara i opština u sistem vlasti Kosova. To potvrđuje i odgovor Lajčaka na pitanje o detaljima razgovora sa “Srpskom listom” – da posle tog razgovora “Srpska lista nema razloga da napusti institucije jer je ZSO dogovorena i o njoj će se diskutovati”.

Ali, Lajčak je, po svemu sudeći, u susretima sa parlamentarnim strankama i civilnog društva na Kosovu i Eparhije raško-prizrenske, obavio širu fact-finding misiju. Na putu ka Beogradu prošao je preko prelaza Merdare. Tom prilikom je obeleženo i priključivanje Srbije na novoizgrađeni prelaz. To svakako, opravdava sledeću Lajčakovu izjavu – „Ponosan sam što sam posetio prelaz Merdare koji je sagradila EU sa ukupno 4.6 miliona evra, a koji sada obe strane u potpunosti koriste kako je i dogovoreno u dijalogu 2011.“ U Beogradu, Lajčak je imao nešto manje naporan boravak.

Po uhodanom maniru susreo se sa predsednikom Srbije i predstavncima Kancelarije za KiM. Tom prilikom za javnost izvedeno je prikazanje po kojem je tema bila eventualna promena ustava Srbije i Kosova.

Poruka iz Prištine i Beograda je ipak da je dogovoren nastavak dijaloga. O tome svedoči i izjava predsednika Srbije: „Srbija je posvećena nastavku procesa u Briselu u želji da se dođe do kompromisnog rešenja, s ciljem stvaranja boljih odnosa i normalizacije odnosa kroz odluke UN i EU između Beograda i Prištine“. Verovatno je Lajčak bio ohrabren izrečenom zahvalnošću Vučića “na marljivom radu i posvećenosti”, što je “pokazatelj zainteresovanosti EU za region” uz iskazano razumevanje Lajčakove “teške pozicije“, ali i da je Srbija spremna da nastavi dijalog.

I po ko zna koji put političke vođe Kosova i Srbije kao i otelotvorenje su se složili da bi trebalo održavati fenomen jer, kako reče Vučić, “ma kako teški i komplikovani razgovori bili – bolje je voditi dijalog nego da nema razgovora… Jer kada ne razgovaramo, onda se plašim da uvek može da dođe do incidenata, ugrožavanja života ljudi, i narušavanja mira i stabilnosti, što nije interes ni Srba ni Albanaca“.

Naravno, uvažavam poruku Vetona Suroia zvaničnicima Kosova: “Ne krivite Lajčaka!” Prema Suroiu Lajčak samo “utvrđuje činjenično stanje nasleđeno iz sporazuma potpisanih između kosovskih premijera i premijera i predsednika Srbije u Briselu“. Ali, vidljivo je i da Lajčak povlači poteze (o nekima sam već pisao u prethodnoj kolumni), koji imaju osamostaljeno dejstvo i stvaraju pojavu “već viđenog”. Najnoviji primeri pripadaju u najnovijem boravku Lajčaka među Srbima i Albancima.

Po ko zna koji put Lajčak je ponovio da je potrebno održavati dijalog, ali da fenomen nije spreman da odredi „šta normalizacija znači… To treba da se dogovore dve strane učesnice pregovora i procesa… Evropska unija je tu da pomogne, mi nismo tu da primoravamo bilo koga na bilo šta“. Ovim stavom Lajčak je nametnuo pitanje: Da li je to nova pozicija EU?

Naime, u Rezoluciji GS OUN i brojnim izjavama i dokumentima određivana je, doduše nedovoljno jasno, ne sama normalizacija, već i “puna normalizacija”. Dakle, ako je verovati u određenje pregovaračakog pogljavlja 35 za članstvo Srbije u EU, upravo EU bi trebalo da posle dve godine od potpisivanja Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, a kroz jednu godinu masivnog monitoringa, trebalo da utvrdi da li puna normalizacija dostignuta i da li Srbija može da bude član EU. U naivnosti, verovao sam da je Lajčakov posao da bliže odredi kriterijume za prećenje napretka u normalizaciji i da u skladu sa njima ocenjuje i dijalog koji “fasilitira”. Međutim, on je to prepustio Srbiji a i Kosovu. Nema veze što postoje jasne odrednice EU da strane ne mogu jedna drugu da sprečavaju u napretku ka EU. Lajčak je ovako pozvao Kosovo da valjda umesto EU odluči kada će Srbija biti članica EU. Itd, itd. Biće ipak da Lajčak nije imao dobar dan kada je davao ove izjave ili, možda, nije dobro uradio domaći zadatak. Trebalo bi članovi Evropske komisije, a posebno oni iz Nemačke, da malo pomognu svom izaslaniku.

Važna je, mada preopšta, i Lajčakova izjava da je ključno da ne ostane nerešenih pitanja i da “sve što je bilo dogovoreno, mora da se ispuni u skladu sa onim kako je dogovoreno“. Mada, i oko ovoga ima mnogo magle i nepoznanica.

Najpre, inovacija koju je Lajčak uveo u dijalog da “ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori” nije propraćena mehanizmima kontrole sadašnje ili buduće kontrole primene dogovorenog.

A prema njegovoj izjavi da će se o SZO još razgovorati a time i o statutu ZSO, može se zaključiti da se ovaj princip odnosi i na ono što je dogovoreno i pre Lajčaka, a da bi ova obaveza Kosova mogla da završi u poglavlju “obaveze koje bi trebalo izvršiti” završnog sveobuhvatnog sporazuma. Da li se time poručuje da i sve druge što je već prihvaćeno pa i primenjeno valja preispitati?

Kad sve uzmem u obzir kao da se Lajčak sprema na dijalog bez kraja i početka. Ne sumnjam da će se lokalna politička vođstva lako uključiti u ovaj Lajčakov hardver. I to zbog njihovih navika i osobina o kojima je pisao Šalja.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.