Gazivode/Ujmani problem i deo rešenja

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Sporazum Srbije i Kosova potpisan u Vašingtonu, 4. septembra 2020. godine, podržava ekonomsku i sveopštu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Normalizacijom se ne razrešavaju svi problem nagomilani tokom istorije a posebno poslednjih decenija. Ali, ona je jedna od ključnih pretpostavki za unapređenje života građana, za razvoj i stabilnost ovih zemalja i Zapadnog Balkana.

Jedan od argumenata za ovakvu ocenu Vašingtonskog sporazuma predstavlja dogovoreno uspostavljanje zajedničkog upravljanja resursima veštačkog jezera Gazivode/Ujmani.

Deo političke i opšte javnosti je i ovaj dogovor iskoristio da razmatra “krajnje pitanje” statusa i teritorije. Za to se osnov nalazi i u samim činjenicama da je ovo veštačko jezero, izgrađeno u bivšoj zajedničkoj državi čije rastakanje još uvek nije dovršeno. Naime, projekat je osmišljen, u kompaniji “Energo project”, Beograd, krajem šezdesetih godina prošlog veka a realizovan u period 1973 – 1977. godine, takođe od strane beogradske kompanija “Hidro energetika” – “Hidro gradnja”. Naknadno, 1988. godine, sredstvima Srbije za razvoj Kosova, izgrađena je hidroelektrana koja godišnje proizvede 100.000.000 kw/h električne energije. To je mnogima dovoljno da zaključe da su oba proizvoda, jezero i brana, samo “srpski”.

Brana je građena sredstvima Svetske banke, oko 100 miliona dolara, koje je otplaćivala Jugoslavija, a po njenom nestanku, Srbija preuzela da otplati preostalih 45 miliona.

Projekti su pripadali programu razvoja nerazvijenih područja bivše Jugoslavije, a Kosovo je bilo najnerazvijenija oblast, kako u Srbiji, tako i u Jugoslaviji. Po tadašnjim propisima ovakva investicija pripadala je društveno – političkoj zajednici u kojoj se gradi odnosno tadašnjoj pokrajini Kosovo i opštini Zubin Potok. S toga će javno – međunarodno pravno valjan odgovor na pitanje vlasništva biti dato tek u procesu sukcesije a ona podrazumeva da je Srbija priznala Kosovo. Vašingtonski sporazum omogućava da se bez prejudiciranja ovog „krajnjeg odgovora“ razreše neka od pitanja poput naknade Srbiji kredita koji je ona preuzela ili da se utvrde činjenice umesto političkih optužbi Srbije od strane Prištine za “krađu struje” ili ko izvlači profit iz korišćenja resursa jezera. Naravno, ovo su pitanja koje pripadaju pokrenutom Briselskom razgovoru na temu međusobnih finansijskih i imovinskih potraživanja. Za njihovo raščišćavanje Vašingtonski sporazum je važan glas podrške i ohrabrenja. Te ga ne bi trebalo zloupotrebljavati kao alibi za blokiranje Briselskog dijaloga.

O značaju jezera za Kosovo i Srbiju svedoči to što je njegova osnovna misija – vodosnabdevanje, odnosno obezbeđivanja vode za piće, navodnjavanje Kosovske nizije severnog i dela centralnog Kosova, odnosno kanalima se voda odvodi do Gračaničkog jezera i služi za vodo snabdevanje Prištine. Za Srbiju, ceo sliv reke Ibar, a posebno od Raške do Kraljeva je izuzetno značajan izvor vodosnabdevanja, te i potreba da se učestvuje u unapređenju hidro infrastrukture ali i u učestvovanju u racionalnoj upotreba i smanjenju zagađenosti voda ovog sliva. Dodatna, a značajna namena vode koja se sakuplja u jezeru je hlađanje termo elektrane „Obilić B“.

Inače, jezero je dužine 24 km i dubine preko 100 metara a brana je visoka 107 m, njena širina 460 m i dužina 408 m a zapremina vode je 380 miliona kubnih metara. Reč je o najvećem jezeru na glinenoj podlozi u Evropi. Od 29 km2 jezera, samo 3 km2 se nalazi u Republici Srbiji.

