Kosovo ne priznaju Ujedinjene nacije, ali ga priznaje Fejsbuk!

(Tekst je preveden sa engleskog, a izvornu verziju, koja je objavljena na Internet stranici Public Radio International-a, možete pogledati OVDE)
 
Glavni grad Kosova još uvek nema pijaću vodu 24 sata, ali zato možete da dobijete mnogo piva, zahvaljujući lokalnoj pivari 'Sabaja'. Ova mala pivara, otvorena je prošle godine u glavnom gradu Kosova, Prištini. Ona pravi piva slična američkim, uključujući i ukusno indijsko svetlo pivo IPA. “To je jedino pivo ovakve vrste na Kosovu,” ocenjuje Njujorčanin, Aleks Batler, koji je vlasnik pivare zajedno sa svojim poslovnim partnerom, Editom Zekom.
 
Prodaja piva na Kosovu ne ide lako. Zemlja je pri dnu evropske lestvice kada je u pitanju ekonomija i potrošnja alkohola po glavi stanovnika. Ali Sabaja uspeva da opstane.
 
U promovisanju, ova pivara se uveliko oslanja na Facebook, što je u 2013. postalo mnogo lakše kada je ova gigantska društvena mreža priznala Kosovo kao državu. Ovom odlukom korisnicima je dozvoljeno da odrede Kosovo kao mesto gde žive. Pre toga, morali su da koriste različite opcije kao što su Albanija i Srbija.
 
“Sada kada objavimo reklamu, mi zapravo možemo Kosovo da označimo kao tržište,” kaže Zeka.
 
Kosovo se našlo u nezgodnom položaju. Dok njegova državnost ima legitimitet, uz podršku SAD-a i većine industrijskih zemalja, Kosovo i dalje nije članica UN-a. Malo je verovatno da će se to u skoroj budućnosti promeniti, zato što Rusija ne priznaje deklaraciju o nezavisnosti ove zemlje od ruskog saveznika – Srbije, proglašenu 2008.
 
Kosovo se zato okreće digitalnoj diplomatiji pod vođstvom Petrita Seljimija. On je zamenik kosovskog ministra za spoljne poslove, autor je knjige o digitalnoj diplomatiji koja uskoro izlazi iz štampe – “Ovako mi koristimo soft power” – (mek uticaj, prim, red.) 
 
“Nacionalni identiteti danas ne zasnivaju se toliko na članstvu u ovim starim svetskim organizacijama kao što su UN i Savet Evrope,” tvrdi on.
 
“Nema rasprave o tome da je to i dalje važno. Ali ako nemate fudbalski tim u Ligi šampiona, ili vaša zemlja nije na Facebook-u, ili ako nemate pesmu na Evroviziji – onda, da li ste vi prava država?”
 
Kada je Seljimi, koji sada ima 35 godina, 2011. imenovan, vlada nije činila skoro ništa po pitanju digitalne diplomatije. Premijer, Hašim Tači, nije imao čak ni profil na Facebook-u.
 
Međutim, biti na Facebook-u za Seljimija je važan deo sposobnosti Kosova da definiše sebe kao zemlju. Priznanje koje su dobili na Facebook-u je najveći diplomatski uspeh Kosova do danas. 
 
I dok Seljimi predstavlja pionirsku snagu u digitalnoj diplomatiji vlade, obični Kosovari već godinama lobiraju za digitalno priznanje njihove države, posebno za uvrštavanje Kosova u padajuće menije i digitalne mape. (Ironično, kada smo pisali ovu vest za PRI.org, naš sistem oznaka nije imao Kosovo kao opciju.)
 
“Od prvog dana sam znao da smo mogli da računamo na armiju digitalnih diplomata,” priseća se Seljimi.
 
Ovi napori, međutim, bili su pojedinačni. To se promenilo postavljanjem sajta “Digital Kosovo”, a koje su podržali Seljimijevo ministarstvo, britanska i norveška vlada. Na “Digital Kosovo” možete poslati gotove peticije sajtovima, a koje su  do danas 'ulovile' 76 priznanja, uključujući velika imena poput Apple i Google.
 
Osim priznavanja Kosova u digitalnom svetu, Seljimi je mnogo radio na podizanju imidža Kosova. Ova zemlja je imala mnogo negativnog publiciteta u medijima usled izveštaja o etničkim tenzijama i korupciji, a u izveštaju Saveta Evrope iz 2010, premijer Hašim Tači se direktno doveo u vezu sa trgovinom organima – optužbama koje je Tači odbacio.
 
Seljimi se žali da ovakve priče zasenjuju one dobre. Ubedio je istaknute predstavnike vlade da počnu da Twitter shvataju za ozbiljno, a njegov sopstven profil je posebno aktivan – poznat je po tome što ponekad ulazi u burne debate.
 
“Moramo da budemo sigurni da smo se pozabavili lošim vestima koje se tamo nađu, a nisu istinite, i da smo odmah reagovali,” rekao je Seljimi i dodao: “Jedan od važnijih načina da to i uradimo jeste da budemo deo debate.”
 
Vikipedija takođe, služi kao važno digitalno bojište za Kosovo. Sam pristup informacijama o Kosovu na njoj je predmet bezbrojnih uređivanja, pogotovo po pitanju državnosti.
 
“Stalno dodajemo informacije tom članku, ali srpski korisnici konstantno pokušavaju da ga izmene. Tako da smo u situaciji ‘napred-nazad, napred-nazad’. Izgleda kao digitalni obračun korisnika na dvema stranama,” kaže Ćelik Nimani, bloger i izvršni direktor kosovske tehničke firme, “Appsix Mobile”.
 
Nimani kaže da dok Seljimi i Ministarstvo spoljnih poslova zaslužuju pohvale zbog promovisanja Kosova u digitalnom svetu, on ipak smatra da se vlada previše oslanja na digitalnu diplomatiju, a nedovoljno na tradicionalnu.
 
“Ne možete meriti priznanje Nemačke i priznanje na Facebook-u. To nije ista stvar,” kaže Nimani. “Ljudima je potrebno više u fizičkom svetu.
 
On kaže, da na primer, jedan broj online prodavnica dozvoljava da se Kosovo može označiti kao opcija isporuke. Međutim, to u praksi može biti beznačajno, zato što paketi i pošta koji se šalju na Kosovo često završavaju u Srbiji, a Srbija ih ne prosleđuje.
 
Seljimi priznaje da digitalna diplomatija ima svoja ograničenja. Čak je priznanje Kosova na Facebook-u delom rezultat tradicionalne diplomatije, uključujući telefonske pozive od članova Kongresa iz SAD.
 
“Moramo da damo prostor tradicionalnoj diplomatiji – što zapravo znači susret sa ljudima, imati neke rezultate, razgovore – a pre nego što pojačamo poruku, ili pojačamo efekte tradicionalne diplomatije, koristimo digitalna sredstva,” kaže Seljimi.
 
Jedna od sledećih stavki na Seljimijevoj listi je da Kosovo dobije najviši nivo web domena – državni kod od dva slova, kao što je .uk. ili .ca. Ali organizacija koja dodeljuje kodove – ICANN, bezuslovno uzima oznake sa liste o kojoj brine UN. Dakle, za Seljimija će ovaj digitalni problem zahtevati tradicionalan veliki diplomatski napor.
 
Poslušajte audio zapis članka na engleskom jeziku: 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.