Kosovsko ministarstvo odbrane oglasilo se sa navodima da je za dve godine uvećalo broj pripadnika za 1.836, ali i da su ulagali u savremeno naoružanje i obuku.
Ovo ministarstvo objavilo je video klip sastavljen od isečaka na kojima se vide pripadnici KBS-a, ministar odbrane, Armend Mehaj, kosovska predsednica, Vjosa Osmani, premijer, Aljbin Kurti i viši predstavnici KBS-a.
U videu se uz dramatičnu muziku navodi da je u 2021. godini diplomiralo 404 regruta, a 2022. još 820.
Konstatuje se da su za dve godine i četri meseca vlasti „pridodale još 1.836 vojnika“, ali i da su ulagale u savremeno naoružanje.
Povećanje broja, savremeno naoružanje i adekvatna obuka. Naša vojska je domovinska bezbednost!“, poručili su iz ovog ministarstva.
Da je za Kosovske bezbednosne snage tokom protekle godine regrutovano 820 pripadnika, ali i 30 kadeta, saopštio je još u januaru kosovski premijer Aljbin Kurti.
On je tada ujedno najavio da je u toku regrutacija 612 aktivnih i 388 rezervnih pripadnika.
U KBS-u ima i dalje srpskih pripadnika, sa juga pre svega ali u minornom broju. Od 137 Srba u KBS pre nekoliko godina, oko 50 njih se 2018, odnosno više od 70, naredne, prema dostupnim podacima, udaljilo iz ove formacije. Među poslednjim povlačenjima, zabeleženo je ono tokom trajanja prošlogodišnjih barikada.
Predsednik Srbije je više puta pozivao Srbe sa Kosova da ne budu deo KBS.
Prema više izveštaja, na srpske pripadnike KBS vršen je pritisak da napuste ovu službu.
Kada je reč o naoružanju i opremi, ovog meseca je regionom odjeknula vest da su za KBS nedavno dopremljene turske bespilotne letelice TB-2 (turski barjaktar).
Povodom nabavke ovih letelica, reagovao je KFOR, objasnivši procedure korišćenja vazdušnog prostora Kosova, podsetivši da je za to potrebno odobrenje komandanta KFOR-a.
„Gornji vazdušni prostor Kosova može se koristiti samo za prelet Kosova iz jedne zemlje u drugu komercijalnim letovima, donji vazdušni prostor se može koristiti za posebne potrebe, od slučaja do slučaja i uz prethodno odobrenje komandanta KFOR-a“, saopštili su
Odmah zatim je kosovski ministar odbrane pozvao građane, kako na lokalu tako i inostranstva – da doprinesu daljem jačanju KBS-a tako što će donirati Fondu za bezbednost.
Rekao je da se KBS, koji naziva vojskom Kosova, putem investicija u naoružanje i drugu opremu kontinuirano učvršćava, ali:
„Da bismo bili još jači da garantujemo bezbednije Kosovo, svi vi dragi građani možete da doprinesete donacijom u Fond bezbednosti na aktivnom računu unutar ili van zemlje“.
O tome čitajte u:
Posle žetve na kombajnu, Kurti na turskim barjaktarima
Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
Zakoni su izglasani da bi se zaobišlo to što se u skupštini nije dobijala potrebna većina za promenu mandata KBS, a to se moglo isključivo kroz promenu ustava. Za svaku izmenu pitanja koja su od posebnog/osetljivog interesa, potrebno je 2/3 glasova svih poslanika kosovske skupštine i ujedno 2/3 glasova poslanika svih predstavnika nevećinskih zajednica kojih je u kosovskoj skupštini 20.
Iako NATO formalno ne podržava transformaciju KBS u vojsku, reagujući negativno na ove zakone, države članice Saveza, poput SAD, postupaju drugačije.
„Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju sveobuhvatnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u višenacionalnu, profesionalnu teritorijalno odbrambenu i NATO-interoperabilnu snagu“, poručio je američki ambasador Džefri Hovenijer.
KFOR je nedavno obnovio saradnju sa Kosovskim bezbednosnim snagama u cilju pomoći, kako su naveli, u operacijama civilne zaštite.
Kosovska vlada se u novoj strategiji odbrane obavezala na jedinstveni lanac komandovanja Bezbednosnim snagama koje deluju na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever.
„Međutim, ovoj odlučnosti izraženoj u dokumentima Strategije odbrane nije prethodilo nastojanje da se promeni sporazum sa NATO-om, koji predviđa da KBS, može da se iskrca na severu samo uz posebnu dozvolu komandanta KFOR-a. Uz sva dokumenta koje je Vlada odobrila, zvaničnici NATO su za Kohu rekli da zabrana u ovom delu i dalje važi“, pisala je proletos Koha.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