Sa Kosovske strane kao upravljač pojavljuje se deoničarsko društvo „Ibar-Lepenac“ a vlada Republike Srbije 2004. godine osnovala je JP Ibar, u čijem je vlasništvu HE Gazivode i ona finansira održavanje brane i hidro elektrane. U stvarnosti, još uvek, jezerom upravlja javno preduzeće „Ibar“ u Zubinom Potoku, koje je osnovala Vlada Srbije. Ovaj problem je razmatran od 2015. godine, u briselskom dijalogu. Ali još uvek nije pronađeno dogovoreno i održivo rešenje za upravljanje ovim važnim resursom. S toga taj problem zaslužuje posebnu pažnju i u studiji izvodljivosti koju bi trebalo napraviti i na osnovu Vašingtonskog dijaloga.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, je pitanje koje proizlazi iz činjenice da se jezero nalazi na teritoriji opština Tutin – jugozapadna Srbija i Zubin Potok, Kosovo. Zatim, zbog izgradnje jezera potopljeno je 14 sela, među ovima i sela koja pripadaju katastarskoj opštini Tutin. Ovo pitanje mora biti raspravljano kada se, u Briselskom dijalogu, otvori tema demarkacije između Srbije i Kosova. Ukoliko se katastar uzme kao jedno od kriterija, a najverovatnije hoće, demarkacija, granična linija bi mogla da prođe preko jezera. Pitanje granice je, samo po sebi, politički važno i često vodi u sukobe. To se pokazalo i u otvaranju teme etničkog razgraničenja Srba i Albanaca, Kosova i Srbije, tokom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, 2017 i 2018 godine. Upravo na ovoj tački valja ponoviti da Vašingtonski sporazum omogućuje i podstiče da se ovom pitanju priđe kao pitanju saradnje i da se kroz dogovor o zajedničkom upravljanju ovim resursom, kroz niz razvojnih ekonomskih i infrastrukturnih projekta, od Gazvioda napravi prostor saradnje i pune normalizacije.

Zbog već navedenih razloga a pred početak rada DFC (odnosno U.S. International Development Finance Corporation) u Beogradu odnosno na Zapadnom Balkanu, Gaziovode postaju “instruktivan primer”.

Ovih dana, mnogi najavljuju reke US dolara koje će poput kiše, preko noći, preplaviti Kosovo i Srbiju. Time se samo potvrđuje koliko je javnost, pa i onaj njen deo koji pretenduje da je obavešten, u suštini nedovoljno upoznat sa stvarnim stanjem stvari. Na putu do konkretnih projekata, njihovog finansiranja, od strane DFC i drugih američkih investitora, kao i investitora iz EU, pa i, na kraju, ostvarivanja – potrebno je prevladati mnoge prepreke. Među ovima su nerazrešeni svojinski odnosi, nedostatak stručnog kadra, visok stepen korupcije i skromnost finansijskih mogućnosti Kosova i Srbije.

Značajno je da će DFC, a u skladu da Vašingtonskim sporazumom, podržati projekat Gazivode. Zbog toga je važno da se u opredeljivanju pri kandidovanju konkretnih projekta ima u vidu cela slika. Odnosno podršku DFC bi trebalo iskoristi i za dogovaranje celovitog programa saradnje na rekonstruciji i modernizaciji ovog hidrosistema koji je životni vodni resurs za teritoriju Kosova a i centralne Srbije, počev od snabdevanja vodom, preko navodnjavanja do proizvodnje električne energije. Istovremeno, Gazivode bi trebalo gledati kao osnovu razvoja lokalne zajednice i ekonomije. Ali, njega bi trebalo posmatrati i kao deo šire eko slike koju čini Ibar – Lepenac koja se tiče ukupnog napretka ekonomija i kvaliteta života na Kosovu i u Srbiji.

