Konjufca o stanovima u Leposaviću: Tipična kolonizacija

Konjufca Gljauk
Foto: Gljauk Konjufca, Fejsbuk

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Petar Petković i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić, Zoran Todić, uručili su juče ključeve stanarima 58 stanova, u tri stambene zgrade u ulici Dositeja Obradovića, u Leposaviću. Ovaj, kao i prethodni projekti izgradnje stambenih objekata na Severu nije prošao neopaženo u Prištini. Sada već ustaljenu opasku na račun “kolonizacije” Severa ovoga puta uputio je visoki zvaničnik LVV i bivši predsednik kosovske skupštine, Glauk Konjufca.

Uručenje ključeva 58 stanova srpskim porodicama na Međunarodni dan nestalih, Konjufca vidi kao dokaz da Srbija “ne pokazuje žaljenje i kajanje zbog genocida počinjenom na Kosovu”.

“Naprotiv, ne samo da krije istinu o kidnapovanima, već nastavlja kolonizaciju naočigled kosovske vlade”, napisao je on u objavi na Fejsbuku.

Dalje opisuje elemente “tipične kolonizacije”.

“Vučićeva vlada izgradila je 58 blisko poređanih stambenih jedinica u jednom naselju u strateški najvažnijem delu severnog dela, tamo gde ih nikada ranije nije bilo”.

Iako Konjufca ne precizira gde su stambeni objekti izgrađeni, osim odrednice da se nalaze u “strateški najvažnijem delu severnog dela” kosovski mediji koji su preneli njegovu reakciju, netačno su izvestili da se radi o stanovima u Severnoj Mitrovici.

Prethodno su i naselje “Sunčana dolina” u Zvečanu ali i projekti izgradnje stambenih zgrada u Severnoj Mitrovici izazvali slične reakcije.

Poslanik PDK, Enver Hodžaj, projekat u Zvečanu za koji je bilo predviđeno da smesti 1.500 povratničkih porodica takođe je nazvao “kolonizacijom”, dok je njegova partijska koleginica Valjdete Idrizi, takođe poslanica, izrazila zabrinutost zbog izgradnje stambenih objekata za “kolektivni smeštaj” na Severu uz ocenu da se na taj način „vrši tiho etničko čišćenje“.

Zabrinutost povodom izgradnje stambenih objekata na Severu izrazila je i predsednica kosovske skupštine, Vjosa Osmani koja je najavila izveštaj Komisije koja je posetila „ovaj deo Kosova kako bi se znalo kako da se procesuira u Skupštini“.

Konjufca je okrivio kosovsku vladu i zbog toga što je otvorila pitanje interno raseljenih u Briselu navodeći da se u sklopu te teme razgovara o “povratku  Srba koji su Kosovo napustili od 1976.”

“Čim se takva tema prihvati, teza srpske Akademije da su Albanci izvršili pritisak i sproveli aperthejd nad kosovskim Srbima se automatski legitimizuje. Kroz ovakve šovinističke konstrukte Srbija nastoji da prikrije genocide koji je počinila nad Albancima”.

Optužio je i izostanak reakcije kosovske vlade navodeći da će njeno rukovodstvo o izgradnji ovih stanova saznati iz medija i da će njihova reakcija biti značajna koliko i reakcija neke nevladine organizacije.

Prema podacima kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak na čijem je čelu Dalibor Jevtić, broj izbeglih i raseljenih lica sa Kosova 1999. je 226.418. Većina proteranih je u Srbiji (187.129), zatim Crnoj Gori (30.289) i Makedoniji (9.000). Broj interno raseljenih osoba je 25.000 dok je 20.000 osoba zainteresovano za povratak.

Kosovski premijer, Avdulah Hoti, oglašavao se po ovom pitanju več ranije navodeći da  neće dozvoliti sprovođenje projekata na Severu koje finansira Republika Srbija, a koji nisu u skladu sa kosovskim zakonima.

Međutim, kako je za KoSSev potvrdio v.d. gradonačelnika Severne Mitrovice, Aleksandar Spirić, za objekte koji se grade na Severu Kosova postoje dozvole za izgradnju.

Kako je saopšteno iz Kancelarije za KiM, stanovi juče dodeljeni u Leposaviću su prosečne površine 60 m2 i namenjeni su zbrinjavanju mladih bračnih parova, višečlanih i socijalno ugroženih porodica.

Povezani članci:

Obezbeđen krov nad glavom za 58 porodica sa 123 dece u Leposaviću

Spirić: Za projekte na Severu izdate dozvole, izgradnja u skladu sa zakonom

Idrizi i Osmani zabrinute zbog izgradnje stambenih objekata na Severu

Hodžaj o povratničkom naselju Sunčana dolina: Kolonizacija Severa

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.