„12. jun označava kraj genocida na Kosovu (…) Srbiju treba da tužimo za genocid počinjen nad narodom Kosova“, poručio je Aljbin Kurti. Isto poručuju i Vjosa Osmani i Gljauk Konjufca, koji kaže i: „Sve dok nas Srbija ima u svom ustavu, sa Srbijom ništa nije gotovo“. Nova poruka Srbiji stiže svega par dana od prvog susreta Aljbina Kurtija sa srpskim predsednikom u Briselu.
Na Kosovu Albanci i kosovske vlasti danas obeležavaju „dan oslobođenja“ – ulazak međunarodnih vojnih i civilnih trupa 12. juna 1999, nakon 78-dnevnog bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Centralna manifestacija je u selu Poklek kod Glogovca, u kojem je u jednoj kući, prema informacijama FHP, 17. aprila 1999, ubijeno 53 ljudi – 24 žena i 23 dece, čija su tela potom i spaljena, i za šta se prema istim izvorima, terete pripadnici PJP.
„12. juna je kraj genocida na Kosovu. Kosovo je slobodno i nezavisno, radićemo na tome da Kosovo učinimo razvijenijim i suverenijim. Ovo partnerstvo je poput onog sa NATO-om gde želimo da se pridružimo. Okupili smo se ovde u Pokleku, jer je to dokaz genocida Srbije nad Kosovom. 25 ubijenih su bili mladi, a 18 ljudi maloletno. Albanski civili su bežali iz kuće, ali policija ih je primorala da se vrate. Na kraju su spalili njihova tela, ovo je bila Miloševićeva Srbija“, rekao je Kurti.
Kurti je kazao i da se Srbija još uvek nije izvinila za zločine koje je počinila na Kosovu, ali i da će Srbiju tužiti za genocid, te da nikada neće prestati da traže pravdu.
Sa njim u Pokleku je i kosovska predsednica Vjosa Osmani, koja je i ranije u aprilu kazala da je Poklek „kosovski holokaust“, a danas takođe govorila o zločinima Srbije.
Osmani je citirala nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solanu tokom posete Kosovu neposredno nakon ulaska KFOR-a, o tome da „ko god je sumnjao“ u bombardovanje NATO-a, trebalo je da dođe u Poklek. Osmani kaže da se ta izjava vidi „kao na tanjiru“ i 20 godina kasnije.
„Zbog toga smo se vratili ovde danas, gde nas je uvek savetovao sam generalni sekretar NATO-a, i pre svega, tamo gde nas svakodnevno poziva naša ljudska savest. I vraćamo se ne zato što neki od nas ovde sumnjaju u pravdu NATO intervencije koja je zaustavila srpski genocid, već da ponovimo ovu poruku danas i svaki put i da shvatimo koliko je cena slobode bila skupa za narod Kosova“, kazala je Osmani.
„Moramo naglas reći da sloboda nije potpuna. Nije potpuna zbog nedostatka pravde. A sloboda će imati smisla samo onog dana kad bude pravde za sve žrtve srpske genocidne vladavine. Kada se Srbija izvini, kada položi cveće i kada prizna krivicu za sve masakre na Kosovu nad nevinim ljudima“, dodala je.
I danas je ponovila da je ostvaren san Ibrahima Rugove i Adema Jašarija.
U Pokleku su predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca, a tu su i šef EU Tomaš Sunjog i britanski ambasador.
Konjufca je takođe govorio o negativnoj ulozi Srbije. Kaže da je Miloševićevo političko nasleđe i danas „ugrađeno u institucije“ u Srbiji.
„Opasnost i zastrašivanje od Srbije još nisu prošli, pretnja je danas prisutnija nego ikad pre, od 12. juna 1999. godine, jer sve dok Srbija još uvek ima planove za povratak na Kosovo, i to ih uopšte ne skriva, spremni smo da po svaku cenu odbranimo svoju otadžbinu. Sve dok nas Srbija ima u svom ustavu, sa Srbijom ništa nije gotovo“, kazao je predsednik kosovske skupštine.
Nešto ranije, isti dan obeležili su veterani „OVK“. Pod sloganom „Sa vama oslobodioci“ u Prištini je danas organizovan „umetnički performans“ i protest u znak podrške onim što se vidi kao nepravedno pritvaranje čelnika nekadašnje OVK u Hagu. Srbija je označena kao okupator koji nije platio za svoje zločine, dok su albanski oslobodioci nepravedno pritvoreni, a poruke o genocidu su i u Prištini bile istaknute.
Takođe, u Prizrenu je otvoren „Muzej ratnih heroja OVK“, ali sa, kako je na to skrenula pažnju Koha, pravopisnim i gramatičkim greškama na engleskom.
Na današnji dan, pre 22. godine, ušle su prve NATO trupe na tadašnju teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Ulasku trupa kojima je mandat dat na osnovu Rezolucije 1244, prethodilo je potpisivanje vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu, tri dana ranije, koji je označio kraj NATO bombardovanja na SRJ.
Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora.
Srbi se ovog dana sećaju kao povlačenja srpskih snaga koje je pratilo i oko dve trećine srpskog stanovništva, najviše iz Metohije i intenziviranja etnički motivisanih zločina protiv stanovništva koje je ostalo. Većina se nije više vratila u svoje kuće.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