Imajući u vidu važnost održivog razvoja i sveukupne ekonomske normalizacije, dobro je došla inicijativa privrednih komora Srbije i Kosova da se uspostavi zajednički tim za ekonomsku saradnju. Jedan od prvih zadataka i ispita ovog tima mogao bi da bude uključivanje u saradnju sa DFC u izradi studije izvodljivosti upravljanja jezerom Gazivode/Ujmani a s ciljem uspostavljanja održivog upravljanja koje poštuje i unapređuje prirodnu okolinu i sa interesima lokalne zajednice i razvoja lokalne ekonomije. Istovremeno, to bi mogao biti i podsticaj za širenje saradnje i na lokalne zajednice – Tutin, Novi Pazar (Srbija) i Rožaje (Crna Gora).

Brana Gazivode kojom je pregrađeno jezero je jedna od najvećih zemljanih brana u Evropi niz decenija nije renovirana. S toga je potrebno da se u Studiju izvodljivosti uključi modernizacija sistema upravljanja branom (kako uvođenjem novog sistema signalizacije tako i digitalizovanjem sistema upravljanja).

Kada je u pitanju proizvodnja električne energije, postoje ograničeni potencijali. Međutim, postoje planovi da se na severnom delu jezera izgradi jedna hidroelektrana. Potrebno je svestrano proveriti ovu ideju s obzirom na potrebu zaštite kvaliteta vode jezera koje je resurs za proizvodnju vode za piće a i na mogućnost da se iz drugih izvora dobije više električne energije. S druge strane, potrebno je da se Studijom izvodljivosti predvidi podrška razvoju energetske diversifikacije, odnosno proizvodnje električne energije iz bio mase – sunca i vetra.

U proteklim decenijama, u oblasti jezera, došlo je do devastacije bogatog šumskog fonda i to pre svega zbog neplanske i nekontrolisane seče šuma. S toga je neophodno da se uspostavi sistem kontrole seče šema i da se finansiraju programi pošumljavanja i održavanja šumskog fonda. Uz to, redovno održavanje te i čišćenja jezera, kanala i zemljišta, razvoj poljoprivrednih i stočarskih aktivnosti, unapređenja kulture i prakse reciklaže organskog otpada stvaralo bi sirovinsku osnovu za rad bio energenta. Prednost ovakvih projekata je u tome da su oni dostupni malim i srednjim preduzećima, a mogu biti osnov i za javno privatno partnerstvo kao i za razvoj kooperativa. Iznad svega, studija izvodljivosti bi mogla da razmotri i opravdanost investiranja u modernizaciju sistema upravljanja šumama koje za sada, nedovoljno uspešno, vodi javno preduzeće za šume „Ibar“.

U ovoj oblasti ne postoji efektivan sistem zaštite životne sredine pa ni sistem prikupljanja i reciklaže otpadnih materija, pre svega plastike. Primera radi rečni tokovi pa i samo jezero su zagađeni plastikom iz divljih deponija kao i iz deponije u Ribariću. Studija izvodljivosti bi mogla da uključi izgradnju sistema deponija i jednog lokalnog centra za reciklažu koji bi bio izgrađen u javno privatnom partnerstvu ili davanjem u koncesiju investitoru.

Studija izvodljivosti bi mogla da razmotri i ekonomske prednosti do činjenice da je iznad jezera Mokra Planina. U ovoj planinsko – brdskoj oblasti je manastir Crna Reka koji je od izuzetnog značaja za pravoslavno nasleđe i delovanje SPC. Valja uzeti u obzir značaj ove oblasti za očuvanja srpske kulturne baština s obzirom na to da je deo kulturnih dobara i istorijskih spomenika potopljen pri izgradnji jezera. To nalaže da se u okviru osmišljavanje i realizovanja projekta čišćenja jezera podrže i projekti spasavanja i rekonstrukcije značajnih kulturno – istorijskih dobara iz perioda rimskog i vizantijskog carstva, naročito iz perioda vladavine srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske. S toga bi Studija izvodljivosti trebalo da obuhvati i ove teme i da sagleda potrebu i izvore finansiranja nastavka arheoloških i drugih istraživanja, kao i konkretnih projekata rekonstrukcije i konzervacije.

Sve u svemu, u oblasti jezera i lokalne zajednice Zubin Potok moguće je razviti brojne projekta turizma – i to planinskog, kulturno-obrazovnog, turizam na vodi, lovnog i tranzitnog turizma.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.